Пређи на садржај

Организам — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox}}
.
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:EscherichiaColi NIAID.jpg|мини|200п|[[Ешерихија коли]] је чест пример прокариотског микроорганизма]]
[[Датотека:EscherichiaColi NIAID.jpg|мини|250п|[[Ешерихија коли]] је чест пример прокариотског микроорганизма]]
[[Датотека:Fungi in Borneo.jpg|мини|180п|Гљива паразитира на дрвету]]
[[Датотека:Fungi in Borneo.jpg|мини|250п|Гљива паразитира на дрвету]]

'''Организам''' је, са [[Биологија|биолошке]] тачке гледишта, било који повезани животни систем. У ову категорију потпадају [[микроорганизми]], [[биљке]], [[гљиве]] и [[животиње]]. Сваки организам у мањој или већој мери има могућност да осети и одговори на стимулусе (дражи и надражаје), да се размножава, расте и развија, а има и способност [[Хомеостаза|хомеостазе]] (самоодржавања).
'''Организам''' је са [[Биологија|биолошке]] тачке гледишта било који повезани животни систем. У ову категорију потпадају [[микроорганизми]], [[биљке]], [[гљиве]], [[животиње]] и [[aрхеје]].<ref>{{cite book|last1=Hine|first1=RS.|title=A dictionary of biology|date=2008|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-920462-5|page=461|edition=6th}}</ref> Сваки организам у мањој или већој мери има могућност да осети и одговори на стимулусе (дражи и надражаје), да се размножава, расте и развија, а има и способност [[Хомеостаза|хомеостазе]] (самоодржавања).


Организми се према броју [[Ћелија (биологија)|ћелија]] деле на једноћелијске (уницелуларне) и вишећелијске (мултицелуларне). Први се састоје од само једне ћелије која обавља све животне функције. Поједини једноћелијски организми образују [[Колонија (биологија)|колоније]], што доводи до специјализације ћелија. Друга група је изграђена од великог броја ћелија, неколико билиона у случају [[Човек|људи]]. Такви организми су вишећелијски, а могу бити на ћелијском нивоу организације (у случају [[плакозое|плакозоа]]), док други образују [[Ткиво (биологија)|ткива]], [[Орган (анатомија)|органе]], [[Органски апарат|органске апарате]] и [[Систем органа|системе органа]].<ref>{{harvnb|Петров|2005|pp=}}</ref>
Организми се према броју [[Ћелија (биологија)|ћелија]] деле на једноћелијске (уницелуларне) и вишећелијске (мултицелуларне). Први се састоје од само једне ћелије која обавља све животне функције. Поједини једноћелијски организми образују [[Колонија (биологија)|колоније]], што доводи до специјализације ћелија. Друга група је изграђена од великог броја ћелија, неколико билиона у случају [[Човек|људи]]. Такви организми су вишећелијски, а могу бити на ћелијском нивоу организације (у случају [[плакозое|плакозоа]]), док други образују [[Ткиво (биологија)|ткива]], [[Орган (анатомија)|органе]], [[Органски апарат|органске апарате]] и [[Систем органа|системе органа]].<ref>{{harvnb|Петров|2005|pp=}}</ref>


