Авион Б-12 — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 44: Ред 44:
== Пројектовање и развој ==
== Пројектовање и развој ==


Прототипски развој је започет у фабрици [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарус]]. Израђен је [[модел]] авиона и испитан је у [[Аеротунели|аеротунелу]] у [[Шведска|Шведској]] и у воденокавитационом у [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничком институту]] у [[Жарково|Жаркову]]. Пројект и први [[прототип]] је рађен у [[Земун|земунском]] [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарусу]] од [[1954]]. до [[1958]]. под вођством пуковника [[Драгољуб Бешлин|Драгољуба Бешлина]]. Израда прототипа је прекинута, са одлуком [[РВ и ПВО]]. Био је предвиђен као једносед и имао је два [[Турбомлазни мотор|турбомлазна мотора]] Вајпер, са по 800 -{kg}- потиска.
Прототипски развој је започет у фабрици [[Икарус (фабрика авиона) (1946—1961)|Икарус]]. Израђен је [[модел]] авиона и испитан је у [[Аеротунели|аеротунелу]] у [[Шведска|Шведској]] и у воденокавитационом у [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничком институту]] у [[Жарково|Жаркову]]. Пројект и први [[прототип]] је рађен у [[Земун|земунском]] [[Икарус (фабрика авиона) (1946—1961)|Икарусу]] од [[1954]]. до [[1958]]. под вођством пуковника [[Драгољуб Бешлин|Драгољуба Бешлина]]. Израда прототипа је прекинута, са одлуком [[РВ и ПВО]]. Био је предвиђен као једносед и имао је два [[Турбомлазни мотор|турбомлазна мотора]] Вајпер, са по 800 -{kg}- потиска.


Од његове производње се одустало око [[1957]]. године, када је дошло до нормализације спољних односа [[Југославија|Југославије]] са [[СССР]] и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у [[Ваздухопловнотехнички институт]]. Такође је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.
Од његове производње се одустало око [[1957]]. године, када је дошло до нормализације спољних односа [[Југославија|Југославије]] са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у [[Ваздухопловнотехнички институт]]. Такође је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.


По ријечима генерала [[Сава Пустиња|Саве Пустиње]], директора [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничког института]] до [[1992]]. године:
По ријечима генерала [[Сава Пустиња|Саве Пустиње]], директора [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничког института]] до [[1992]]. године:

Верзија на датум 23. април 2014. у 05:55

Авион Б-12
Модел авиона Б-12 у аеротунелу
Опште
Земља порекла СФРЈ

Авион Б-12 је био пројект млазног југославенског ловца-пресретача из педесетих година 20. века.

Пројектовање и развој

Прототипски развој је започет у фабрици Икарус. Израђен је модел авиона и испитан је у аеротунелу у Шведској и у воденокавитационом у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову. Пројект и први прототип је рађен у земунском Икарусу од 1954. до 1958. под вођством пуковника Драгољуба Бешлина. Израда прототипа је прекинута, са одлуком РВ и ПВО. Био је предвиђен као једносед и имао је два турбомлазна мотора Вајпер, са по 800 kg потиска.

Од његове производње се одустало око 1957. године, када је дошло до нормализације спољних односа Југославије са СССР и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у Ваздухопловнотехнички институт. Такође је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.

По ријечима генерала Саве Пустиње, директора Ваздухопловнотехничког института до 1992. године:

Авион Б-12 је први домаћи пројекат с танким стреластим крилом, стајним трапом типа „бицикл“, предвиђеним за лет на крозвучним и надзвучним брзинама. Није био реалан, пошто и у развијеним земљама, у то време, још нису били довољно разјашњени феномени крозвучне и надзвучне аеродинамике. Југословенски стручњаци су поготово заостајали, а није ни постојала лабораторијска подршка за тај опсег брзина. Из тих разлога је програм прекинут у току свог прототипског развоја.

Литература

  • Димитријевић, Бојан Б. (2006). Југословенско ратно ваздухопловство: 1942-1992. (на језику: (језик: српски)). Београд: Институт за савремену историју. ISBN 86-7403-105-3. 

Спољашње везе