Биологија — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pretvaranje sablona page u cite book
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Eukaryota diversity 1.JPG|мини|десно|170п|Разноврсност живота је предмет изучавања биологије<ref>{{harvnb|Campbell|2008|pp=}}</ref>]]
[[Датотека:Eukaryota diversity 1.JPG|мини|десно|170п|Разноврсност живота је предмет изучавања биологије{{sfn|Campbell|2008|pp=}}]]


'''Биологија''' (од грчког -{''bios''}- = живот и -{''logos''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>Raven P. H., Johanson G. B. (1999): Biology. WCB/McGraw–Hill, New York.</ref><ref>{{Cite book|last=A| first = Campbell N..| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA| year = 1996|isbn=978-0-8053-1957-6| pages= }}</ref><ref>Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London. {{page| year = 1999|isbn=978-0-582-22708-8| pages= }}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page| year = 2004|isbn=978-9958-10-686-6| pages= }}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]]<ref>{{harvnb|Vernon|1995|pp=11–18}}</ref>
'''Биологија''' (од грчког -{''bios''}- = живот и -{''logos''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>Raven P. H., Johanson G. B. (1999): Biology. WCB/McGraw–Hill, New York.</ref><ref>{{Cite book|last=A| first = Campbell N..| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA|year=1996|isbn=978-0-8053-1957-6|pages=}}</ref><ref>Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London. {{page|year=1999|isbn=978-0-582-22708-8|pages=}}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]]{{sfn|Vernon|1995|pp=11–18}}


[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page| year = 1998|isbn=978-0-19-509442-8| pages= }}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page| year = 1983|isbn=978-0-8240-7283-4| pages= }}</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. ''Natural history - The Cambridge illustrated dictionary''. Cambridge University Press. Cambridge. {{page| year = 1990|isbn=978-0-521-30551-8 | pages= }}</ref>
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. ''Natural history - The Cambridge illustrated dictionary''. Cambridge University Press. Cambridge. {{page|year=1990|isbn=978-0-521-30551-8 |pages=}}</ref>


На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста]].<ref>{{cite boo|last=F| first = Dasmann R..| title = A Different Kind of Country| publisher = MacMillan Company| location = New York| year = 1968|isbn=978-0-02-072810-8| pages= }}</ref><ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.|title=Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York| year = 1988|isbn=978-0-309-03783-9| pages= }}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page| year = 1995|isbn=978-0-521-56481-6| pages= }} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page| year = 1996|isbn=978-0-412-75220-9| pages= }}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page| year = 2002|isbn=978-0-679-45078-8| pages= }}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. {{page| year = 2006|isbn=978-1-55963-228-7| pages= }}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].
На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста]].<ref>{{cite boo|last=F| first = Dasmann R..| title = A Different Kind of Country| publisher = MacMillan Company| location = New York|year=1968|isbn=978-0-02-072810-8|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.|title=Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York|year=1988|isbn=978-0-309-03783-9|pages=}}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page|year=1995|isbn=978-0-521-56481-6|pages=}} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page|year=1996|isbn=978-0-412-75220-9|pages=}}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-679-45078-8|pages=}}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. {{page|year=2006|isbn=978-1-55963-228-7|pages=}}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].


Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.
Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.
Ред 21: Ред 21:
[[Датотека:Cork Micrographia Hooke.png|мини|десно|125п|Хукова скица плуте под микроскопом]]
[[Датотека:Cork Micrographia Hooke.png|мини|десно|125п|Хукова скица плуте под микроскопом]]


Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална [[понашање|понашања]] везана за изучавање живота и [[природа|природе]] могу се описати традицијама [[медицина|медицине]] и [[природњаштво|природњаштва]]. Ова два поља људског деловања постојала су још у [[Стари Египат|Старом Египту]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Историја Кине|Кини]], но класичне доприносе њиховом развоју донели су [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|Римљани]]<ref name="magner">Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. {{page| year = 2002|isbn=978-0-8247-0824-5| pages= }}</ref>. И савремена биологија се великим делом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине [[анатомија]] и [[физиологија]]; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области [[микробиологија|микробиологије]], [[ботаника|ботанике]] и [[зоологија|зоологије]], [[екологија]] и [[еволуциона биологија]]<ref name="mayr">Mayr E. This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. {{page| year = 1998|isbn=978-0-674-88469-4| pages= }}</ref>.
Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална [[понашање|понашања]] везана за изучавање живота и [[природа|природе]] могу се описати традицијама [[медицина|медицине]] и [[природњаштво|природњаштва]]. Ова два поља људског деловања постојала су још у [[Стари Египат|Старом Египту]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Историја Кине|Кини]], но класичне доприносе њиховом развоју донели су [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|Римљани]]<ref name="magner">Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-8247-0824-5|pages=}}</ref>. И савремена биологија се великим делом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине [[анатомија]] и [[физиологија]]; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области [[микробиологија|микробиологије]], [[ботаника|ботанике]] и [[зоологија|зоологије]], [[екологија]] и [[еволуциона биологија]]<ref name="mayr">Mayr E. This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. {{page|year=1998|isbn=978-0-674-88469-4|pages=}}</ref>.


У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) <ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page| year = 1982|isbn=978-0-674-36445-5| pages= }}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[ал-Џахиз]]а, [[Ибн ел Баитар]]а, [[Ибн ел Нафис]]а и др.<ref name="mayr"/><ref name="mayr1"/>
У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) <ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page|year=1982|isbn=978-0-674-36445-5|pages=}}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[ал-Џахиз]]а, [[Ибн ел Баитар]]а, [[Ибн ел Нафис]]а и др.<ref name="mayr"/><ref name="mayr1"/>


Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географска]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анатомије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознатог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.
Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географска]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анатомије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознатог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.
Ред 38: Ред 38:
[[Датотека:ADN animation.gif|200px|left|мини|3Д модел структуре молекула [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]]]
[[Датотека:ADN animation.gif|200px|left|мини|3Д модел структуре молекула [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]]]


Развој [[метод|научног метода]] од Старе Грчке до данас био је праћен његовом имплементацијом у наукама. Развој самих наука био је ограничен могућностима које одговарајући научни метод пружа. Од Аристотеловог уочавања [[дефиниција|дефиниције]] и [[Индукција (логика)|индукције]] као битних обележја науке (тиме и биологије.<ref>{{Cite book|last=Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar| year = 2009| origyear = 1877|isbn=978-1-110-19970-9| pages= }}</ref>), до Дарвиновог препознавања еволуције као основне биолошке концепције прошло је око 2100 година. Но и са развојем савременог научног метода, биологија је дуго била дескриптивна, те јединствена научна област чије формулације и теорије о различитим аспектима живих система нису имале ширину и објашњавалачку снагу других наука<ref>Tucić N. Evoluciona biologija. NNK International: Beograd. {{page| year = 2003|isbn=978-86-83635-24-5| pages= }}</ref>
Развој [[метод|научног метода]] од Старе Грчке до данас био је праћен његовом имплементацијом у наукама. Развој самих наука био је ограничен могућностима које одговарајући научни метод пружа. Од Аристотеловог уочавања [[дефиниција|дефиниције]] и [[Индукција (логика)|индукције]] као битних обележја науке (тиме и биологије.<ref>{{Cite book|last=Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar|year=2009| origyear=1877|isbn=978-1-110-19970-9|pages=}}</ref>), до Дарвиновог препознавања еволуције као основне биолошке концепције прошло је око 2100 година. Но и са развојем савременог научног метода, биологија је дуго била дескриптивна, те јединствена научна област чије формулације и теорије о различитим аспектима живих система нису имале ширину и објашњавалачку снагу других наука<ref>Tucić N. Evoluciona biologija. NNK International: Beograd. {{page|year=2003|isbn=978-86-83635-24-5|pages=}}</ref>


