Пређи на садржај

Мошо Одаловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мошо Одаловић
Пуно имеМомчило Одаловић
Датум рођења(1947-04-01)1. април 1947.
Место рођењаСтаро Грацко, код ЛипљанаФНР Југославија

Момчило Мошо Одаловић (Старо Грацко, 1. април 1947) српски је песник за децу и младе.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Фотографија Моша Одаловића из 2020. током посете Адлигату

Рођен је у Старом Грацком (општина Липљан),[1] на обали реке Ситнице.

Основну школу завршио је у Липљану, гимназију у Косовској Митровици, а на Филолошком факултету студирао је књижевност.

У „Јединству“ је радио као новинар, уредник „Јединства за децу“ и главни уредник „Ђурђевка“.

Од 1994. године живи у Смедереву, „у својих 7,5 ари коначне отаџбине“, као слободан уметник.

Мошо Одаловић је написао песму Јези ли знао Црњанског, на тему свог избеглиштва из завичаја, коју је посветио Љубивоју Ршумовићу.[2]

Писац је, сликар, илустратор и калиграф. Имао је више самосталних изложби. Области уметничког рада и интересовања су му: слике, илустрације, скулптуре, уметничка столарија, уметничка фотографија.

Манифестације

[уреди | уреди извор]

Песме за одрасле

[уреди | уреди извор]
  • Тако и толико, 1973.
  • Лирски покер, епистоларна лирика,1994 (са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем)

Песме за децу

[уреди | уреди извор]
  • Врло важно, 1975,
  • Да ти кажем нешто, 1977,
  • Пегави генерали, 1981,
  • Од амебе до бебе, 1982,
  • Неко је украо ласту, 1987,
  • Мама је глагол од глагола радити, 1986,
  • Друже тата, кућни команданте, 1986,
  • Овде нешто није у реду, 1988,
  • Ветар ми однео панталоне, 1991,
  • Том Сојер у Црној Гори, 1991,
  • Тако је било, пчеле ми, 1995,
  • Баба је ту , ја сам у Јапану,1996,
  • Рече ми једно дијете, 1997,
  • Косовчице, 1998,
  • Брза књига, 1999,
  • Петорица из српског, 1999,
  • Буквар, завичајни појмовник, 2001,
  • Јабуко мирисна
  • Завичајни буквар (мешавина поезије, причања, афоризама, досетки, каламбура, пошалица и ћаскања, духовитих и мудровраголастих поука и упутстава за игру и одрастање). У овом делу појављује се као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф.
  • Поправљамо низбрдице, 2006
  • Црталиште игралиште за предшколце и основце, 2007 (У овом делу такође се појављује као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф).
  • Где је лампино дете, 2008
  • Жича пчелино чедо, 2009
  • Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003
  • Ево сецкам воду за хрчка, 2008

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Glas-Javnosti - ARHIVA”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2009. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  2. ^ Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 134. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2007. г. Приступљено 06. 12. 2007. 
  4. ^ „Metafora - Poezija”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2007. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  5. ^ „Skd Prosvjeta”. Приступљено 13. 4. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милисав Савић: Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, 1994.
  • Даница Андрејевић: Савремени писци Косова и Метохије, лексикон, Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митровица, 2005,