Предсједнички систем — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.208.208 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Облик државне власти}}
{{Облик државне власти}}
{{Облици држава}}
{{Облици држава}}
'''Предсједнички систем''' или '''систем предсједничке владе''' је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је [[устав]]ом додјељено. Ус­пос­тав­љен је [[Устав Сједињених Америчких Држава|Уставом САД]] из [[1787]]., као пр­ви об­лик ус­тав­не предсједничке вла­де у сви­је­ту. У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је [[извршна власт]], а [[скупштина|парламенту]] [[законодавна власт]], чиме је у једној особи кумулирана атрибуција [[шеф државе|шефа државе]] и [[премијер]]а. Предсједник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука [[нација|нацији]]“).
'''Председнички систем''' или '''систем председничке владе''' је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је [[устав]]ом додељено. Ус­пос­тав­љен је [[Устав Сједињених Америчких Држава|Уставом САД]] из [[1787]]., као пр­ви об­лик ус­тав­не председничке вла­де у све­ту. У председничком систему председнику државе поверена је [[извршна власт]], а [[скупштина|парламенту]] [[законодавна власт]], чиме је у једној особи кумулирана атрибуција [[шеф државе|шефа државе]] и [[премијер]]а. Председник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука [[нација|нацији]]“).


Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. [[Трећи свет|Трећег свијета]] такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна.
Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредељење. У већини земаља тзв. [[Трећи свет|Трећег света]] такав уставни оквир послужио је као основа за развој председничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајeна.


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 21. јануар 2018. у 18:45

  Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.
  Државе са полупредсједничким системом.
  Парламентарне републике са извршним предсједништвом бираним у парламенту.
  Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје предсједник владе представља извршну власт.
  Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши предсједник владе.
  Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ.
  Апсолутне монархије.
  Једнопартијске државе.
  Војне диктатуре.

Председнички систем или систем председничке владе је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је уставом додељено. Ус­пос­тав­љен је Уставом САД из 1787., као пр­ви об­лик ус­тав­не председничке вла­де у све­ту. У председничком систему председнику државе поверена је извршна власт, а парламенту законодавна власт, чиме је у једној особи кумулирана атрибуција шефа државе и премијера. Председник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука нацији“).

Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредељење. У већини земаља тзв. Трећег света такав уставни оквир послужио је као основа за развој председничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајeна.

Види још

Литература

Извори