Банатски Бугари — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 23: Ред 23:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Banat Bulgarians}}
{{Commonscat|Banat Bulgarians}}
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/366261/Bugari-koji-pisu-latinicom Бугари који пишу латиницом („Политика”, 24. октобар 2016)]


{{Етничке групе Србије}}
{{Етничке групе Србије}}

Верзија на датум 24. октобар 2016. у 22:15

Банатски Бугари на мапи Баната

Банатски Бугари (банатскобуг. palćene — Палкјене или banátsći balgare — Банатскји Балгаре; буг. банатски българитрансл. banatski balgari; рум. Bulgari bănățeni) су бугарска мањинска група која углавном живи у Банату. Они су католици и потичу из северне и северозападне Бугарске. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем немачког, мађарског, румунског и српског језика и њихових лексичких утицаја.

Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у румунском и 3.000 у српском Банату, а по званичним подацима из 2002. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. Главни центри Банатских Бугара су: у Србији Скореновац, Иваново, Црепаја, Владимировац и Јаша Томић (буг. Модош), у Румунији Велики Семиклуш, (буг. Смиклуш), Дудешти Веки (срп. Стари Бешенов, буг. Стар Бишнов), Винга, и град Темишвар, у Бугарској Палћени живе у селима Брдарски Геран, Асеново, Драгомирово и Гостиља.

Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре палћенским дијалектом бугарског језика, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Види још

Банат на мапи Европе

Литература

  • Благовест Нягулов. Банатските българи. Историята на една малцинствена общност във времето на националните държави, София 1999 г.
  • Любомир Милетич Изследвания за българите в Седмиградско и Банат. София 1987
  • Карол Телбизов Общинското управление на банатските български общини под австрийска и унгарска власт.-Годишник на Висшето училище за стопански и социални науки „Св. Кирил Славянобългарски“, Варна, 1945, кн. 18, pp. 1-57.


Спољашње везе