Ловачки пси (сазвежђе) — разлика између измена

Ловачки пси
Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Ловачки пси
Латинско име	Canes Venatici
Скраћеница	CVn
Генитив	Canum Venaticorum
Симболизује	псе Волара
Ректасцензија	13
Деклинација	+40
Површина	465 sq. deg. (38)
Најсјајнија звезда	алфа Ловачких паса (2,90m)
Метеорски ројеви	нема
Суседна; сазвежђа	Велики медвед; Волар; Береникина коса;
	Видљиво у распону +90° и −40°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у мају.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. јануар 2015. у 08:39

Ловачки пси (лат. Canes Venatici) су сазвежђе северне хемисфере и једно од 88 савремених сазвежђа. Дефинисао га је пољски астроном Јоханес Хевелије у 17. веку. Сазвежђе представља два ловачка пса (Астерион и Хара) које држи Волар док гони Великог и Малог медведа.

Звезде

Најсветлија звезда у сазвежђу је алфа Ловачких паса, двојна звезда магнитуде 2,81 која се налази на око 110 светлосних година од Сунца. Светлија компонента, алфа-2, има магнетно поље око 5000 пута снажније од Земљиног, и богата је живом, силицијумом и еуропијумом. Алфа Ловачких паса заједно са Денеболом (бета Лава), Спиком (алфа Девице) и Арктурусом (алфа Волара) чини астеризам „Велики дијамант“ у коме се налазе многе звезде и галаксије. Денебола, Спика и Арктурус без алфе Ловачких паса чине други познати астеризам — „Пролећни троугао“.

Бета Ловачких паса је патуљак G-класе са главног низа Х-Р дијаграма, врло сличан Сунцу, због чега га астробиолози сматрају једном од најзанимљивијих звезда. Мада је Хара раније означавала јужног од два ловачка пса, данас је сама бета Ловачких паса назива Хара.

Y Ловачких паса је полуправилна променљива звезда позната по изразито црвеној боји. Једна је од најсјајнијих угљеничних црвених џинова и најсјајнија Ј-звезда на небу (звезде са високим садржајем угљеника-13). Осим тога, са процењеном површинском температуром од 2800 К, La Superba (како ју је назвао италијански астроном Анђело Секи у 18. веку) је једна од најхладнијих познатих звезда. Окружује је љуска од одбаченог материјала пречника 2,5 светлосне године.

АМ Ловачких паса је катаклизмичка врло плава променљива звезда, 14. магнитуде.

Објекти дубоког неба

У Ловачким псима се налази 5 Месјеових објеката — збијено звездано јато М3 и спиралне галаксије М51, М63, М94 и М106. М51 („Галаксија Вртлог“) чине заправо две галаксије - много већа и сјајнија NGC 5194 и њен сателит NGC 5195. М63 („Сунцокрет галаксија“) је врло светла и издужена галаксија која се налази између М51 и алфе Ловачких паса. М106 се налази у близини бете Ловачких паса.

Извори

Сазвежђе Ловачки пси на TopAstronomer.com (језик: енглески)

Спољашње везе

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 | генитив = Canum Venaticorum
 | скраћеница = CVn
-| симбол = псе [[Волар (сазвежђе)|Волар]]а
+| симбол = псе [[Волар (сазвежђе)|Волара]]
 | алфа = 13
 | деклинација = +40
@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 == Звезде ==
 <!--[[Слика:Great Diamond map.gif|лево|мини|150п|[[Астеризам (астрономија)|]] „[[Велики дијамант]]“. [[Алфа Ловачких паса]] је означена својим енглеским називом, -{''Cor Caroli''}-.]] нека буде сакривено док се слика не пребаци на оставу-->
-Најсветлија [[звезда]] у сазвежђу је [[алфа Ловачких паса]], [[Dvojne i višestruke zvezde|двојна звезда]] [[Привидна звездана величина|магнитуде]] 2,81 која се налази на око 110 [[Светлосна година|светлосних година]] од [[Сунце|Сунца]]. Светлија компонента, алфа-2, има [[магнетно поље]] око 5000 пута снажније од [[Магнетско поље Земље|Земљиног]], и богата је [[жива|живом]], [[силицијум|силицијумом]] и [[еуропијум]]ом. Алфа Ловачких паса заједно са [[Денебола|Денеболом]] (бета [[Лав (сазвежђе)|Лав]]а), [[Спика|Спиком]] (алфа [[Девица (сазвежђе)|Девице]]) и [[Арктурус]]ом (алфа [[Волар (сазвежђе)|Волар]]а) чини [[астеризам (астрономија)|астеризам]] „[[Велики дијамант]]“ у коме се налазе многе звезде и [[галаксија|галаксије]]. Денебола, Спика и Арктурус без [[алфе Ловачких паса]] чине други познати астеризам — „[[Пролећни троугао]]“.
+Најсветлија [[звезда]] у сазвежђу је алфа Ловачких паса, [[Dvojne i višestruke zvezde|двојна звезда]] [[Привидна звездана величина|магнитуде]] 2,81 која се налази на око 110 [[Светлосна година|светлосних година]] од [[Сунце|Сунца]]. Светлија компонента, алфа-2, има [[магнетно поље]] око 5000 пута снажније од [[Магнетско поље Земље|Земљиног]], и богата је [[жива|живом]], [[силицијум]]ом и [[еуропијум]]ом. Алфа Ловачких паса заједно са [[Денебола|Денеболом]] (бета [[Лав (сазвежђе)|Лава]]), [[Спика|Спиком]] (алфа [[Девица (сазвежђе)|Девице]]) и [[Арктурус]]ом (алфа [[Волар (сазвежђе)|Волара]]) чини [[астеризам (астрономија)|астеризам]] „Велики дијамант“ у коме се налазе многе звезде и [[галаксија|галаксије]]. Денебола, Спика и Арктурус без [[алфе Ловачких паса]] чине други познати астеризам — „[[Пролећни троугао]]“.
 [[Бета Ловачких паса]] је патуљак -{G}--[[Спектрална класификација|класе]] са главног низа [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|Х-Р дијаграма]], врло сличан Сунцу, због чега га [[астробиологија|астробиолози]] сматрају једном од најзанимљивијих звезда. Мада је Хара раније означавала јужног од два ловачка пса, данас је сама бета Ловачких паса назива Хара.