Преображење Господње
.jpeg){kind=spacer}
Преображење Господње (грч. Μεταμόρφωσις του Σωτήρος /Метаморфозис ту Сотерос/; лат. Transfiguratio Domini) је догађај описан у Јеванђељима Новог завета[1], током којег је Христ постао као светлост.[2][3][4]
Нарација Новог завета
[уреди | уреди извор]По Матеју, треће године свога проповедања, Исус Христос поведе своје апостоле Јакова, Петра и Јована у планину Тавор. Исус се у току наредне ноћи преобрази пред њима и постаде као светлост. Те ноћи се апостолима приказаше и пророци Мојсије и Илија и зачу се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог Сина.[5]
Хришћански празник
[уреди | уреди извор]Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника и један од дванаест великих Господњих празника. Слави се 6. августа по старом календару. Тај дан се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке. Пошто је празник увек у време Великогоспојинског поста, на тај празник је такођер прописан пост.[5] Почеци богослужбеног празновања овог празника везани су за период од 6.-8. века и Омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у 8. веку празник је прослављан на целом хришћанском истоку.[6][7]
Веровања
[уреди | уреди извор]Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. У народу се слави Преображење као прелаз из летњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене.
Већ око Преображења пролазе несносне врућине и време постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промене у природи настала је у народу изрека: "Преображење је, преображава се и гора и вода". Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
Према распрострањеном веровању, на овај дан се не ради, такође, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко тада одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив. Није добро ни да неко плаче јер ће плакати целе године, а ни да људи цео дан проведу у кафани - да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Али оно што обавезно треба учинити јесте да први пут пробате грожђе. На овај дан се строго пости, а у шумадијским селима је обичај да се причешћују у цркви. Црквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије.
Верује се да ако је на овај дан лепо време, следеће године неће бити добра летина.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]- Исус Христос
- Таворска светлост
- Тавор
- Манастир Сисојевац
- Манастир Базјаш
- Манастир Сомина
- Манастир Кувеждин
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Matej 17,1-5, Luka 9,28–36
- ^ „Сутра Преображење Господње”. Радио-телевизија Републике Српске. 18. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011.
- ^ „Преображење Господње”. Српска православна црква. 18. 8. 2011. Архивирано из оригинала 07. 01. 2012. г. Приступљено 19. 8. 2011.
- ^ „Празник Преображење Господње”. Радио-телевизија Србије. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011.
- ^ а б Сајт Вождовачке цркве: „Преображење Господње“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Православље, двоброј 1281.-1282, од 1. и 15. августа, У сусрет празнику. Београд: СПЦ. 2020. стр. 15.
- ^ „Преображење Господње”. Српска Православна Црква (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31.
- ^ Redakcija 24sedam. „Danas je Preobraženje Gospodnje - poslednji dan za kupanje u rekama”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2024-08-19.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Преображење Господње Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2012)