=== Описни метод у биологији ===
=== Описни метод у биологији ===
Ред 64: Ред 64:
[[Датотека:HeLa Hoechst 33258.jpg|мини|220px|right|Људске [[ћелије канцера]] са једрима (специфично њиховом ДНК) обојеном плаво. Ћелије у центру и на десној страни су у [[интерфаза|интерфази]], тако да су целокупна једра обележена. Ћелија на левој страни пролази кроз [[митоза|митозу]] и стога је њен ДНК кондензован.]]
[[Датотека:HeLa Hoechst 33258.jpg|мини|220px|right|Људске [[ћелије канцера]] са једрима (специфично њиховом ДНК) обојеном плаво. Ћелије у центру и на десној страни су у [[интерфаза|интерфази]], тако да су целокупна једра обележена. Ћелија на левој страни пролази кроз [[митоза|митозу]] и стога је њен ДНК кондензован.]]
{{Main|Ћелијска теорија}}
{{Main|Ћелијска теорија}}
Ћелијска теорија наводи да је [[ћелија (биологија)|ћелија]] фундаментална јединица [[живот]]а, и да су сви живи организми формирани од једне или више ћелија или [[секреција|излучених]] продуката тих ћелија (е.г. [[Егзоскелетон|љуска]], [[коса]] и [[нокти]] итд.). Све ћелине настају из других ћелија путем [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]]. У [[Вишећелијски организми|мултићелијским организмима]], свака ћелија у телу организма је ултиматно изведена из једне ћелије у фертилизованом [[јаје]]ту. Ћелија се такође сматра основном јединицом у многим патолошким процесима.<ref>{{cite journal|last=Mazzarello| first = P| title = A unifying concept: the history of cell theory| journal = Nature Cell Biology| volume = 1| pages= E13–E15| year = 1999| doi = 10.1038/8964| pmid = 10559875| issue = 1|ref=harv}}</ref> Додатно, феномен [[Трансфер енергије|протока енергије]] се одвија у ћелијама у процесесима који су део функције познате као [[метаболизам]]. Коначно, ћелије садрже наследне информације ([[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]), која се преноси са ћелије на ћелију током ћелијске деобе.
Ћелијска теорија наводи да је [[ћелија (биологија)|ћелија]] фундаментална јединица [[живот]]а, и да су сви живи организми формирани од једне или више ћелија или [[секреција|излучених]] продуката тих ћелија (е.г. [[Егзоскелетон|љуска]], [[коса]] и [[нокти]] итд.). Све ћелине настају из других ћелија путем [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]]. У [[Вишећелијски организми|мултићелијским организмима]], свака ћелија у телу организма је ултиматно изведена из једне ћелије у фертилизованом [[јаје]]ту. Ћелија се такође сматра основном јединицом у многим патолошким процесима.<ref>{{cite journal|last=Mazzarello| first = P| title = A unifying concept: the history of cell theory| journal = Nature Cell Biology| volume = 1|pages=E13–E15|year=1999| doi = 10.1038/8964| pmid = 10559875| issue = 1|ref=harv}}</ref> Додатно, феномен [[Трансфер енергије|протока енергије]] се одвија у ћелијама у процесесима који су део функције познате као [[метаболизам]]. Коначно, ћелије садрже наследне информације ([[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]), која се преноси са ћелије на ћелију током ћелијске деобе.


=== Еволуција ===
=== Еволуција ===
[[Датотека:Mutation and selection diagram.svg|мини|right|220px|[[Природна селекција]] популације за тамну обојеност.]]
[[Датотека:Mutation and selection diagram.svg|мини|right|220px|[[Природна селекција]] популације за тамну обојеност.]]
{{Main|Еволуција}}
{{Main|Еволуција}}
Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају [[заједничко порекло]]. Теорија еволуције постулира да су сви [[организам|организми]] на [[Земља|Земљи]], било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог [[генски фонд|генског фонда]]. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око [[Hronologija evolucije|3,5 милијарди година]].<ref>{{Cite book|title=Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning | author = De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press | year = 2002|isbn=978-0-19-515605-8| pages= 44}}</ref> Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност [[генетички код|генетичког кода]] као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: [[бактерија]], [[археје|архаја]], и [[еукариоте|еукариота]] (погледајте: [[Абиогенеза|порекло живота]]).<ref name="Futuyma">{{Cite book|last=Futuyma| first = DJ| title = Evolution| year = 2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}</ref>
Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају [[заједничко порекло]]. Теорија еволуције постулира да су сви [[организам|организми]] на [[Земља|Земљи]], било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог [[генски фонд|генског фонда]]. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око [[Hronologija evolucije|3,5 милијарди година]].<ref>{{Cite book|title=Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning |author = De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press |year=2002|isbn=978-0-19-515605-8|pages=44}}</ref> Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност [[генетички код|генетичког кода]] као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: [[бактерија]], [[археје|архаја]], и [[еукариоте|еукариота]] (погледајте: [[Абиогенеза|порекло живота]]).<ref name="Futuyma">{{Cite book|last=Futuyma| first = DJ| title = Evolution|year=2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}</ref>


