Ловачки пси (сазвежђе) — разлика између измена
м r2.7.3) (Робот: додато pnb:شکاری کتے |
м r2.7.3) (Робот: додато be-x-old:Ганчакі (сузор’е) |
||
Ред 56: | Ред 56: | ||
[[bg:Ловджийски кучета]] |
[[bg:Ловджийски кучета]] |
||
[[be:Сузор'е Гончыя Псы]] |
[[be:Сузор'е Гончыя Псы]] |
||
[[be-x-old:Ганчакі (сузор’е)]] |
|||
[[bn:সারমেয় মণ্ডল]] |
[[bn:সারমেয় মণ্ডল]] |
||
[[ca:Constel·lació dels Llebrers]] |
[[ca:Constel·lació dels Llebrers]] |
Верзија на датум 17. јануар 2013. у 21:59
Сазвежђе | |
Латинско име | Canes Venatici |
---|---|
Скраћеница | CVn |
Генитив | Canum Venaticorum |
Симболизује | псе Волара |
Ректасцензија | 13 |
Деклинација | +40 |
Површина | 465 sq. deg. (38) |
Најсјајнија звезда | алфа Ловачких паса (2,90m) |
Метеорски ројеви | нема |
Суседна сазвежђа | |
Видљиво у распону +90° и −40°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у мају. |
Ловачки пси (лат. Canes Venatici) су сазвежђе северне хемисфере и једно од 88 савремених сазвежђа. Дефинисао га је пољски астроном Јоханес Хевелије у 17. веку. Сазвежђе представља два ловачка пса (Астерион и Хара) које држи Волар док гони Великог и Малог медведа.
Звезде
Најсветлија звезда у сазвежђу је алфа Ловачких паса, двојна звезда магнитуде 2,81 која се налази на око 110 светлосних година од Сунца. Светлија компонента, алфа-2, има магнетно поље око 5000 пута снажније од Земљиног, и богата је живом, силицијумом и еуропијумом. Алфа Ловачких паса заједно са Денеболом (бета Лава), Спиком (алфа Девице) и Арктурусом (алфа Волара) чини астеризам „Велики дијамант“ у коме се налазе многе звезде и галаксије. Денебола, Спика и Арктурус без алфе Ловачких паса чине други познати астеризам — „Пролећни троугао“.
Бета Ловачких паса је патуљак G-класе са главног низа Х-Р дијаграма, врло сличан Сунцу, због чега га астробиолози сматрају једном од најзанимљивијих звезда. Мада је Хара раније означавала јужног од два ловачка пса, данас је сама бета Ловачких паса назива Хара.
Y Ловачких паса је полуправилна променљива звезда позната по изразито црвеној боји. Једна је од најсјајнијих угљеничних црвених џинова и најсјајнија Ј-звезда на небу (звезде са високим садржајем угљеника-13). Осим тога, са процењеном површинском температуром од 2800 К, La Superba (како ју је назвао италијански астроном Анђело Секи у 18. веку) је једна од најхладнијих познатих звезда. Окружује је љуска од одбаченог материјала пречника 2,5 светлосне године.
АМ Ловачких паса је катаклизмичка врло плава променљива звезда, 14. магнитуде.
Објекти дубоког неба
У Ловачким псима се налази 5 Месјеових објеката — збијено звездано јато М3 и спиралне галаксије М51, М63, М94 и М106. М51 („Галаксија Вртлог“) чине заправо две галаксије - много већа и сјајнија NGC 5194 и њен сателит NGC 5195. М63 („Сунцокрет галаксија“) је врло светла и издужена галаксија која се налази између М51 и алфе Ловачких паса. М106 се налази у близини бете Ловачких паса.
Извори
- Сазвежђе Ловачки пси на TopAstronomer.com (језик: енглески)