Мадлен Олбрајт — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 27: Ред 27:


== Лична биографија ==
== Лична биографија ==
Медлин Олбрајт рођена је у [[Праг]]у, [[Чехословачка]]. Васпитана је као [[католицизам|римокатолик]], јер су њени родитељи прешли из [[јудаизам|јудаизма]] у [[католицизам]] како би избегли прогон. Има брата Џона, који је економиста. Име „Медлин“ је француска верзија чешког надимка „Мадленка“ који јој је наденула бака. Олбрајтова је званично узела ново име приликом одласка на школовање у [[Швајцарска|Швајцарску]].Њен отац, Јозеф, био је чешки [[diplomatija|дипломата]].{{чињеница| date = 08. 2020.}}
Медлин Олбрајт рођена је у [[Праг]]у, [[Чехословачка]]. Васпитана је као [[католицизам|римокатолик]], јер су њени родитељи прешли из [[јудаизам|јудаизма]] у [[католицизам]] како би избегли прогон. Има брата Џона, који је економиста. Име „Медлин“ је француска верзија чешког надимка „Мадленка“ који јој је наденула бака. Олбрајтова је званично узела ново име приликом одласка на школовање у [[Швајцарска|Швајцарску]]. Њен отац, Јозеф, био је чешки [[diplomatija|дипломата]] (аташе за сарадњу с медијима) у Чешкој амбасади у [[Београд|Београду]] све до [[Немачка окупација Чехословачке|окупације Чехословачке од стране нациста]].
Године 1939, породица Корбел пребегла је у [[Лондон]], пошто је [[Трећи рајх|Немачка]] анектирала [[Чешка (Бохемија)|Бохемију]] и [[Моравска|Моравску]]. То јој је можда спасило живот, с обзиром да су многи њени рођаци у Чехословачкој настрадали у [[холокауст]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/09/19/AR2006091901141.html |title=Allen Says He Embraces His Jewish Ancestry |publisher=washingtonpost.com |date=|accessdate=02. 06. 2010.}}</ref>
Године 1939, породица Корбел пребегла је у [[Лондон]], пошто је [[Трећи рајх|Немачка]] анектирала [[Чешка (Бохемија)|Бохемију]] и [[Моравска|Моравску]]. То јој је можда спасило живот, с обзиром да су многи њени рођаци у Чехословачкој настрадали у [[холокауст]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/09/19/AR2006091901141.html |title=Allen Says He Embraces His Jewish Ancestry |publisher=washingtonpost.com |date=|accessdate=02. 06. 2010.}}</ref>

Верзија на датум 24. јануар 2022. у 18:10

Медлин Олбрајт
Медлин Олбрајт
Лични подаци
Датум рођења(1937-05-15)15. мај 1937. (86 год.)
Место рођењаПраг, Чехословачка
Држављанство Сједињене Америчке Државе
Породица
СупружникЂосеф Олбрајт (1959 - растали 1982)
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка		Демократска странка
23. јануар 1997 — 20. јануар 2001.
ПредседникБил Клинтон
ПретходникВорен Кристофер
НаследникКолин Пауел

Медлин Корбел Олбрајт (енгл. Madeleine Korbel Albright), рођена као Мари Јана Корбелова (чеш. Marie Jana Korbelová; Праг, 15. мај 1937) је била 64. амерички државни секретар. Сада је ванредни професор дипломатије на Универзитету Џорџтаун.

На предлог председника САД Била Клинтона, пошто је Сенат одобрио њено именовање, ступила је на дужност 23. јануара 1997. и тако постала прва жена државни секретар САД.

Лична биографија

Медлин Олбрајт рођена је у Прагу, Чехословачка. Васпитана је као римокатолик, јер су њени родитељи прешли из јудаизма у католицизам како би избегли прогон. Има брата Џона, који је економиста. Име „Медлин“ је француска верзија чешког надимка „Мадленка“ који јој је наденула бака. Олбрајтова је званично узела ново име приликом одласка на школовање у Швајцарску. Њен отац, Јозеф, био је чешки дипломата (аташе за сарадњу с медијима) у Чешкој амбасади у Београду све до окупације Чехословачке од стране нациста.

