Пређи на садржај

Старо Бешеново

Координате: 46° 2′ 59″ N 20° 28′ 59″ E / 46.04972° С; 20.48306° И / 46.04972; 20.48306
С Википедије, слободне енциклопедије
Старо Бешеново
рум. Dudeştii Vechi
Насеље
Coat of arms of Старо Бешеново
Coat of arms
Јужни Словени у Румунији
Јужни Словени у Румунији
RO
RO
Старо Бешеново
Локација у Румунији
Координате: 46° 2′ 59″ N 20° 28′ 59″ E / 46.04972° С; 20.48306° И / 46.04972; 20.48306
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаСтаро Бешеново
Надморска висина79 m (259 ft)
Становништво (2012)[1]
 • Укупно5.746
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод678782

Старо Бешеново (буг: Стар Бешенов, бан. буг.: Stár Bišnov, мађ: Óbesenyő, нем: Altbeschenowa) је село у темишварском округу, Румунија и седиште општине Старо Бешеново. Већинско становништву у селу представљају Банатски Бугари.

Банатски Бугари

[уреди | уреди извор]

Банатски Бугари су мањинска етничка група Бугара који су католичке вероисповести а потомци су Павлићана (или Палћана, како их зову на свом дијалекту), који су населили у ове крајеве из северних делова Бугарске а 1738 и основали Старо Бешеново. Касније, у периоду од 1868. године до 1886. године, известан број породица се одселио у Скореновац и Иваново.

Павлићани су грана хришћана католика који су добили име по апостолу Павлу. Јединственост те гране је да тврде да Исус није син Маријин и да не признају Стари завет. Највише поклоника су имали у периоду од седмог до деветог века.

Историја

[уреди | уреди извор]

По неким подацима подручје данашњег насеља је било насељени још за време Неолита. Прве писмене забелешке о селу датирају из 1213. године. Само бугарско име Бешенов потиче од Мађарског назива за становнике тог краја Бешење (мађ: besenyők), који су живели на том подручју до 11. века, касније у време доласка Турака цео крај је био ретко насељен.

Године 1666. дошли су у варош Бешенова калуђери из српског манастира Пећке патријаршије. У списку приложника налазе се у то време: домаћин Вучихна, поп Стефан, барјактар Јанко, Пеја Белић, Видак, Која, Јузбашин, Живана, Неић, Радојица Јован, Вујица, Вук, Богић, Радомир, Михаило, Вук (други), кнез Милош, Марко, Лазар Грубић, Петко "от Неволина" и други.[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Стара Бешенова налази у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Ту се налази римокатоличка црква а становништво је претежно влашко.[3] Године 1797. Бешеново је парохијска филијала Дугог Села.

После оснивања села дошло је до демографског бума, и због пренасељености дошло је до постепеног расељавања становништва. Селидбе су ишле овим редом :

Становништво

[уреди | уреди извор]

Оснивачка популација из 1738. износила је 2,200 становника.

По попису из 1910. године Старо Бешеново је имало 5.909 становника, а по попису из 1930. године 6.073 становника, од тога 5.385 Бугара (88,7%), 266 Мађара (4,4%), 209 Рома (3,5%), 111 Немаца (1,8%), 74 Румуна (1,2%), 3 Срба, и 25 осталих. По попису из 1941. године у селу је живело 6.311 становника.

По попису из 2002, укупна популација општине, која још укључује и становништво из три околна села, је износила 5,807 становника а од тога

По задњем попису из 2005 број становника је опао на 4,486.

Попис Етничка структура
Година Популација Румуни Бугари Немци Мађари Роми Срби Јевреји Словаци Остали
1880. 11.690 2.754 н. п 1.295 1.101 н. п н. п н. п н. п 6.366
1910. 12.638 3.121 н. п 1.403 2.152 н. п н. п н. п н. п 5.962
1941. 11.334 2.661 н. п 1.206 1.187 н. п н. п н. п н. п 6280
1948. 11.620 2.754 5.771 1.327 1.415 232 53 34 20 -
1956. 9.653 2.340 5.610 478 995 210 6 5 7 -
1977. 8.030 2.221 4.669 319 694 109 6 2 5 9
1992. 6.409 1.996 3.633 57 379 305 11 1 9 17
2002. 5.807 2.368 2.987 44 330 62 16

Графикон

[уреди | уреди извор]


Тенденција пораста/опадања популације


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]