Пређи на садржај

Централна Америка

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Централна Америка
Централна Америка на мапи света
Површина521.876 km2
Територије
Државе
Остале територије

Централна Америка (енгл. Central America, географски појам који користе Уједињене нације у својој категоризацији геополитичких подрегија) је регион Северне Америке и у оквиру ње Средње Америке, налази се између јужне границе Мексика и северозападне границе Колумбије у Јужној Америци. Неки географи класификују Централну Америку као велики земљоуз, и у овом погледу она понекад укључује део Мексика источно од Земљоуза Тевантепек, тј. мексичке државе Чијапас, Табаско, Кампече, Јукатан и Кинтана Ро.

Централна Америка стога има површину од око 521.876 km² са ширином између Тихог океана и Карипског мора од око 560 km до око 50 km.

Природне одлике

[уреди | уреди извор]
Државе Централне Америке и њихови главни градови

Геологија

[уреди | уреди извор]

Геологија Централне Америке је активна, са вулканским ерупцијама и земљотресима који се дешавају с времена на време. 1931. и 1972. године, земљотреси су опустошили Манагву, главни град Никарагве. Плодна земљишта због вулканске лаве су омогућила да се одржи велика густина становништва у пољопривредно продуктивним пределима на високим надморским висинама.

Клима

[уреди | уреди извор]

Средња годишња количина падавина креће се у распону 3.000 - 6.000 mm. Будући да се налази на удару пасата, карипска обала и источне падине планина примају два пута више падавина од пацифичких обала Централне Америке. Количину падавина на пацифичкој обали снижава хладна Калифорнијска морска струја. Крајем лета и током јесени, Централна Америка је изложена разорном дејству тропских циклона - урагана.

Као најужи део Америка, Централна Америка је место где се налази Панамски канал као и предложени, али никада завршени Канал Никарагве.

Биодиверзитет

[уреди | уреди извор]

Централна Америка је део Мезоамеричког биодиверзитетског појаса и она поседује 7% укупног светског биодиверзитета.[1] Пацифичка миграторна рута је главни пут којим се крећу птице у Америкама, простире се правцем север-југ и иде од Аљаске до Огњене земље. Због левкастог облика копнене масе, птице селице се могу видети у веома великим концентрацијама у Централној Америци, посебно у пролеће и у јесен. Као мост између Северне и Јужне Америке, Централна Америка има много врста из неарктичке и неотропске екозоне. Међутим, јужне земље (Коста Рика и Панама) имају већи биодиверзитет него северне (Гватемала и Белизе), док државе у централном делу региона (Хондурас, Никарагва, Ел Салвадор) имају најмањи биодиверзитет.[1]

Биодиверзитет у Централној Америци (број различитих врста терестријалних кичмењака и васкуларних биљака)

Држава Број врста
водоземаца 		Број врста
птица 		Број врста
сисара 		Број врста
гмизаваца 		Укупан број врста
терестријалних кичмењака 		Број врста
васкуларних биљака 		Биодиверзитет
 Белизе[2] 46 544 147 140 877 2894 3771
 Костарика[3] 183 838 232 258 1511 12119 13630
 Ел Салвадор[4] 30 434 137 106 707 2911 3618
 Гватемала[5] 133 684 193 236 1246 8681 9927
 Хондурас[6] 101 699 201 213 1214 5680 6894
 Никарагва[7] 61 632 181 178 1052 7590 8642
 Панама[8] 182 904 241 242 1569 9915 11484

Становништво

[уреди | уреди извор]

Амерички земљоуз или Централна Америка наставља се на Мексико и пружа се до Панамског канала који раздваја Северну од Јужне Америке. Састоји се од седам држава које су, осим Панаме и Белиза, независност избориле врло рано - у првој половини 19. века. Међутим, због честих унутрашњих сукоба, државних удара и спољашњег неколонијалног утицаја, то подручје је све до данас остало политички врло немирно. Земље Америчког земљоуза у целини су гушће насељене од Мексика, али реше од Антилске Америке. Међу појединим земљама има великих разлика, од ретко насељеног Белиза (12 становника по km²) до пренасељеног Салвадора (320 становника по km²).