Године 1939, породица Корбел пребегла је у Лондон, пошто је Немачка анектирала Бохемију и Моравску. То јој је можда спасило живот, с обзиром да су многи њени рођаци у Чехословачкој настрадали у холокаусту.[1]

Породица поново бежи када су комунисти преузели власт у Чехословачкој,[тражи се извор] да би се 1948. преселили у Америку. Тамо је Јозеф постао декан Школе за међународне студије Универзитета Денвер. Између осталог, био је професор и каснијем државном секретару Кондолизи Рајс.[2]

Олбрајтова се школовала у Швајцарској (приватни часови) [3] и Денверу, а касније студирала политичке науке на колеџу Велзли у Масачусетсу. Амерички држављанин постала је 1957. Након дипломирања у мају 1959, удала се за чикашког новинара Џозефа Олбрајта.

Имају три кћерке, близнакиње Ен и Елис, и Кејти. Пошто су близнакиње рођене шест недеља пре термина, како би скренула мисли са тог проблема, Олбрајтова је уписала курс руског језика и за тих шест недеља га течно научила. Докторску диплому стекла је на Универзитету Колумбија, студирајући паралелно са подизањем деце.[4]

Године 1982, Олбрајтови се разводе, јер је Џозеф нашао другу жену.

Године 1996, Олбрајтова је сазнала да је троје њених баба и деда побијено у Холокаусту. [5] Према њеним речима, за своје јеврејско порекло сазнала је тек као одрасла, у 59 години живота. [6]

Олбрајтова је полиглота - одлично говори енглески, француски, чешки и руски језик, а солидно говори и чита немачки, пољски и српски.[тражи се извор]

Након пензионисања, Олбрајтова је објавила мемоаре „Госпођа секретар“ (Madam Secretary) (2003.) и „Моћни и Свемоћни: Одрази на Америку, Бога и светска дешавања“ (The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs) (2006.).

Пословна биографија

Медлин Олбрајт завршила је средњу школу у Денверу 1955. Похађала је напредне међународне студије на Универзитету Џонс Хопкинс, а докторирала из области државног права и управе на Универзитету Колумбија. Почасни је доктор права на Универзитетима Вашингтон и Винипег.

Од 1976. до 1978. радила је као главни асистент за законодавна питања америчког сенатора Едмунда Маскија. Од 1978. до 1981, као запослена у Белој кући и у Националном савету безбедности, Олбрајтова је била важан службеник Картерове администрације, задужен за уобличавање прописа у спољној политици.

Од 1981. до 1982, постала је члан Међународног центра „Вудро Вилсон“, након међународног конкурса на коме је учествовала са радом на тему улоге штампе у политичким променама у Пољској раних 1980-их.

У истом периоду била је и виши члан Центра за стратешке и међународне студије за совјетска и источноевропска питања, где је руководила истраживањем развоја догађаја и трендова у Совјетском Савезу и Источној Европи.

Године 1981, била је председник новооснованог Центра за националну политику, у чијем је оснивању такође учествовала.

Године 1982, постављена је за професора међународних односа и директора програма Жене у спољној политици на Универзитету Џорџтаун. Била је предавач на факултетима за међународне односе, америчку спољну политику, руску спољну политику, централно- и источноевропску политику, а била је надлежна и за развој и спровођење програма за унапређење професионалних могућности жена у дипломатији. За најбољег предавача проглашавана је четири пута. Пре него што је постала државни секретар, била је члан Клинтоновог кабинета. И данас предаје на Универзитету Џорџтаун.

