Старо Бешеново
| Старо Бешеново рум. Dudeştii Vechi | ||
|---|---|---|
| Насеље | ||
 | ||
| ||
 Јужни Словени у Румунији | ||
  Старо Бешеново Локација у Румунији | ||
| Координате: 46° 2′ 59″ N 20° 28′ 59″ E / 46.04972° С; 20.48306° И | ||
| Земља |  Румунија | |
| Округ | Тимиш | |
| Општина | Старо Бешеново | |
| Надморска висина | 79 m (259 ft) | |
| Становништво (2012)[1] | ||
| • Укупно | 5.746 | |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) | |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) | |
| Геокод | 678782 | |
Старо Бешеново (буг: Стар Бешенов, бан. буг.: Stár Bišnov, мађ: Óbesenyő, нем: Altbeschenowa) је село у темишварском округу, Румунија и седиште општине Старо Бешеново. Већинско становништву у селу представљају Банатски Бугари.
Банатски Бугари
[уреди | уреди извор]Банатски Бугари су мањинска етничка група Бугара који су католичке вероисповести а потомци су Павлићана (или Палћана, како их зову на свом дијалекту), који су населили у ове крајеве из северних делова Бугарске а 1738 и основали Старо Бешеново. Касније, у периоду од 1868. године до 1886. године, известан број породица се одселио у Скореновац и Иваново.
Павлићани су грана хришћана католика који су добили име по апостолу Павлу. Јединственост те гране је да тврде да Исус није син Маријин и да не признају Стари завет. Највише поклоника су имали у периоду од седмог до деветог века.
Историја
[уреди | уреди извор]По неким подацима подручје данашњег насеља је било насељени још за време Неолита. Прве писмене забелешке о селу датирају из 1213. године. Само бугарско име Бешенов потиче од Мађарског назива за становнике тог краја Бешење (мађ: besenyők), који су живели на том подручју до 11. века, касније у време доласка Турака цео крај је био ретко насељен.
Године 1666. дошли су у варош Бешенова калуђери из српског манастира Пећке патријаршије. У списку приложника налазе се у то време: домаћин Вучихна, поп Стефан, барјактар Јанко, Пеја Белић, Видак, Која, Јузбашин, Живана, Неић, Радојица Јован, Вујица, Вук, Богић, Радомир, Михаило, Вук (други), кнез Милош, Марко, Лазар Грубић, Петко "от Неволина" и други.[2]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Стара Бешенова налази у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Ту се налази римокатоличка црква а становништво је претежно влашко.[3] Године 1797. Бешеново је парохијска филијала Дугог Села.
После оснивања села дошло је до демографског бума, и због пренасељености дошло је до постепеног расељавања становништва. Селидбе су ишле овим редом :
- 1779. године у Јаша Томић (Modos),
- 1820. године у Конак (Konok),
- 1820. године у Стари Лец (Baracháza),
- 1825. године у Бело Блато (Elizenhajm/Erzsébetlak),
- 1842. године у Дента (Бреша),
- 1842. године у Банатски Двор (Зварњак, Rogendorf),
- 1846. године у Колонија Бугара (Bolgártelep),
- 1886. године у Скореновац (Skorenovac) и
- 1886. године у Иваново (Србија)
Становништво
[уреди | уреди извор]Оснивачка популација из 1738. износила је 2,200 становника.
По попису из 1910. године Старо Бешеново је имало 5.909 становника, а по попису из 1930. године 6.073 становника, од тога 5.385 Бугара (88,7%), 266 Мађара (4,4%), 209 Рома (3,5%), 111 Немаца (1,8%), 74 Румуна (1,2%), 3 Срба, и 25 осталих. По попису из 1941. године у селу је живело 6.311 становника.
По попису из 2002, укупна популација општине, која још укључује и становништво из три околна села, је износила 5,807 становника а од тога
- Банатски Бугари: 2,987 (51,43%)
- Румуни: 2,368 (40,77%)
- Мађари: 330 (5,68%)
- Роми: 62 (1,0%)
- Немци: 44 (0,7%)
- Срби: 16 (0,2%)
По задњем попису из 2005 број становника је опао на 4,486.
Табела
[уреди | уреди извор]| Попис | Етничка структура | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Година | Популација | Румуни | Бугари | Немци | Мађари | Роми | Срби | Јевреји | Словаци | Остали |
| 1880. | 11.690 | 2.754 | н. п | 1.295 | 1.101 | н. п | н. п | н. п | н. п | 6.366 |
| 1910. | 12.638 | 3.121 | н. п | 1.403 | 2.152 | н. п | н. п | н. п | н. п | 5.962 |
| 1941. | 11.334 | 2.661 | н. п | 1.206 | 1.187 | н. п | н. п | н. п | н. п | 6280 |
| 1948. | 11.620 | 2.754 | 5.771 | 1.327 | 1.415 | 232 | 53 | 34 | 20 | - |
| 1956. | 9.653 | 2.340 | 5.610 | 478 | 995 | 210 | 6 | 5 | 7 | - |
| 1977. | 8.030 | 2.221 | 4.669 | 319 | 694 | 109 | 6 | 2 | 5 | 9 |
| 1992. | 6.409 | 1.996 | 3.633 | 57 | 379 | 305 | 11 | 1 | 9 | 17 |
| 2002. | 5.807 | 2.368 | 2.987 | 44 | 330 | 62 | 16 | − | − | − |
Графикон
[уреди | уреди извор]
| Тенденција пораста/опадања популације | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