Упознат са научним лексиконом од стране [[Jean-Baptiste Lamarck|Жан-Батист Ламарка]] 1809. године,<ref name="p15">{{harvnb|Packard|1901|p=15}}</ref>[[Чарлс Дарвин]] је успоставио идеју еволуције педесет година касније као одрживи научни модел кад је артикулисао њену покретачку силу: [[природна селекција|природну селекцију]].<ref>[http://darwin-online.org.uk/biography.html The Complete Works of Darwin Online – Biography.] ''darwin-online.org.uk''. Приступљено 2006-12-15</ref><ref>{{cite journal|last=Dobzhansky| first = T. | year = 1973| title = Nothing in biology makes sense except in the light of evolution | journal = The American Biology Teacher | volume = 35 | issue = 3 | doi = 10.2307/4444260| pages= 125–129}}</ref><ref>As Darwinian scholar Joseph Carroll of the University of Missouri–St. Louis puts it in his introduction to a modern reprint of Darwin's work: "''The Origin of Species'' has special claims on our attention. It is one of the two or three most significant works of all time—one of those works that fundamentally and permanently alter our vision of the world ... It is argued with a singularly rigorous consistency but it is also eloquent, imaginatively evocative, and rhetorically compelling." {{cite book|title=On the origin of species by means of natural selection | editor = Carroll, Joseph | year = 2003| publisher = Broadview | location = Peterborough, Ontario|isbn=978-1-55111-337-1| pages= 15}}</ref> ([[Alfred Russel Wallace|Алфред Расел Волес]] је признат као копроналазач овог концепта пошто је он помогао у истраживањима и еxпериментима концепта еволуције.)<ref>{{harvnb|Shermer||p=149}}</ref> Еволуција се данас користи за објашњавање великих варијација живота присутног на Земљи.
Упознат са научним лексиконом од стране [[Jean-Baptiste Lamarck|Жан-Батист Ламарка]] 1809. године,<ref name="p15">{{harvnb|Packard|1901|p=15}}</ref>[[Чарлс Дарвин]] је успоставио идеју еволуције педесет година касније као одрживи научни модел кад је артикулисао њену покретачку силу: [[природна селекција|природну селекцију]].<ref>[http://darwin-online.org.uk/biography.html The Complete Works of Darwin Online – Biography.] ''darwin-online.org.uk''. Приступљено 2006-12-15</ref><ref>{{cite journal|last=Dobzhansky| first = T. |year=1973| title = Nothing in biology makes sense except in the light of evolution | journal = The American Biology Teacher | volume = 35 | issue = 3 | doi = 10.2307/4444260|pages=125–129}}</ref><ref>As Darwinian scholar Joseph Carroll of the University of Missouri–St. Louis puts it in his introduction to a modern reprint of Darwin's work: "''The Origin of Species'' has special claims on our attention. It is one of the two or three most significant works of all time—one of those works that fundamentally and permanently alter our vision of the world ... It is argued with a singularly rigorous consistency but it is also eloquent, imaginatively evocative, and rhetorically compelling." {{cite book|title=On the origin of species by means of natural selection | editor = Carroll, Joseph |year=2003| publisher = Broadview | location = Peterborough, Ontario|isbn=978-1-55111-337-1|pages=15}}</ref> ([[Alfred Russel Wallace|Алфред Расел Волес]] је признат као копроналазач овог концепта пошто је он помогао у истраживањима и еxпериментима концепта еволуције.){{sfn|Shermer||p=149}} Еволуција се данас користи за објашњавање великих варијација живота присутног на Земљи.


Дарвин је теоретисао да су врсте и расе развијене путем процеса [[природна селекција|природне]] и [[вештачка селекција|вештачке селекције]].<ref>Darwin, Charles (1859). ''On the Origin of Species'', John Murray.</ref> [[Генетички дрифт]] је прихваћен као додатни механизам еволутивног развоја у [[Модерна еволуциона синтеза|модерној синтези]] теорије.<ref name = GGS>{{harvnb|Simpson|1967|pp=}}</ref>
Дарвин је теоретисао да су врсте и расе развијене путем процеса [[природна селекција|природне]] и [[вештачка селекција|вештачке селекције]].<ref>Darwin, Charles (1859). ''On the Origin of Species'', John Murray.</ref> [[Генетички дрифт]] је прихваћен као додатни механизам еволутивног развоја у [[Модерна еволуциона синтеза|модерној синтези]] теорије.<ref name = GGS>{{harvnb|Simpson|1967|pp=}}</ref>


Еволуциона историја [[врста]] — која описује карактеристике разних врста из којих су друге врсте настале — заједно са њиховим генеалошким односом према свим осталим врстама је позната као [[филогенија]]. Мноштво различитих приступа биологији генерише информације о пхилогенији. Они обухватају упоређивања [[ДНК секвенца|ДНК секвенци]] која се врше у оквиру [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]] или [[геномика|геномике]], и компарисоне [[фосил]]а или других рекорда о древним организмима у [[палеонтологија|палеонтологији]].<ref>{{cite web|url=http://www.bio-medicine.org/q-more/biology-definition/phylogeny/ | title = Phylogeny| publisher = Bio-medicine.org | date = 11. 11. 2007 | accessdate=02. 10. 2013}}</ref> Биолози организују и аналирају еволуционе односе путем разних метода, укључујући [[филогенетика|филогенетику]], [[фенетика|фенетику]], и [[кладистика|кладистику]].
Еволуциона историја [[врста]] — која описује карактеристике разних врста из којих су друге врсте настале — заједно са њиховим генеалошким односом према свим осталим врстама је позната као [[филогенија]]. Мноштво различитих приступа биологији генерише информације о пхилогенији. Они обухватају упоређивања [[ДНК секвенца|ДНК секвенци]] која се врше у оквиру [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]] или [[геномика|геномике]], и компарисоне [[фосил]]а или других рекорда о древним организмима у [[палеонтологија|палеонтологији]].<ref>{{cite web|url=http://www.bio-medicine.org/q-more/biology-definition/phylogeny/ | title = Phylogeny| publisher = Bio-medicine.org |date=11. 11. 2007 | accessdate=02. 10. 2013}}</ref> Биолози организују и аналирају еволуционе односе путем разних метода, укључујући [[филогенетика|филогенетику]], [[фенетика|фенетику]], и [[кладистика|кладистику]].


