Детлићи — разлика између измена

Piciformes; Временски распон: рани еоцен до данас
	Dendrocopos major
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Piciformes; Meyer & Wolf, 1810
Подред
	Galbuloidea; Picoidea

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 9. април 2018. у 00:04

Детлићи^[1] (лат. Piciformes) представљају ред из класе птица који се најчешће дели на два подреда и девет породица које углавном живе на дрвећу. Најпознатија од тих фамилија је свакако Picidae, која обухвата детлића и његове рођаке. У Piciformes спадају 57 данас постојећих родова са преко 400 врста, од којих Picidae чине половину.

Изглед

То су необичне, добро опремљене птице пузачице. Готово све птице из овог реда имају зигодактилно обликована стопала, што значи да имају два прста окренута према напред(до половине првог чланка међусобно срасла), а два према назад. Сви прсти имају снажне, оштре канџе полумесечастог облика које им омогућују хватање за стабло, а кљунови су им такође снажни и при врху оштри. Имају врло специфичан реп. Пера у репу су релативно кратка и чврста, тако да реп птицама служи као “трећа нога” код пузања горе-доле по стаблу, а највише као ослонац код кљуцања по кори или дубљењу дупљи.

Исхрана

Уопштено, ове птице су инсективори, иако се тукани углавном хране воћем, а медарице пчелињим воском. Оне врсте које се хране инсектима, крећу се од дна стабла према крошњи, кљуном разбијају кору како би дошли до инсеката и њихових ларви помажући се при томе врло необично обликованим језиком. Он је врло дугачак, црволико извучен, лагано рожнат, а уз рубове са сваке стране има четири до пет крутих бодљи чији изглед подсећа на куке на врху стрелица. Уз то, њихове жлезде луче лепљиву слуз која, као код мравоједа, премазује језик. Након што кљуном отвори приступ до поткорних канала разних инсеката, језиком продире у њих. Сматрају се врло корисним чистачем шума.

Гнежђење

Све птице из овог реда су без изузетка дупљашице. Гнезде се у дупљама које или саме праве или их, како то чини тукан, отимају од других птица или насељавају напуштене. Младунци свих ових птица су чучавци.

Класификација

ред Piciformes

подред: Galbuloidea

породица: Bucconidae

породица: Galbulidae

подред: Picoidea

фосили:

genus Rupelramphastoides

genus Capitonides

familia Miopiconidae

familia Picavidae

инфраред Picidaes

породица: Indicatoridae (медарице^[2])

породица: Picidae (детлићи)

инфраред: Ramphastidaes

породица: Capitonidae (брадоњице^[2])

породица: Lybiidae

породица: Megalaimidae

породица: Semnornithidae

породица: Ramphastidae (тукани)

Референце

^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013 од 29. јула 2013. године”. pravno-informacioni-sistem.rs.
^ ^а ^б Alfred Edmund Brehm, "Egzotične ptice", prijevod Vlatko Šarić, "Otokar Keršovani", Rijeka, 1968.

[Prilog-1] „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013 од 29. јула 2013. године”. pravno-informacioni-sistem.rs.

[Brehm-2] а ^б Alfred Edmund Brehm, "Egzotične ptice", prijevod Vlatko Šarić, "Otokar Keršovani", Rijeka, 1968.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Taxobox
-| color = pink
 | fossil_range = рани [[еоцен]] до данас
 | status =
@@ Ред 6: / Ред 5: @@
 | image = Dendrocopos major-2c.jpg
 | image_width = 250px
+| image_caption = ''-{Dendrocopos major}-''
 | regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
 | phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}-
 | classis = [[Птице|Aves]]
 | ordo = '''''Piciformes'''''
-| ordo_authority = -{[[Бернард Мејер|Мејер]]}- & -{[[Јохан Вулф|Вулф]]}-, [[1810]]
+| ordo_authority = -{[[Бернард Мејер|Meyer]]}- & -{[[Јохан Вулф|Wolf]]}-, [[1810]]
 | subdivision_ranks = Подред
 | subdivision =
@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 | range_map_caption =
 }}
-'''Piciformes''' представљају [[Ред (биологија)|ред]] из [[Klasa (biologija)|класе]] [[Птице|птица]] који се најчешће дели на два подреда и девет породица које углавном живе на дрвећу. Најпознатија од тих фамилија је свакако [[Детлићи (породица)|Picidae]], која обухвата [[детлић]]а и његове рођаке. У -{Piciformes}- спадају 57 данас постојећих родова са преко 400 врста, од којих -{Picidae}- чине половину.
+'''Детлићи'''<ref name="Prilog">{{Cite web |title=Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013 од 29. јула 2013. године |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog2.htm&actid=&regactid=380295&doctype=reg |publisher=pravno-informacioni-sistem.rs}}</ref> ([[Латински језик|лат.]] -{Piciformes}-) представљају [[Ред (биологија)|ред]] из [[Klasa (biologija)|класе]] [[Птице|птица]] који се најчешће дели на два подреда и девет породица које углавном живе на дрвећу. Најпознатија од тих фамилија је свакако [[Детлићи (породица)|Picidae]], која обухвата [[детлић]]а и његове рођаке. У -{Piciformes}- спадају 57 данас постојећих родова са преко 400 врста, од којих -{Picidae}- чине половину.
 == Изглед ==