Пређи на садржај

Хомољске планине

Координате: 44° 21′ 31″ С; 21° 37′ 45″ И / 44.358611° С; 21.629167° И / 44.358611; 21.629167
С Википедије, слободне енциклопедије
Хомољске планине
Хомољске планине Велики Вукан
Географске карактеристике
Ндм. висина962 m
Координате44° 21′ 31″ С; 21° 37′ 45″ И / 44.358611° С; 21.629167° И / 44.358611; 21.629167 44° 21′ 31″ С; 21° 37′ 45″ И / 44.358611° С; 21.629167° И / 44.358611; 21.629167
Географија
Хомољске планине на карти Србије
Хомољске планине
Хомољске планине
Државе Србија
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаКарпатске планине

Хомољске планине се налазе у источној Србији и припадају групи Карпатско-балканских планина. Изграђене су претежно од шкриљаца и кречњака. Имају правац пружања запад-исток и смештене су између Звишке котлине на северу и Жагубичке котлине на југу, као и између Млавске котлине на западу и изворишних делова Горњег Пека на истоку. Просечна висина је око 900 метара, а највиша тачка износи 962 метра. Планине су богате густом шумом и многим речним изворима, који се спуштају са падина.

У административном смислу скоро у потпуности припадају општини Жагубица, која се граничи са општинама: Петровац, Деспотовац, Бор, Мајданпек и Кучево.[1]

На обронцима и падинама Хомољских планина и у клисури реке Млаве налазе се остаци бројних манастира из средњег века. До данас су ту остали манастири: Тршка црква код Жагубице, Горњак, Св. Тројица и Решковица код села Ждрело, Ђеринац[2] код Бистрице, Витовница и Брадача.[3]

У овом крају добро су очувана обележја старе културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. Нижи делови планина обрасли су храстовим шумама, на средњим деловима су храстове и букове шуме, док се на највишим деловима налазе пашњаци и ливаде, и на њима катуни и бачије, старинска сточарска станишта, која су и данас у употреби, посебно између Ђурђевдана и Митровдана, где пасу стада оваца, од чијег се млека прави хомољски сир.[4]

Врхови Хомољских планина[5][6]

[уреди | уреди извор]
  • Хомољски Оман 962 м[7][8][9]
  • Штубеј 940 м
  • Купинова Глава 923 м
  • Велики Суморовац 911 м
  • Здравча 897 м
  • Велики Врањ 884 м
  • Пољана Треснита 880 м
  • Чока Њамци 856 м
  • Тилва Уроша 854 м
  • Стрњак 848 м
  • Припор 846 м
  • Велики Вукан 825 м
  • Врата 815 м
  • Кобиља Глава 778 м
  • Мали Вукан 752 м

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Хомољски конаци: Хомољске планине”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2012. 
  2. ^ „Светиње Браничева: Манастир Ђеринац, 3. 1. 2011.”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2015. г. Приступљено 23. 12. 2012. 
  3. ^ „Лазница: Хомоље”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2012. г. Приступљено 23. 12. 2012. 
  4. ^ „Клуб путника: Горњачка клисура,”. Приступљено 29. 4. 2013. 
  5. ^ „Планинарско друштво „Вукан“: Хомољске планине”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2012. г. Приступљено 22. 12. 2012. 
  6. ^ „Планинарски савез Србије: Акције” (PDF). Приступљено 22. 12. 2012. [мртва веза]
  7. ^ „Основна школа у Жагубици”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2012. 
  8. ^ „Планинарско друштво „Вукан“: Успон на Оман 962 м”. Приступљено 29. 4. 2013. [мртва веза]
  9. ^ Атлас Србије: Иван Бертић, Денис Шехић, Демир Шехић, Политика АД, Београд. 2007. ISBN 978-86-86809-05-6.

Литература

[уреди | уреди извор]
Хомољске планине панорама