== Биолошке науке и дисциплине ==
== Биолошке науке и дисциплине ==
Ред 98: Ред 98:
* [[Физиологија]] проучава [[метаболизам]] и [[хомеостаза|хомеостазу]] организама
* [[Физиологија]] проучава [[метаболизам]] и [[хомеостаза|хомеостазу]] организама
* [[Хистологија]] проучава [[Ткиво (биологија)|ткива]]
* [[Хистологија]] проучава [[Ткиво (биологија)|ткива]]
* [[Систематика]] и [[таксономија]] се баве описивањем хијерархијске структуре [[биолошка разноврсност|биодиверзитета]]<ref>Van Dyke F. . Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. {{page| year = 2008|isbn=978-1-4020-6890-4| pages= }}</ref><ref>Hunter M. L. Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. {{page| year = 1996|isbn=978-0-86542-371-8| pages= }}</ref><ref>Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. San Diego: Elsevier Academic Press. {{page| year = |isbn=978-0-12-384719-5| pages= }}</ref><ref>Leveque, C. & J. Mounolou . Biodiversity. New York: John Wiley. {{page| year = 2003|isbn=978-0-470-84957-6| pages= }}</ref><ref>Margulis, L., Dolan, Delisle, K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. {{page| year = |isbn=978-0-7637-0862-7| pages= }}</ref><ref>„What is biodiversity?". United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.</ref>
* [[Систематика]] и [[таксономија]] се баве описивањем хијерархијске структуре [[биолошка разноврсност|биодиверзитета]]<ref>Van Dyke F. . Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. {{page|year=2008|isbn=978-1-4020-6890-4|pages=}}</ref><ref>Hunter M. L. Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. {{page|year=1996|isbn=978-0-86542-371-8|pages=}}</ref><ref>Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. San Diego: Elsevier Academic Press. {{page|year=|isbn=978-0-12-384719-5|pages=}}</ref><ref>Leveque, C. & J. Mounolou . Biodiversity. New York: John Wiley. {{page|year=2003|isbn=978-0-470-84957-6|pages=}}</ref><ref>Margulis, L., Dolan, Delisle, K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. {{page|year=|isbn=978-0-7637-0862-7|pages=}}</ref><ref>„What is biodiversity?". United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.</ref>
* [[Еволуција (биологија)|Теорија еволуције]] проучава настанак и променљивост живота
* [[Еволуција (биологија)|Теорија еволуције]] проучава настанак и променљивост живота
* [[Медицина]], [[антропологија]] и [[психологија]] науке су које се баве човеком. Медицина његовим физичким и психичким здрављем, психологија целокупним понашањем (и болесним и здравим), а антропологија проучава човека из свих могућих погледа, материјалних, духовних и душевних, и покрива дуге временке периоде. Укратко, док лекари помажу људима да буду телесно здрави, психолози се баве понашањем, а антрополози покушавају схватити целину.
* [[Медицина]], [[антропологија]] и [[психологија]] науке су које се баве човеком. Медицина његовим физичким и психичким здрављем, психологија целокупним понашањем (и болесним и здравим), а антропологија проучава човека из свих могућих погледа, материјалних, духовних и душевних, и покрива дуге временке периоде. Укратко, док лекари помажу људима да буду телесно здрави, психолози се баве понашањем, а антрополози покушавају схватити целину.
Ред 139: Ред 139:
== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv | last = A| first = Campbell N..| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA| year = 1996|isbn=978-0-8053-1957-6| pages= }}
* {{Cite book|ref=harv | last=A| first = Campbell N..| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA|year=1996|isbn=978-0-8053-1957-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar|year=2009| origyear=1877|isbn=978-1-110-19970-9|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv | last = Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar| year = 2009| origyear = 1877|isbn=978-1-110-19970-9| pages= }}
* {{Cite book|ref=harv |editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.| title = Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York|year=1988|isbn=978-0-309-03783-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv |editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.| title = Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York| year = 1988|isbn=978-0-309-03783-9| pages= }}
* {{Cite book|ref=harv | last=Packard| first = Alpheus Spring | title = Lamarck, the founder of Evolution: his life and work with translations of his writings on organic evolution|year=1901| publisher = Longmans, Green. | location = New York |isbn=978-0-405-12562-1}}
* {{Cite book|ref=harv | last = Packard| first = Alpheus Spring | title = Lamarck, the founder of Evolution: his life and work with translations of his writings on organic evolution| year = 1901| publisher = Longmans, Green. | location = New York |isbn=978-0-405-12562-1}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Vernon| first = A.L.| title = Biology: Investigating Life on Earth| location = Boston| publisher = Jones and Bartlett|year=1995|isbn=978-0-86720-942-6|pages=11–18}}
* {{Cite book|ref=harv | last = Vernon| first = A.L.| title = Biology: Investigating Life on Earth| location = Boston| publisher = Jones and Bartlett| year = 1995|isbn=978-0-86720-942-6| pages= 11–18}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Campbell| first = N. A.|year=2008| title = Biology| publisher = Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA}}
* {{Cite book|ref=harv | last = Campbell| first = N. A.| year = 2008| title = Biology| publisher = Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Futuyma| first = DJ| title = Evolution|year=2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}
* {{Cite book|ref=harv | last = Futuyma| first = DJ| title = Evolution| year = 2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}
* {{Cite book|ref=harv | title = Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning |author = De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press |year=2002|isbn=978-0-19-515605-8|pages=44}}
* {{Cite book|ref=harv | title = Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning | author = De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press | year = 2002|isbn=978-0-19-515605-8| pages= 44}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Popper| first = Karl Raimund|authorlink = Карл Попер| title = Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge| url = https://books.google.com/books?id=IENmxiVBaSoC|year=2002| publisher = Routledge|isbn=978-0-415-28594-0}}
* {{Cite book|ref=harv | last = Popper| first = Karl Raimund| authorlink = Карл Попер| title = Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge| url = https://books.google.com/books?id=IENmxiVBaSoC| year = 2002| publisher = Routledge|isbn=978-0-415-28594-0}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Godfrey-Smith| first = Peter| title = Theory and Reality: An Introduction to the Philosophy of Science| url = https://books.google.com/books?id=-lkvmQEACAAJ|year=2003| publisher = University of Chicago Press|isbn=978-0-226-30063-4|pages=236}}
* {{Cite book|ref=harv | last = Godfrey-Smith| first = Peter| title = Theory and Reality: An Introduction to the Philosophy of Science| url = https://books.google.com/books?id=-lkvmQEACAAJ| year = 2003| publisher = University of Chicago Press|isbn=978-0-226-30063-4| pages= 236}}
* {{cite book|ref=harv | last=Alberts| first = Bruce | last2=Johnson| first2 = A| last3=Lewis| first3 = J| last4=Raff| first4 = M| last5=Roberts| first5 = K|author6 = Walter, P.| title = Molecular Biology of the Cell| edition = 4. | publisher = Garland|year=2002|isbn=978-0-8153-3218-3| oclc = 145080076 48122761 57023651 69932405}}
* {{cite book|ref=harv | last = Alberts| first = Bruce | last2 = Johnson| first2 = A| last3 = Lewis| first3 = J| last4 = Raff| first4 = M| last5 = Roberts| first5 = K| author6 = Walter, P.| title = Molecular Biology of the Cell| edition = 4. | publisher = Garland| year = 2002|isbn=978-0-8153-3218-3| oclc = 145080076 48122761 57023651 69932405}}
* {{cite book|ref=harv | last=Begon| first = Michael | last2=Townsend| first2 = CR| last3=Harper| first3 = JL| title = Ecology: From Individuals to Ecosystems | edition = 4th| publisher = Blackwell Publishing Limited|year=2005|isbn=978-1-4051-1117-1| oclc = 57639896 57675855 62131207}}
* {{cite book|ref=harv | last = Begon| first = Michael | last2 = Townsend| first2 = CR| last3 = Harper| first3 = JL| title = Ecology: From Individuals to Ecosystems | edition = 4th| publisher = Blackwell Publishing Limited| year = 2005|isbn=978-1-4051-1117-1| oclc = 57639896 57675855 62131207}}
* {{cite book|ref=harv | last=Campbell| first = Neil|authorlink = | title = Biology| edition = 7th| publisher = Benjamin-Cummings Publishing Company|year=2004|isbn=978-0-8053-7146-8| oclc = 71890442}}
* {{cite book|ref=harv | last = Campbell| first = Neil| authorlink = | title = Biology| edition = 7th| publisher = Benjamin-Cummings Publishing Company| year = 2004|isbn=978-0-8053-7146-8| oclc = 71890442}}
* {{cite book|ref=harv | last=Colinvaux| first = Paul|authorlink = | title = Why Big Fierce Animals are Rare: An Ecologist's Perspective| edition = reissue| publisher = Princeton University Press|year=1979|isbn=978-0-691-02364-9| oclc = 10081738 24132192}}
* {{cite book|ref=harv | last = Colinvaux| first = Paul| authorlink = | title = Why Big Fierce Animals are Rare: An Ecologist's Perspective| edition = reissue| publisher = Princeton University Press| year = 1979|isbn=978-0-691-02364-9| oclc = 10081738 24132192}}
* {{cite book|ref=harv | last=Mayr| first = Ernst| title = The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance| url = http://books.google.com/books?id=pHThtE2R0UQC|year=1982| publisher = Harvard University Press|isbn=978-0-674-36446-2}}
* {{cite book|ref=harv | last = Mayr| first = Ernst| title = The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance| url = http://books.google.com/books?id=pHThtE2R0UQC| year = 1982| publisher = Harvard University Press|isbn=978-0-674-36446-2}}
