Зеоке (Лазаревац) — разлика између измена

Координате: 44° 24′ 21″ С; 20° 19′ 22″ И / 44.405833° С; 20.322666° И / 44.405833; 20.322666
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 16: Ред 16:
== Историја ==
== Историја ==
Најстарији писани документ који зеочани поседују а који говори о старости насеља је из 1528. год.
Најстарији писани документ који зеочани поседују а који говори о старости насеља је из 1528. год.
У ПОПИСУ БЕОГРАДА И ОКОЛИНЕ 1528-1536. год. стоји да село '''ЗЕОКА''' има десет домова и то:
У <ref> Sabanovic, Hazim. 1964. Turski izvori za istoriju Beograda</ref>. год. стоји да село '''ЗЕОКА''' има десет домова и то:
Јован син Радице,Живко син Ђурађа, Михач син Ђорђа,Бранко син Добривоја, Радул син Радована
Јован син Радице,Живко син Ђурађа, Михач син Ђорђа,Бранко син Добривоја, Радул син Радована
Милиша син Добривоја, Радман син Обрада, Никола син Првића, Никола син Обрада.
Милиша син Добривоја, Радман син Обрада, Никола син Првића, Никола син Обрада.

Верзија на датум 26. децембар 2010. у 15:10

Зеоке
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.796
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 21″ С; 20° 19′ 22″ И / 44.405833° С; 20.322666° И / 44.405833; 20.322666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина134 m
Зеоке на карти Србије
Зеоке
Зеоке
Зеоке на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Зеоке је насеље у општини Лазаревац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 796 становника (према попису из 1991. било је 883 становника). У месту се налази један од највећих угљенокопа лигнита на Балкану. Осим тога Зеоке је било познато и као виноградарско место.

Историја

Најстарији писани документ који зеочани поседују а који говори о старости насеља је из 1528. год. У [1]. год. стоји да село ЗЕОКА има десет домова и то: Јован син Радице,Живко син Ђурађа, Михач син Ђорђа,Бранко син Добривоја, Радул син Радована Милиша син Добривоја, Радман син Обрада, Никола син Првића, Никола син Обрада. У деветнаестом веку веома велику улогу у Србији игра зеочка породица Станојевић. Наиме у сечи кнезова 1804. год. Турци су у Зеокама посекли кнеза Станоја Михаиловић. Његов синовац, Никола(1779-1829), који је том приликом убио Турчина, (први Турчин у Првом српском устанку је убијен у Зеокама) је 1819. год. од стране Милоша Обреновића постављен за кнеза Кнежине Гошњићке у београдској нахији. Тада је он већ узео презиме по стрицу Станоју, мада се због кнежевског порекла, негде презива и Кнежевић.

Демографија

У насељу Зеоке живи 619 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,0 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, број становника је у паду што је последица ширења површинског копа ПД "Колубара" ради експлоатације лигнита. У наредних неколико година је у плану да Зеоке потпуно нестане као насеље што се већ десило са суседним селом Сакуља.


График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 925
1953. 985
1961. 1.011
1971. 1.052
1981. 895
1991. 883 874
2002. 796 803
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
786 98,74%
Црногорци
  
3 0,37%
Роми
  
3 0,37%
Македонци
  
2 0,25%
Хрвати
  
1 0,12%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ Sabanovic, Hazim. 1964. Turski izvori za istoriju Beograda
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе