Новопазарска тврђава
| Новопазарска тврђава | |
|---|---|
 Једна од кула Новопазарске тврђаве | |
| Опште информације | |
| Место | Нови Пазар |
| Општина | Град Нови Пазар |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | XV век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
| www | |
Новопазарска тврђава представља средњовековно турско утврђење које је подигао један од најславнијих османлијских војсковођа Иса-бег-Исаховић у XV веку приликом оснивања Новог Пазара, на раскрсници караванских путева који су повезивали Босну, Дубровник и јужни Јадран са Цариградом и Солуном. На основу остатака бедема, бастиона и полузатрпаних ровова констатована је троугаона основа тврђаве коју образују три угаона бастиона, табије, полигоналне основе, различитих димензија. После турског пораза пред Бечом (1683) и аустријског продора до Скопља (1689), турске власти почињу са доградњом и утврђивањем некадашњег здања. Његова реконструкција настављена је све до 1750. године. За време владавине султана Абдула Азиса (1861—1876) сазидане су две нове куле, магацин за смештај оружја и муниције, мања џамија, као и нова касарна.
Данас је тврђава само делимично очувана. Након Балканских ратова, српска војска је порушила џамију која се налазила унутар тврђаве. Кула код северног бастиона је срушена у Првом светском рату. Нестале су нетрагом и улазне капије, чардаци, помоћни објекти као и аустријска капелица чији су остаци након бомбардовања 1944.год. постојали све до 1960.год. Део каменог зида од куле Мотриље на северном бастиону је растурен и уклоњен 1991/92.год. на иницијативу тадашњег председника општине. Уз северни бедем, данас се налази релативно добро очувана кула позната под именом Стара извидница или Кула мотриља.
Новопазарска тврђава се налази у самом центру града, на десној обали реке Рашке и унутар градског парка. На основу конкурса и донације банке Интесе, 2013. године је извршена обнова зидина као и археолошки радови унутар тврђаве.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ђидић, Предраг (2008). Тврђаве и остаци утврђених градова. Београд. ISBN 978-86-908427-2-8.