* {{cite book|ref=harv | last=Hoagland| first = Mahlon| title = The Way Life Works| edition = reprint| publisher = Jones and Bartlett Publishers inc|year=2001|isbn=978-0-7637-1688-2| oclc = 223090105 45487537}}
* {{cite book|ref=harv | last = Hoagland| first = Mahlon| title = The Way Life Works| edition = reprint| publisher = Jones and Bartlett Publishers inc| year = 2001|isbn=978-0-7637-1688-2| oclc = 223090105 45487537}}
* {{cite book|ref=harv | last=Janovy| first = John Jr.| title = On Becoming a Biologist| edition = 2nd| publisher = Bison Books|year=2004|isbn=978-0-8032-7620-8| oclc = 55138571 56964280}}
* {{cite book|ref=harv | last = Janovy| first = John Jr.| title = On Becoming a Biologist| edition = 2nd| publisher = Bison Books| year = 2004|isbn=978-0-8032-7620-8| oclc = 55138571 56964280}}
* {{cite book|ref=harv | last=Johnson| first = George B.|authorlink = | title = Biology, Visualizing Life| publisher = Holt, Rinehart, and Winston|year=2005|isbn=978-0-03-016723-2| oclc = 36306648}}
* {{cite book|ref=harv | last = Johnson| first = George B.| authorlink = | title = Biology, Visualizing Life| publisher = Holt, Rinehart, and Winston| year = 2005|isbn=978-0-03-016723-2| oclc = 36306648}}
* {{cite book|ref=harv | last=Tobin| first = Allan| last2=Dusheck| first2 = Jennie| title = Asking About Life| edition = 3rd| publisher = Wadsworth| location = Belmont, CA|year=2005|isbn=978-0-534-40653-0}}
* {{cite book|ref=harv | last = Tobin| first = Allan| last2 = Dusheck| first2 = Jennie| title = Asking About Life| edition = 3rd| publisher = Wadsworth| location = Belmont, CA| year = 2005|isbn=978-0-534-40653-0}}
* {{Cite book|ref=harv | title=Milestones in microbiology : 1546 to 1940|year=1999| publisher = ASM Press| location = Washington, DC|isbn=978-1-55581-142-6| edition = 3rd |editor-last=Brock|editor-first=Thomas D.}}
* {{Cite book|ref=harv | title=Milestones in microbiology : 1546 to 1940| year = 1999| publisher = ASM Press| location = Washington, DC|isbn=978-1-55581-142-6| edition = 3rd |editor-last=Brock|editor-first=Thomas D.}}
* {{Cite book|ref=harv | editor1-first=Joseph G. |editor1-last=Gall| title = Landmark papers in cell biology : selected research articles celebrating forty years of the American Society for Cell Biology|year=2001| publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press| location = Plainview, NY|isbn=978-0-87969-602-3}}
* {{Cite book|ref=harv | editor1-first=Joseph G. |editor1-last=Gall| title = Landmark papers in cell biology : selected research articles celebrating forty years of the American Society for Cell Biology| year = 2001| publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press| location = Plainview, NY|isbn=978-0-87969-602-3}}
* {{cite book|ref=harv | last=Peters| first = James Arthur| title = Classic papers in genetics |year=1959| publisher = Prentice-Hall | url = http://www.archive.org/details/classicpapersing00pete }}
* {{cite book|ref=harv | last = Peters| first = James Arthur| title = Classic papers in genetics | year = 1959| publisher = Prentice-Hall | url = http://www.archive.org/details/classicpapersing00pete }}
* {{Cite book|ref=harv | editor-last=Linder|editor-first=Patrick| title = Landmark papers in yeast biology|year=2004| publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press| location = Woodbury N.Y.|isbn=978-0-87969-643-6|editor2-first=David |editor2-last=Shore|editor3-first=Michael N. |editor3-last=Hall}}
* {{Cite book|ref=harv | editor-last=Linder|editor-first=Patrick| title = Landmark papers in yeast biology| year = 2004| publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press| location = Woodbury N.Y.|isbn=978-0-87969-643-6|editor2-first=David |editor2-last=Shore|editor3-first=Michael N. |editor3-last=Hall}}
* {{cite book|ref=harv | last=Mayr| first = Ernst| title = The growth of biological thought : diversity, evolution, and inheritance|year=2000| publisher = Harvard University Press| location = Cambridge|isbn=978-0-674-36446-2| others = 12th printing}}
* {{cite book|ref=harv | last = Mayr| first = Ernst| title = The growth of biological thought : diversity, evolution, and inheritance| year = 2000| publisher = Harvard University Press| location = Cambridge|isbn=978-0-674-36446-2| others = 12th printing}}
* {{cite book|ref=harv | last=Miall| first = Louis Compton | title = History of biology | publisher = Watts & co. |year=2007| edition = E-book | origyear=1911|isbn=978-0-8240-9118-7| url = http://books.google.com/books?id=qJ89AAAAIAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false}} Has a chronological table of publications in an appendix.
* {{cite book|ref=harv | last = Miall| first = Louis Compton | title = History of biology | publisher = Watts & co. | year = 2007| edition = E-book | origyear = 1911|isbn=978-0-8240-9118-7| url = http://books.google.com/books?id=qJ89AAAAIAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false}} Has a chronological table of publications in an appendix.
* {{cite book|ref=harv | last=Overmier| first = Judith A.| title = The history of biology : a selected, annotated bibliography|year=1989| publisher = Garland Pub| location = New York|isbn=978-0-8240-9118-7}}
* {{cite book|ref=harv | last = Overmier| first = Judith A.| title = The history of biology : a selected, annotated bibliography| year = 1989| publisher = Garland Pub| location = New York|isbn=978-0-8240-9118-7}}
* {{Cite book|ref=harv |editor-first=Gunther Siegmund |editor-last=Stent| title = Papers on bacterial viruses | publisher = Little, Brown |year=1965| url = http://www.archive.org/details/papersonbacteria00sten}}
* {{Cite book|ref=harv |editor-first=Gunther Siegmund |editor-last=Stent| title = Papers on bacterial viruses | publisher = Little, Brown | year = 1965| url = http://www.archive.org/details/papersonbacteria00sten}}
* -{Isaac Asimov: ''Geschichte der Biologie.'' Fischer, Frankfurt/Main 1968.}-
* -{Isaac Asimov: ''Geschichte der Biologie.'' Fischer, Frankfurt/Main 1968.}-
* -{Änne Bäumer: ''Geschichte der Biologie.''}-
* -{Änne Bäumer: ''Geschichte der Biologie.''}-
** Band 1: ''Biologie von der Antike bis zur Renaissance.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1991|isbn=978-3-631-43312-6| pages= }}
** Band 1: ''Biologie von der Antike bis zur Renaissance.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page|year=1991|isbn=978-3-631-43312-6|pages=}}
** Band 2: ''Zoologie der Renaissance, Renaissance der Zoologie.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1991|isbn=978-3-631-43313-3| pages= }}
** Band 2: ''Zoologie der Renaissance, Renaissance der Zoologie.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page|year=1991|isbn=978-3-631-43313-3|pages=}}
** Band 3: ''17. und 18. Jahrhundert.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1996|isbn=978-3-631-30317-7| pages= }}
** Band 3: ''17. und 18. Jahrhundert.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page|year=1996|isbn=978-3-631-30317-7|pages=}}
* Neil A. Campbell, Jane B. Reece: ''Biologie.'' 6. Auflage. Pearson Studium, München. {{page| year = 2006|isbn=978-3-8273-7180-5| pages= }}
* Neil A. Campbell, Jane B. Reece: ''Biologie.'' 6. Auflage. Pearson Studium, München. {{page|year=2006|isbn=978-3-8273-7180-5|pages=}}
* Christian Göldenboog: ''Das Loch im Walfisch. Die Philosophie der Biologie.'' Klett-Cotta, Stuttgart 270 S. {{page| year = 2003|isbn=978-3-608-91991-2| pages= }}
* Christian Göldenboog: ''Das Loch im Walfisch. Die Philosophie der Biologie.'' Klett-Cotta, Stuttgart 270 S. {{page|year=2003|isbn=978-3-608-91991-2|pages=}}
* Ilse Jahn (ed): ''Geschichte der Biologie. Theorien, Methoden, Institutionen, Kurzbiographien.'' 3. Auflage. Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2002|isbn=978-3-8274-1023-8| pages= }}
* Ilse Jahn (ed): ''Geschichte der Biologie. Theorien, Methoden, Institutionen, Kurzbiographien.'' 3. Auflage. Spektrum, Heidelberg. {{page|year=2002|isbn=978-3-8274-1023-8|pages=}}
* Dieter Klämbt, Horst Kreiskott, Bruno Streit: ''Angewandte Biologie.'' VCH, Weinheim. {{page| year = 1991|isbn=978-3-527-28170-1| pages= }}
* Dieter Klämbt, Horst Kreiskott, Bruno Streit: ''Angewandte Biologie.'' VCH, Weinheim. {{page|year=1991|isbn=978-3-527-28170-1|pages=}}
* Ernst Mayr: ''Das ist Biologie. Die Wissenschaft des Lebens.'' Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2000|isbn=978-3-8274-1015-3| pages= }}
* Ernst Mayr: ''Das ist Biologie. Die Wissenschaft des Lebens.'' Spektrum, Heidelberg. {{page|year=2000|isbn=978-3-8274-1015-3|pages=}}
* -{Ernst Mayr: ''Die Entwicklung der biologischen Gedankenwelt. Vielfalt, Evolution und Vererbung.'' Springer, Berlin 2002 (Nachdruck der Ausgabe 1984).}-
* -{Ernst Mayr: ''Die Entwicklung der biologischen Gedankenwelt. Vielfalt, Evolution und Vererbung.'' Springer, Berlin 2002 (Nachdruck der Ausgabe 1984).}-
* -{Heinz Penzlin: ''Die theoretischen Konzepte der Biologie in ihrer geschichtlichen Entwicklung.'' In: ''Naturwissenschaftliche Rundschau.'' Band 62, Nr. 5, 2009, {{ISSN|0028-1050}}. pp. 233–243.}-
* -{Heinz Penzlin: ''Die theoretischen Konzepte der Biologie in ihrer geschichtlichen Entwicklung.'' In: ''Naturwissenschaftliche Rundschau.'' Band 62, Nr. 5, 2009, {{ISSN|0028-1050}}. pp. 233–243.}-
* William K. Purves u. a.: ''Biologie.'' 7. Auflage. Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2006|isbn=978-3-8274-1630-8| pages= }}
* William K. Purves u. a.: ''Biologie.'' 7. Auflage. Spektrum, Heidelberg. {{page|year=2006|isbn=978-3-8274-1630-8|pages=}}
* -{Georg Toepfer: ''Historisches Wörterbuch der Biologie. Geschichte und Theorie der biologischen Grundbegriffe.'' 3 Bände. Metzler, Stuttgart 2011.}-
* -{Georg Toepfer: ''Historisches Wörterbuch der Biologie. Geschichte und Theorie der biologischen Grundbegriffe.'' 3 Bände. Metzler, Stuttgart 2011.}-
{{refend}}
{{refend}}

Верзија на датум 2. децембар 2018. у 04:05

Разноврсност живота је предмет изучавања биологије[1]

Биологија (од грчког bios = живот и logos = наука, знање) најшире речено је комплекс наука о животу.[2] Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају жива бића, њихову структуру, животне функције и манифестације, понашање и еколошке односе, као и читаву биосферу.[3][4][5][6] Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној методологији, или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: ћелијска теорија, еволуција, теорија гена, енергија и хомеостаза[7]

Молекуларна биологија, биохемија и молекуларна генетика су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних ћелија проучава цитологија. Анатомија, хистологија и физиологија проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.[8][9][10]

На Земљи постоји више од 10 милијуна различитих врста.[11][12][13][14][15][16] Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до организама величине плавог кита.

Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.

Назив биологија

Ламарк

Назив биологија потиче од грчких речи βιος (живот) и λογος (наука). Реч је први пут употребио 1800. године Карл Фридрих Бурдах (Karl Friedrich Burdach, 1776—1847) означавајући истраживања човека (антропологију) кроз упоредне перпективе морфологије и физиологије.

Термину биологија су 1802. године Готфдрид Тревиранус (Gottfried Treviranus, 1776—1837) и Жан-Баптист Ламарк (Jean-Baptiste Lamarck, 1744—1829) дали ширу дефиницију и већи значај. Тревиранусове студије, назване Biologie (1802—1822) дефинисале су биологију као „науку о животу“. Ламарк је у својој Hydrogéologie (1802) дефинисао биологију као дисциплину „терестричне физике“ која укључује „све што је у вези са живим телима“.

Тревиранус и Ламарк су мислили да су употребом новог термина идентификовали ново поље истраживања, а не да су само дали име старом. Обојица су се противила преокупираности природњака XVIII века праксом каталогизације различитих животиња, биљака и минерала у природи. Нова биологија је требало да се бави феноменом живота, тј. функционисањем живих бића.

