Авион Б-12 — разлика између измена
м overlink i druga sredjivanja |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 42: | Ред 42: | ||
'''Авион Б-12''' је био пројект млазног [[Југославија|југославенског]] [[ловачки авион|ловца]]-пресретача из педесетих година [[20. век]]а. |
'''Авион Б-12''' је био пројект млазног [[Југославија|југославенског]] [[ловачки авион|ловца]]-пресретача из педесетих година [[20. век]]а. |
||
==Пројектовање и развој== |
== Пројектовање и развој == |
||
Прототипски развој је започет у фабрици [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарус]]. Израђен је [[модел]] авиона и испитан је у [[Аеротунели|аеротунел]]у у [[Шведска|Шведској]] и у воденокавитационом у [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничком институту]] у [[Жарково|Жаркову]]. Пројект и први [[прототип]] је рађен у [[Земун|земунском]] [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарусу]] од [[1954]]. до [[1958]]. под вођством пуковника [[Драгољуб Бешлин|Драгољуба Бешлина]]. Израда прототипа је прекинута, са одлуком [[РВ и ПВО]]. Био је предвиђен као једносед и имао је два [[Турбомлазни мотор|турбомлазна мотора]] Вајпер, са по 800 -{kg}- потиска. |
Прототипски развој је започет у фабрици [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарус]]. Израђен је [[модел]] авиона и испитан је у [[Аеротунели|аеротунел]]у у [[Шведска|Шведској]] и у воденокавитационом у [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничком институту]] у [[Жарково|Жаркову]]. Пројект и први [[прототип]] је рађен у [[Земун|земунском]] [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарусу]] од [[1954]]. до [[1958]]. под вођством пуковника [[Драгољуб Бешлин|Драгољуба Бешлина]]. Израда прототипа је прекинута, са одлуком [[РВ и ПВО]]. Био је предвиђен као једносед и имао је два [[Турбомлазни мотор|турбомлазна мотора]] Вајпер, са по 800 -{kg}- потиска. |
||
Ред 53: | Ред 53: | ||
</blockquote> |
</blockquote> |
||
== Литература == |
|||
==Кориштена литература== |
|||
* {{cite book |
* {{cite book |
||
| last = Димитријевић |
| last = Димитријевић |
||
Ред 64: | Ред 64: | ||
| id = ISBN 86-7403-105-3 |
| id = ISBN 86-7403-105-3 |
||
}} |
}} |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
{{Портал|Ваздухопловство}} |
{{Портал|Ваздухопловство}} |
||
{{Авиони Икарус}} |
{{Авиони Икарус}} |
||
{{Авиони Југославије и Србије}} |
{{Авиони Југославије и Србије}} |
||
[[Категорија:Икарус]] |
[[Категорија:Икарус]] |
||
[[Категорија:Ловачки авиони]] |
[[Категорија:Ловачки авиони]] |
Верзија на датум 18. март 2013. у 06:49
Опште | |
---|---|
Земља порекла | СФРЈ |
Авион Б-12 је био пројект млазног југославенског ловца-пресретача из педесетих година 20. века.
Пројектовање и развој
Прототипски развој је започет у фабрици Икарус. Израђен је модел авиона и испитан је у аеротунелу у Шведској и у воденокавитационом у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову. Пројект и први прототип је рађен у земунском Икарусу од 1954. до 1958. под вођством пуковника Драгољуба Бешлина. Израда прототипа је прекинута, са одлуком РВ и ПВО. Био је предвиђен као једносед и имао је два турбомлазна мотора Вајпер, са по 800 kg потиска.
Од његове производње се одустало око 1957. године, када је дошло до нормализације спољних односа Југославије са СССР и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у Ваздухопловнотехнички институт. Такође је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.
По ријечима генерала Саве Пустиње, директора Ваздухопловнотехничког института до 1992. године:
Авион Б-12 је први домаћи пројекат с танким стреластим крилом, стајним трапом типа „бицикл“, предвиђеним за лет на крозвучним и надзвучним брзинама. Није био реалан, пошто и у развијеним земљама, у то време, још нису били довољно разјашњени феномени крозвучне и надзвучне аеродинамике. Југословенски стручњаци су поготово заостајали, а није ни постојала лабораторијска подршка за тај опсег брзина. Из тих разлога је програм прекинут у току свог прототипског развоја.
Литература
- Димитријевић, Бојан Б. (2006). Југословенско ратно ваздухопловство: 1942-1992. (на језику: (језик: српски)). Београд: Институт за савремену историју. ISBN 86-7403-105-3.