Амбасадор при Уједнињеним нацијама

1980-их година Олбрајтова је постала главни саветник за спољну политику америчке Демократске странке. За амбасадора при Уједињеним нацијама постављена је убрзо по Клинтоновој инаугурацији.[4] Током тог мандата била је у лошим односима са генералним секретаром Бутросом Галијем.[7] „Било је то тешко време, ситуација је била врло нејасна. Са ове тачке гледишта све је сасвим јасно“, изјавила је Олбрајтова у документарном филму „Духови Руанде“.[8]

Била је критикована и због своје подршке санкцијама према Ираку.[9]

Државни секретар

Медлин Олбрајт је прва жена државни секретар и, у време свог мандата, жена са највишим положајем у историји САД. С обзиром да није рођена Американка, није могла да се нада председничком положају. Као државни секретар, Олбрајтова је оснажила везе САД са савезницима, инсистирала на демократији и људским правима и промовисала у свету америчку трговину и привреду, радне односе и стандарде очувања животне средине.

За време свог мандата значајно је појачала утицај америчке политике у Босни и Херцеговини и на Блиском истоку. На себе је навукла бес бројних Срба у бившој Југославији због приметног антисрпског става и улоге коју је имала у артикулисању америчке политике за време ратних сукоба на Балкану, нарочито на Косову и у Босни. Како је Колин Пауел навео у својим мемоарима, Олбрајтова је свој став према употреби војске образложила речима: „У чему је сврха поседовања овакве супериорне војне силе (...) ако не можемо да је употребимо?"

Године 2000. Олбрајтова је постала један од највиших западних дипломата који се срео са комунистичким лидером Северне Кореје, Кимом Џонг Илом, за време званичне посете тој земљи.

Каријера после 2001.

Многи су спекулисали да ће Олбрајтова, након мандата у Стејт департменту, можда наставити каријеру у чешкој политици. Чешки председник Вацлав Хавел отворено је помињао могућност да га Олбрајтова наследи 2002. Према неким изворима, Олбрајтова је била поласкана оваквим предлозима, али је демантовала да је о томе икад озбиљно размишљала.[10]

Олбрајтова је сада у борду директора Савета за иностране односе. Такође ванредно предаје дипломатију на универзитету Џорџтаун у Вашингтону.

Године 2005. била је специјални гост једне епизоде ТВ серије "Гилморове" (играла је саму себе), када се појавила у сну главне јунакиње Рори као њена мајка.

Године 2003. прихватила је положај у борду директора њујоршке Берзе, али није желела да га обнови 2005.

Дана 5. јануара 2006. у Белој кући учествовала је на састанку бивших секретара одбране и државних секретара, на коме се са Бушовим сарадницима дискутовало о америчкој спољној политици. 5. маја 2006. у Белу кућу опет су позвани бивши секретари; овог пута тема састанка је био Ирак.

Олбрајтова је тренутно председавајућа у Националном демократском институту за међународне послове и председник Труманове фондације за стипендирање. Такође је и копредседник Комисије за правно оспособљавање сиромашних.

Референце

  1. ^ „Allen Says He Embraces His Jewish Ancestry”. washingtonpost.com. Приступљено 02. 06. 2010. 
  2. ^ „For Albright and Rice, Josef Korbel Is Tie that Binds”. NPR. Приступљено 02. 06. 2010. 
  3. ^ Albright, Madeleine (2003). Madam Secretary: A Memoir. Miramax. стр. 576. ISBN 0786868430. 
  4. ^ а б „Biography: Madeleine Korbel Albright”. Secretary.state.gov. Архивирано из оригинала 04. 02. 2016. г. Приступљено 02. 06. 2010. 
  5. ^ MJ LEE. „Albright memoir: Her secret past”. politico.com. Приступљено 24. 1. 2022. 
  6. ^ Jaweed Kaleem (27. 04. 2012). „Madeleine Albright Discusses Her Jewish Background And Her New Book, 'Prague Winter'”. huffpost.com. Приступљено 24. 1. 2022. 
  7. ^ Albright 2005.
  8. ^ „frontline: ghosts of rwanda”. PBS. 01. 04. 2004. Приступљено 02. 06. 2010. 
  9. ^ The mighty and the Almighty ... - Google Books. Books.google.com. Приступљено 02. 06. 2010. 
  10. ^ „EUROPE | Albright tipped for Czech presidency”. BBC News. 28. 02. 2000. Приступљено 02. 06. 2010. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мадлен_Олбрајт&oldid=24331195”