Историја биологије

Хукова скица плуте под микроскопом

Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална понашања везана за изучавање живота и природе могу се описати традицијама медицине и природњаштва. Ова два поља људског деловања постојала су још у Старом Египту, Месопотамији и Кини, но класичне доприносе њиховом развоју донели су Стари Грци и Римљани[17]. И савремена биологија се великим делом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине анатомија и физиологија; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области микробиологије, ботанике и зоологије, екологија и еволуциона биологија[18].

У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били Гален (у пољу медицине) и Аристотел и Теофан (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) [17][18][19]. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у средњем веку првенствено на територији исламских држава, радовима Авицене, Авензоара, ал-Џахиза, Ибн ел Баитара, Ибн ел Нафиса и др.[18][19]

Током ренесансе и почетком Новог века, велика географска открића и развој филозофије омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију[18] – обнављањем интересовања научника за емпиризам и описом многобројних нових врста. На пољу медицине (анатомије и физиологије) истакнути су експериментални радови Везалијуса и Харвија. Откриће микроскопа, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознатог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.

гроф Жорж-Луј Леклерк де Буфон

Праву револуцију у биолошкој мисли доноси 18. век у лику Линеа и Буфона, великих природњака различитих ставова[18]. Лине је својим делима класификовао дотад познате врсте организама и у биологију увео биномијалну номенклатуру. Буфон[20] је сматрао врсте вештачким категоријама, претпостављао заједничко порекло свих организама и тиме започео модерну еволуциону мисао. Почетком 19. века, биологија је добила своје име, а потом је уследио развој њених значајнијих и главних области[18]. Најважнија имена овог доба су Ламарк, Александар фон Хумболт, Ернст Хекел, Чарлс Дарвин, Луј Пастер.

У модерно доба, почетком XX века, биолози откривају дела Грегора Мендела и зачиње се генетика. Развој генетике и биохемије омогућио је Вотсону и Крику да утврде грађу наследног материјала[21] и започну еру молекуларне биологије. Паралелно, дешавају се уједињавања генетике са теоријом еволуције (стварање модерне синтезе), као и са екологијом (развој популационе биологије) [18].

Крај претходног и почетак XXI века доносе нова обједињена поља истраживања, као и све већи корпус знања у свим областима биологије о свим нивоима организације живота. Неке од актуелних нових области су ево-дево, биоинформатика, геномика, протеомика, молекуларна екологија, конзервациона биологија.

Биологија као наука

3Д модел структуре молекула ДНК

Развој научног метода од Старе Грчке до данас био је праћен његовом имплементацијом у наукама. Развој самих наука био је ограничен могућностима које одговарајући научни метод пружа. Од Аристотеловог уочавања дефиниције и индукције као битних обележја науке (тиме и биологије.[22]), до Дарвиновог препознавања еволуције као основне биолошке концепције прошло је око 2100 година. Но и са развојем савременог научног метода, биологија је дуго била дескриптивна, те јединствена научна област чије формулације и теорије о различитим аспектима живих система нису имале ширину и објашњавалачку снагу других наука[23]

Описни метод у биологији

Описивање (дескрипција) је најстарији и основни метод за научно откривање природе. Описне методе могу бити непосредне (директне) и посредне (индиректне). Непосредно посматрање подразумева да биолог својим чулима проучава објекат или догађај – опис обухвата информације које су директно установљене. Иако даје јасне податке, овај метод може бити подложан субјективности, услед индивидуалних разлика међу истраживачима у осетљивости чула. Посредне методе су оне које помажу истраживачу да детаљније установи (посматра) и опише објекат или догађај – микроскопирање, бојење, ултразвук, рендген. Субјективност истраживача је минимизирана, а тачност добијених података ограничена границом грешке методе.

Компаративни метод у биологији

Линеов систем класификације биљака по броју прашника

Компаративни (упоредни) метод подразумева упоређивање одређене карактеристике међу групом организама (попут облика предњих удова код кичмењака, или карактеристика понашања). Компаративни метод је често коришћен у пракси класификовања организама, када су организми (врсте) које су сличније груписане у заједничке категорије. Користећи се компаративним методом, упоређујући број прашника и тучкова, Лине је дао своју класификацију биљака.[24]

Експериментали метод у биологији

Главни чланак: Експеримент

Експериментални (индуктивни) метод Франсиса Бејкона може се посматрати као својеврстан увод у савремени научни метод. Увођење експеримента у биологију омогућило је одређивање узрока одређеним појавама у живом свету, као и одређеним реакцијама живих организама на промене у животној средини. Први Бејконов следбеник био је лекар Томас Браун, који је оповргао многа дотадашња схватања о природи[25]

Хипотетичко-дедуктивни метод

Главни чланак: Хипотетичко-дедуктивна теорија

Савремени научни метод (хипотетичко-дедуктивни)[26] има неколико основних делова[27], који се доследно примењују у савременој биологији:

  1. карактеризацију: емпиријско посматрање феномена – прикупљање чињеница;
  2. постављање хипотеза ради објашњавања феномена;
  3. очекивање: дедукција закључака који следе из хипотеза; ови закључци се узимају за очекиване резултате експеримента осмишљеног да провери хипотезу;
  4. постављање контролисаног експеримента и очитавање резултата; на основу резултата, хипотеза се прихвата или одбацује.

Темељи модерне биологије

Ћелијска теорија

Људске ћелије канцера са једрима (специфично њиховом ДНК) обојеном плаво. Ћелије у центру и на десној страни су у интерфази, тако да су целокупна једра обележена. Ћелија на левој страни пролази кроз митозу и стога је њен ДНК кондензован.
Главни чланак: Ћелијска теорија

Ћелијска теорија наводи да је ћелија фундаментална јединица живота, и да су сви живи организми формирани од једне или више ћелија или излучених продуката тих ћелија (е.г. љуска, коса и нокти итд.). Све ћелине настају из других ћелија путем ћелијске деобе. У мултићелијским организмима, свака ћелија у телу организма је ултиматно изведена из једне ћелије у фертилизованом јајету. Ћелија се такође сматра основном јединицом у многим патолошким процесима.[28] Додатно, феномен протока енергије се одвија у ћелијама у процесесима који су део функције познате као метаболизам. Коначно, ћелије садрже наследне информације (ДНК), која се преноси са ћелије на ћелију током ћелијске деобе.

Еволуција

Природна селекција популације за тамну обојеност.
Главни чланак: Еволуција

Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају заједничко порекло. Теорија еволуције постулира да су сви организми на Земљи, било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог генског фонда. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око 3,5 милијарди година.[29] Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност генетичког кода као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: бактерија, архаја, и еукариота (погледајте: порекло живота).[30]

Упознат са научним лексиконом од стране Жан-Батист Ламарка 1809. године,[31]Чарлс Дарвин је успоставио идеју еволуције педесет година касније као одрживи научни модел кад је артикулисао њену покретачку силу: природну селекцију.[32][33][34] (Алфред Расел Волес је признат као копроналазач овог концепта пошто је он помогао у истраживањима и еxпериментима концепта еволуције.)[35] Еволуција се данас користи за објашњавање великих варијација живота присутног на Земљи.

