Пређи на садржај

Папа Мартин IV

С Википедије, слободне енциклопедије
Папа Мартин IV
Папа Мартин IV
Лични подаци
Пуно имеСимон де Брие
Датум рођењаоко 1210.
Место рођењаДворац Монперсјер у Турену, Краљевство Француска
Датум смрти28. март 1285.
Место смртиПеруђа, Папска држава
НародностФранцуз
Папа
Понтификат22. фебруар 1281. — 28. март 1285.
ПретходникПапа Никола III
НаследникПапа Хонорије IV

детаљи

Папа Мартин IV (1210-1285), био је поглавар Римокатоличке цркве (1281 — 28. март 1285).[1][2]

Младост

[уреди | уреди извор]

Кратко време је био свештеник у Руану, након чега је постао благајник у цркви Светог Мартина у Туру. Године 1260. постао је канцелар Француске монархије, а у децембру 1262. године именован је кардинала у цркви Свете Сесилије. Био је папски изасланик у Француској (1261—1268) када је папство нудило Карлу I, грофу Анжуја, титулу краља Сицилије. (1271—1278) био је често слан у Француску да заустави злоупотребу црквених положаја. Поред тога Мартин је често одржавао црквене саборе да би реформисао цркву, од којих је највећи био сабор у Буржу у септембру 1276. године.[3]

Понтификат

[уреди | уреди извор]

Тек шест месеци после смрти папе Николе III је, у Витербоу 22. фебруара 1281. године, једнoгласно изабран за папу. Није могао доћи у Рим јер су становници папске државе мрзели француске папе, а није могао да остане ни у Витербоу, па је морао да напусти Папску државу и оде у Орвијето где је крунисан 23. марта. Симон је тада узео име Мартин IV, јер је папе Марина I и Марина II, грешком бројао као Мартина II и Мартина III. Нови папа је потом сменио седам кардинала.

Иако вешт и побожан Мартин је био под утицајем Карла Анжујског, кога је именовао за римског сенатора. Мартин је поред тога био и Карлов савезник и помоћник у операцијама по Албанији и Епиру у покушају да се обнови Латинско царство. Тако је поништио црквену унију у Лиону потписану 1274. године. Поред тога анатемисао је византијског цара.[4]

Те нападе прекинула је, 1282. године, побуна против Карлове власти на Сицилији названа Сицилијанском вечерњом. То је искористио краљ Арагона, Пере III и покорио Сицилију. Мартин је екскомуницирао арагонског краља и проповедао крсташки рат против њега што је 1284. године довело до арагонско-француског рата познатог као Арагонски крсташки рат, а за новог краља Арагона проглашен је син француског краља Филипа III Храброг, Шарл Валоа. у том рату је Филип имао тешких мука да заузме Ђирону.[5]

Мартин није дочекао пад Ђироне у априлу 1285. године, него је умро већ 28. марта 1285. године. Од седам нових кардинала које је довео на тај положај наследио га је кардинал Хонорије IV.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Martin IV pope”. Britannica. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Pope Martin IV”. British Museum. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Martin IV, Pope”. Oxford Reference (online изд.). Oxford University Press.  (Subscription or UK public library membership required.)(језик: енглески)
  4. ^ „Pope Martin IV”. New Advent. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ „Martin IV, Pope”. Encyclopedia. Приступљено 27. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Папа Мартин IV на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Мартин_IV&oldid=28725733”