Блаже Конески — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 18: Ред 18:
}}
}}


'''Блаже Конески''' ([[Небрегово]] код [[Прилеп]]а, [[19. децембар]] [[1921]] — [[Скопље]], [[7. децембар]] [[1993]]) је био утемељивач и један од кодификатора [[македонски језик|македонског књижевног језика]] и виђени књижевник, културни и јавни радник: [[песник]], [[прозаиста]], [[есеј|есејиста]], [[историја књижевности|историчар књижевности]], [[филологија|филолог]] и [[лингвистика|лингвиста]], предавач и [[професор]] на Филозофском факултету у Скопљу.
'''Блаже Конески''' ([[Небрегово]] код [[Прилеп]]а, [[19. децембар]] [[1921]] — [[Скопље]], [[7. децембар]] [[1993]]) је био утемељивач и један од кодификатора [[македонски језик|македонског књижевног језика]] и виђени књижевник, културни и јавни радник: [[песник]], [[прозаиста]], [[есеј|есејиста]], [[историја књижевности|историчар књижевности]], [[филологија|филолог]] и [[лингвистика|лингвиста]], предавач и [[професор]] на Филозофском факултету у [[Скопље|Скопљу]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је у селу Небрегово близу Прилепа, у српској породици као Благоје Љамевић.<ref>[http://www.promacedonia.org/dd/dd_1.html Потомствено Сръбоманство] promacedonia.org</ref><ref>[http://www.time.mk/cluster/c34ccd0280/sreken-rodenden-blaze-koneski.html Среќен роденден Блаже Конески] time.mk</ref> Његов ујак је био познати српски четнички војвода у Старој Србији, Глигор Соколовић. У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у Крагујевцу. Након завршетка гимназије уписује Медицински факултет у Београду. Међутим, после првог семестра напушта студије медицине и уписује филологију. Због почетка Другог светског рата напушта Југославију и наставља студије филологије у Софији. Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на [[Универзитет у Скопљу|Скопском универзитету]] (од [[1958]]. до [[1960]]. је био [[ректор]] овог универзитета). Од [[1967]]. је члан Македонске академије наука и уметности ([[Македонска академија наука и уметности|МАНУ]]) и њен је први председник (до [[1975]].). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан [[Друштво писаца Македоније|Друштва писаца Македоније]] (ДПМ) од [[1947]]. године и његов први председник.
Рођен је у селу [[Небрегово]] близу [[Прилеп]]а, у [[Срби у Републици Македонији|српској]] породици као '''Благоје Љамевић'''.<ref>[http://www.promacedonia.org/dd/dd_1.html Потомствено Сръбоманство] promacedonia.org</ref><ref>[http://www.time.mk/cluster/c34ccd0280/sreken-rodenden-blaze-koneski.html Среќен роденден Блаже Конески] time.mk</ref> Његов ујак је био познати српски четнички војвода у [[Стара Србија|Старој Србији]], [[Глигор Соколовић]]. У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Након завршетка гимназије уписује [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]] у [[Београд]]у. Међутим, после првог семестра напушта студије [[медицина|медицине]] и уписује [[филологија|филологију]]. Због почетка Другог светског рата напушта [[Краљевина Југославија|Југославију]] и наставља студије филологије у [[Софија|Софији]]. Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на [[Универзитет у Скопљу|Скопском универзитету]] (од [[1958]]. до [[1960]]. је био [[ректор]] овог универзитета). Од [[1967]]. је члан Македонске академије наука и уметности ([[Македонска академија наука и уметности|МАНУ]]) и њен је први председник (до [[1975]].). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан [[Друштво писаца Македоније|Друштва писаца Македоније]] (ДПМ) од [[1947]]. године и његов први председник.


Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.
Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.
Ред 29: Ред 29:
== Дела ==
== Дела ==
[[Датотека:Мира Алечковић у партизанима.jpg|мини|[[Бранко Ћопић]], [[Мира Алечковић]] <br /> и Блаже Конески у партизанима 1944.]]
[[Датотека:Мира Алечковић у партизанима.jpg|мини|[[Бранко Ћопић]], [[Мира Алечковић]] <br /> и Блаже Конески у партизанима 1944.]]
[[Датотека:Koneski pred MANU (2).JPG|мини|Споменик Блаже Конеском испред зграде МАНУ]]
* ''Земјата и љубовта'' (поезија, 1948)
* ''Земјата и љубовта'' (поезија, 1948)
* ''Македонски правопис со правописен речник'' (са [[Крум Тошев|Крумом Тошевим]], 1950)
* ''Македонски правопис со правописен речник'' (са [[Крум Тошев|Крумом Тошевим]], 1950)
Ред 92: Ред 93:
[[Категорија:Рођени 1921.]]
[[Категорија:Рођени 1921.]]
[[Категорија:Умрли 1993.]]
[[Категорија:Умрли 1993.]]
[[Категорија:Прилепчани]]
[[Категорија:Македонски писци]]
[[Категорија:Македонски писци]]
[[Категорија:Чланови ван радног састава САНУ]]
[[Категорија:Чланови ван радног састава САНУ]]

Верзија на датум 20. јул 2015. у 00:34

блаже конески
Блаже Конески
Лични подаци
Датум рођења19. децембар 1921.
Место рођењаНебрегово, код Прилепа,
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти7. децембар 1993. (71 год.)
Место смртиСкопље,
 Република Македонија
Професијакњижевник
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Одликовања
Орден Републике са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем

Блаже Конески (Небрегово код Прилепа, 19. децембар 1921Скопље, 7. децембар 1993) је био утемељивач и један од кодификатора македонског књижевног језика и виђени књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор на Филозофском факултету у Скопљу.

Биографија

Рођен је у селу Небрегово близу Прилепа, у српској породици као Благоје Љамевић.[1][2] Његов ујак је био познати српски четнички војвода у Старој Србији, Глигор Соколовић. У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у Крагујевцу. Након завршетка гимназије уписује Медицински факултет у Београду. Међутим, после првог семестра напушта студије медицине и уписује филологију. Због почетка Другог светског рата напушта Југославију и наставља студије филологије у Софији. Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на Скопском универзитету (од 1958. до 1960. је био ректор овог универзитета). Од 1967. је члан Македонске академије наука и уметности (МАНУ) и њен је први председник (до 1975.). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан Друштва писаца Македоније (ДПМ) од 1947. године и његов први председник.

Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.

Блаже Конески је кључна фигура за развој македонског језика, али је значајан и у међународним оквирима. Био је члан академија наука и уметности у Загребу, Београду, Сарајеву, Чикагу и Лођу и почасни доктор на универзитетима у Чикагу, Кракову и Скопљу. Његова дела су преведена на српски, словеначки, албански, турски, мађарски, француски, руски, италијански, грчки, пољски, румунски, немачки и енглески језик.

Дела

Бранко Ћопић, Мира Алечковић
и Блаже Конески у партизанима 1944.
Споменик Блаже Конеском испред зграде МАНУ
  • Земјата и љубовта (поезија, 1948)
  • Македонски правопис со правописен речник (са Крумом Тошевим, 1950)
  • Граматика на македонскиот литературен јазик (први део, 1952)
  • За македонскиот литературен јазик (1952)
  • Песни (1953)
  • Граматика на македонскиот литературен јазик (други део, 1954)
  • Везилка (поезија, 1955)
  • Лозје (1955)
  • Речник на македонскиот јазик (1961)
  • Песни (1963),
  • Историја на македонскиот јазик (1965)
  • Речник на македонскиот јазик (књига друга, 1965)
  • Речник на македонскиот јазик (књига трећа, 1966)
  • Стерна (поезија, 1966)
  • Ракување (1969)
  • Јазикот на македонската народна поезија (1971)
  • Беседи и огледи (1972)
  • Записи (поезија, 1974)
  • Стари и нови песни (1979)
  • Места и мигови (поезија, 1981)
  • Чешмите (поезија, 1984)
  • Македонскиот 19. век, јазични и книжевно-историјски прилози (1986)
  • Ликови и теми (есеји, 1987)
  • Послание (поезија, 1987)
  • Тиквешки зборник (студија, 1987)
  • Средба во рајот (поезија, 1988)
  • Црква (поезија, 1988)
  • Дневник по многу години (проза, 1988)
  • Златоврв (поезија, 1989)
  • Поезија (Константин Миладинов) (1989)
  • Сеизмограф (поезија, 1989)
  • Македонски места и теми (есеји, 1991),
  • Небесна река (песме и препеви, 1991),
  • Светот на легендатата и песната (есеји и прилози, 1993),
  • Црн овен (поезија, 1993)

Награде

Референце

Спољашње везе