Дарвин је теоретисао да су врсте и расе развијене путем процеса природне и вештачке селекције.[36] Генетички дрифт је прихваћен као додатни механизам еволутивног развоја у модерној синтези теорије.[37]

Еволуциона историја врста — која описује карактеристике разних врста из којих су друге врсте настале — заједно са њиховим генеалошким односом према свим осталим врстама је позната као филогенија. Мноштво различитих приступа биологији генерише информације о пхилогенији. Они обухватају упоређивања ДНК секвенци која се врше у оквиру молекуларне биологије или геномике, и компарисоне фосила или других рекорда о древним организмима у палеонтологији.[38] Биолози организују и аналирају еволуционе односе путем разних метода, укључујући филогенетику, фенетику, и кладистику.

Биолошке науке и дисциплине

Морске силикатне алге
Микроскопски препарат ткива

Познати биолози

Чарлс Дарвин
Карл фон Лине

Почетке биологије налазимо код Аристотела који је описао око 500 животињских врста, а након њега следи стагнација све до 16. века. У 17. веку изум микроскопа доводи до открића ћелија и почетка цитологије, а у 18. веку Карл фон Лине описује и систематизује мноштво биљних и животињских врста. Својим радом уједно оснива научну систематику врста. Након њега Жорж Кивје утемељује компаративну анатомију, а Чарлс Дарвин поставља теорију еволуције.

Галерија слика

  • Animalia - Bos primigenius taurus
    Animalia - Bos primigenius taurus
  • Planta - Triticum
    Planta - Triticum
  • Fungi - Morchella esculenta
    Fungi - Morchella esculenta
  • Stramenopila/Chromista - Fucus serratus
    Stramenopila/Chromista - Fucus serratus
  • Бактерија - Gemmatimonas aurantiaca (- = 1 микрометар)
    Бактерија - Gemmatimonas aurantiaca (- = 1 микрометар)
  • Archaea - Halobacteria
    Archaea - Halobacteria
  • Virus - Gamma phage
    Virus - Gamma phage
  • Морске силикатне алге
    Морске силикатне алге
  • Микроскопски препарат ткива
    Микроскопски препарат ткива

Референце

  1. ^ Campbell 2008.
  2. ^ Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-
  3. ^ Raven P. H., Johanson G. B. (1999): Biology. WCB/McGraw–Hill, New York.
  4. ^ A, Campbell N.. (1996). Biology. Menlo Parc (CA), USA: The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc. ISBN 978-0-8053-1957-6. 
  5. ^ Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London. 1999. ISBN 978-0-582-22708-8.
  6. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. 2004. ISBN 978-9958-10-686-6.
  7. ^ Vernon 1995, стр. 11–18.
  8. ^ King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. 1998. ISBN 978-0-19-509442-8.
  9. ^ Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. 1983. ISBN 978-0-8240-7283-4.
  10. ^ Lincoln R. J., Boxshall G. A. Natural history - The Cambridge illustrated dictionary. Cambridge University Press. Cambridge. 1990. ISBN 978-0-521-30551-8.
  11. ^ Шаблон:Cite boo
  12. ^ Wilson; Peter, F. M., ур. (1988). Biodiversity. New York: National Academy Press. ISBN 978-0-309-03783-9. 
  13. ^ Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. 1995. ISBN 978-0-521-56481-6. Belgian Clearing-Hous.
  14. ^ Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. 1996. ISBN 978-0-412-75220-9.
  15. ^ Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. 2002. ISBN 978-0-679-45078-8.
  16. ^ Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. 2006. ISBN 978-1-55963-228-7.
  17. ^ а б Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. 2002. ISBN 978-0-8247-0824-5.
  18. ^ а б в г д ђ е Mayr E. This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. 1998. ISBN 978-0-674-88469-4.
  19. ^ а б Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. 1982. ISBN 978-0-674-36445-5.
  20. ^ Comte de Buffon, G.L.L. 1749–1788. Histoire naturelle, générale et particulière, Vol 1–36.
  21. ^ Watson JD, Crick FH. 1953. Molecular structure of nucleic acids; a structure for deoxyribose nucleic acid. Nature 171 (4356): 737–738.
  22. ^ Cook, J. (2009) [1877]. Biology, with Preludes on Current Events (23th изд.). BiblioBazaar. ISBN 978-1-110-19970-9. 
  23. ^ Tucić N. Evoluciona biologija. NNK International: Beograd. 2003. ISBN 978-86-83635-24-5.
  24. ^ Linnaeus C. 1779. Systema Plantarum.
  25. ^ Browne Th. 1646. Pseudodoxia Epidemica or Enquries into very many received tenets and commonly presumed truths.
  26. ^ Popper 2002.
  27. ^ Godfrey-Smith 2003, стр. 236.
  28. ^ Mazzarello, P (1999). „A unifying concept: the history of cell theory”. Nature Cell Biology. 1 (1): E13—E15. PMID 10559875. doi:10.1038/8964. 
  29. ^ De Duve, Christian (2002). Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning. New York: Oxford University Press. стр. 44. ISBN 978-0-19-515605-8. 
  30. ^ Futuyma, DJ (2005). Evolution. Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-187-3. OCLC 57311264 57638368 62621622. 
  31. ^ Packard 1901, стр. 15
  32. ^ The Complete Works of Darwin Online – Biography. darwin-online.org.uk. Приступљено 2006-12-15
  33. ^ Dobzhansky, T. (1973). „Nothing in biology makes sense except in the light of evolution”. The American Biology Teacher. 35 (3): 125—129. doi:10.2307/4444260. 
  34. ^ As Darwinian scholar Joseph Carroll of the University of Missouri–St. Louis puts it in his introduction to a modern reprint of Darwin's work: "The Origin of Species has special claims on our attention. It is one of the two or three most significant works of all time—one of those works that fundamentally and permanently alter our vision of the world ... It is argued with a singularly rigorous consistency but it is also eloquent, imaginatively evocative, and rhetorically compelling." Carroll, Joseph, ур. (2003). On the origin of species by means of natural selection. Peterborough, Ontario: Broadview. стр. 15. ISBN 978-1-55111-337-1. 
  35. ^ Shermer, стр. 149.
  36. ^ Darwin, Charles (1859). On the Origin of Species, John Murray.
  37. ^ Simpson 1967
  38. ^ „Phylogeny”. Bio-medicine.org. 11. 11. 2007. Приступљено 02. 10. 2013. 
  39. ^ Van Dyke F. . Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. 2008. ISBN 978-1-4020-6890-4.
  40. ^ Hunter M. L. Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. 1996. ISBN 978-0-86542-371-8.
  41. ^ Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. San Diego: Elsevier Academic Press. ISBN 978-0-12-384719-5.
  42. ^ Leveque, C. & J. Mounolou . Biodiversity. New York: John Wiley. 2003. ISBN 978-0-470-84957-6.
  43. ^ Margulis, L., Dolan, Delisle, K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-0862-7.
  44. ^ „What is biodiversity?". United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биологија&oldid=21092013”