Постојала је савезна држава Централна Америка у раном 19. веку, која се састојала од садашњих независних држава Гватемале, Хондураса, Ел Салвадора, Никарагве и Костарике (и дела модерне мексичке државе Чијапас). Позната је и као Уједињене Провинције Централне Америке или Сједињене Државе Централне Америке.

Становништво Централне Америке врло је сложено због дуготрајног заједничког живота и мешања староседелаца Индијанаца с европским досељеницима и доведеним црнцима и њиховим потомцима, преовлађују местици (мешанци Индијанаца и белаца), изузетак је Костарика где преовлађују белци.[9]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Гватемала (град) је највећи град Средње Америке
Сан Салвадор је други највећи урбани центар Средње Америке

Према процени из 2018. године, Средња Америка има 47.448.333 становника.[10][11] Са површином од 523.780 km²,[12] она има густину насељености од 91 ст. по km².

Државе Централне Америке
Држава Површина
(km²)[13] 		Популација
(2018)[10][11] 		Густина
насељености
(по km²) 		Престоница Службени
језик 		Показатељ хуманог развоја
 Белизе 22.966 383.071 13 Белмопан Енглески 0,732 Висок
 Костарика 51.100 4.999.441 82 Сан Хосе Шпански 0,763 Висок
 Ел Салвадор 21.040 6.420.746 292 Сан Салвадор Шпански 0,680 Средњи
 Гватемала 108.890 17.247.849 129 Гватемала (град) Шпански 0,628 Средњи
 Хондурас 112.090 9.587.522 67 Тегусигалпа Шпански 0,617 Средњи
 Никарагва 130.373 6.465.501 44 Манагва Шпански 0,614 Средњи
 Панама 78.200 4.176.869 44 Панама (град) Шпански 0,765 Висок
Укупно 523.780 47.448.333 80 - - -
Највеће метрополе у Централној Америци
Град Држава Популација Година цензуса % националне
популације
(1) Гватемала (град)  Гватемала 5.700.000 2010 26%
(2) Сан Салвадор  Ел Салвадор 2.415.217 2009 39%
(3) Манагва  Никарагва 1.918.000 2012 34%
(4) Тегусигалпа  Хондурас 1.819.000 2010 24%
(5) Сан Педро Сула  Хондурас 1.600.000 2010 21%+4
(6) Панама (град)  Панама 1.400.000 2010 37%
(7) Сан Хосе  Костарика 1.275.000 2013 30%

Језици

[уреди | уреди извор]

Званични језик у већини земаља Централне Америке је шпански, осим у Белизеу, где је енглески званичан језик. Мајански језици чине породицу језика која обухвата око 26 међусобно сличних језика. Гватемала је 1966. године званично признала 21 од њих. Шинкански и гарифунски језици су такође присутни у Централној Америци.

Језици у Централној Америци (2010)
Бр. Државе Популација % шпански % мајански језици % енглески % шинкански % гарифунски
1 Гватемала 17.284.000 64,7% 34,3% 0,0% 0,7% 0,3%
2 Хондурас 8.447.000 97,1% 2,0% 0,0% 0,0% 0,9%
3 Ел Салвадор 6.108.000 99,0% 1,0% 0,0% 0,0% 0,0%
4 Никарагва 6.028.000 87,4% 7,1% 5,5% 0,0% 0,0%
5 Костарика 4.726.000 97,2% 1,8% 1,0% 0,0% 0,0%
6 Панама 3.652.000 86,8% 9,2% 4,0% 0.0 0,0%
7 Белизе 408.867 52,1% 8,9% 37,0% 0,0% 2,0%

Етничке групе

[уреди | уреди извор]

Овај регион је веома богат у смислу етничких група. Већина становништва су мелези, са присутним популацијама Маја и белаца, укључујући народе Шинка и Гарифуна. Имиграција Арапа, Јевреја, Кинеза, Европљана допринела је повећању броја етничких група у овом подручју.

Етничке групе у Централној Америци (2010)
Држава Популација % Староседеоци % Белци % Местици/Mixed % Црнци % Шинка % Остали
 Белизе 324.528 6,3% 5,0% 49,6% 32,0% 0,0% 4,1%
 Костарика 4.301.712 4,0% 65,8% 13,8% 7,2% 0,0% 9,0%
 Ел Салвадор 6.340.889 1,0% 12,0% 86,0% 0,0% 0,0% 1,0%
 Гватемала 15.700.000 38,0% 18,5% 40,0% 1,0% 0,5% 2,0%
 Хондурас 8.143.564 6,0% 5,5% 82,0% 6,0% 0,0% 0,5%
 Никарагва 5.815.500 5,0% 17,0% 69,0% 9,0% 0,0% 0,0%
 Панама 3.474.562 6,0% 10,0% 65,0% 14,0% 0,0% 5,0%

Религија

[уреди | уреди извор]

Доминантна религија у Централној Америци је хришћанство (95,6%).[14] Почевши од шпанске колонизације у 16. веку, католицизам је постала најпопуларнија религија у региону до прве половине 20. века. Од 1960. године дошло је до пораста других хришћанских група, нарочито протестантизма, као и других верских организација и појединаца који се идентификују као нерелигиозни.[15]

Државе
 % Хришћанство
(2013)[16] 		% Католицизам
(2010) 		% Протестантизам
(2010) 		% Нерелигиозни
(2010) 		% Остали
(2010) 		% Непознато
(2010)
 Белизе 74% 30% 41% 15% 10% 4%
 Костарика 86% 69% 17% 11% 3% 0%
 Салвадор 85% 46% 29% 24% 1% 0%
 Гватемала 87% 47% 39% 12% 2% 0%
 Хондурас 88% 52% 35% 10% 3% 0%
 Никарагва 84% 58% 23% 13% 4% 2%
 Панама 91% 70% 21% 6% 3% 0%

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Biodiversity in Central America
  2. ^ Butler, RA (2006). „Belize forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015. 
  3. ^ Butler, RA (2006). „Costa Rica forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015. 
  4. ^ Butler, RA (2006). „El Salvador forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015. 
  5. ^ Butler, RA (2006). „Guatemala forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015. 
  6. ^ Butler, RA (2006). „Honduras forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015. 
  7. ^ Butler, RA (2006). „Nicaragua forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015. 
  8. ^ Butler, RA (2006). „Panama forest information and data”. Tropical rainforests: deforestation rates tables and charts. Menlo Park, California: Mongabay.com. Приступљено 1. 1. 2015. 
  9. ^ Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8.
  10. ^ а б "World Population prospects – Population division". population.un.org. United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division Архивирано на сајту Wayback Machine (16. август 2015). Retrieved 9. 11. 2019.
  11. ^ а б ""Overall total population" – World Population Prospects: The 2019 Revision" (xslx). population.un.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Retrieved 9 November 2019.
  12. ^ „Central America: strategic information”. Central America economic integration and cooperation handbook. Volume 1: Strategic information, organizations and programs (2013 изд.). Washington, D.C.: International Business Publications, USA. 2013. стр. 8. ISBN 978-1-4387-4280-9. 
  13. ^ Agency, Central Intelligence (2014). „The world factbook”. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 11. 04. 2020. 
  14. ^ „Christianity in its Global Context” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 8. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  15. ^ Holland, CL (новембар 2005). Ethnic and religious diversity in Central America: a historical perspective (PDF). 2005 Annual Meeting of the Society for the Scientific Study of Religion. стр. 1—34. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2008. г. Приступљено 4. 1. 2015. 
  16. ^ „Las religiones en tiempos del Papa Francisco” (на језику: Spanish). Latinobarómetro. април 2014. стр. 6. Архивирано из оригинала (pdf) 10. 05. 2015. г. Приступљено 4. 4. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Централна Америка на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Централна_Америка&oldid=27971666”