Према уређености [[Једро|ћелијског једра]] (нуклеуса), организми се деле на прокариотске и еукариотске. [[Прокариоте]] сачињавају два домена — [[бактерија|бактерије]] и [[археје|архее]]. Њихова [[цитоплазма]] је зрнаста и колико-толико једнаког састава у свим њеним деловима. [[Еукариоте]] чине трећи домен, а карактерише их присуство мембраном издвојеног једра око којег се додатно налазе специјализоване ћелијске [[Органела|органеле]], све са улогом обављања животних процеса.<ref name=klas>{{harvnb|Шербан|2010|pp=}}</ref>
Према уређености [[Једро|ћелијског једра]] (нуклеуса), организми се деле на прокариотске и еукариотске. [[Прокариоте]] сачињавају два домена — [[бактерија|бактерије]] и [[археје|архее]]. Њихова [[цитоплазма]] је зрнаста и колико-толико једнаког састава у свим њеним деловима. [[Еукариоте]] чине трећи домен, а карактерише их присуство мембраном издвојеног једра око којег се додатно налазе специјализоване ћелијске [[Органела|органеле]], (као што су [[митохондрија |митохондрије]] код животиња и биљки, и [[пластид]]и код биљки и [[алге |алги]], све од којих се генерално сматрају да су изведене из [[симбиогенеза |ендосимбиотских]] бактерија).<ref name=cavaliersmith1987>{{cite journal| author = Cavalier-Smith T.| year = 1987| title = The origin of eukaryotic and archaebacterial cells| journal = Annals of the New York Academy of Sciences| volume = 503| issue =| pages = 17–54| pmid = 3113314| doi=10.1111/j.1749-6632.1987.tb40596.x| bibcode = 1987NYASA.503...17C}}</ref> све са улогом обављања животних процеса.<ref name=klas>{{harvnb|Шербан|2010|pp=}}</ref>


[[Таксономија|Таксономски]] гледано, организми се деле на три претходно поменута [[Домен (биологија)|домена]]. Унутар ових домена налазе се и према традиционалној подели установљених пет [[Царство (биологија)|царстава]] — царство бактерија, царство [[Протисти|протиста]], царство [[Гљиве|гљива]], царство [[Биљке|биљака]] и царство [[животиње|животиња]]. Само бактерије су прокариоте. Сви од набројаних организама су ћелијски. Ван свих досад поменутих категорија налазе се [[Нећелијски организам|нећелијски организми]], што су уствари [[вирус]]и.<ref name=klas/>
[[Таксономија|Таксономски]] гледано, организми се деле на три претходно поменута [[Домен (биологија)|домена]]. Унутар ових домена налазе се и према традиционалној подели установљених пет [[Царство (биологија)|царстава]] — царство бактерија, царство [[Протисти|протиста]], царство [[Гљиве|гљива]], царство [[Биљке|биљака]] и царство [[животиње|животиња]]. Само бактерије су прокариоте. Сви од набројаних организама су ћелијски. Ван свих досад поменутих категорија налазе се [[Нећелијски организам|нећелијски организми]], што су уствари [[вирус]]и.<ref name=klas/>
Ред 11: Ред 12:
Појам организам потиче од грчке речи органисмос ({{јез-грч|ὀργανισμός}}), која своје порекло вуче од такође грчке речи органон (ὄργανον) у значењу оруђе, алат, инструмент. Исту етимологију имају сродне речи попут [[организација]].<ref>{{cite web|url=http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=o)/rganon|title=ὄργανον , τό, (ἔργον, ἔρδω)|publisher=A Greek-English Lexicon|accessdate=26. 10. 2013.}}</ref> У зависносни од потребе за кисеоником, могу бити [[Аеробни организам|аеробни]] или [[Анаеробни организам|анаеробни]]. Ван биолошког описивања организама као таквих, под овим појмом се подразумева сваки самоодржив (аутономан) и правилно уређен ентитет.<ref>{{Cite book|url=http://dspace.mit.edu/openaccess-disseminate/1721.1/50990|title=Organisms Machines and Thunderstorms|publisher=University of California Press|year=2008|accessdate=26. 10. 2013.}}</ref>
Појам организам потиче од грчке речи органисмос ({{јез-грч|ὀργανισμός}}), која своје порекло вуче од такође грчке речи органон (ὄργανον) у значењу оруђе, алат, инструмент. Исту етимологију имају сродне речи попут [[организација]].<ref>{{cite web|url=http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=o)/rganon|title=ὄργανον , τό, (ἔργον, ἔρδω)|publisher=A Greek-English Lexicon|accessdate=26. 10. 2013.}}</ref> У зависносни од потребе за кисеоником, могу бити [[Аеробни организам|аеробни]] или [[Анаеробни организам|анаеробни]]. Ван биолошког описивања организама као таквих, под овим појмом се подразумева сваки самоодржив (аутономан) и правилно уређен ентитет.<ref>{{Cite book|url=http://dspace.mit.edu/openaccess-disseminate/1721.1/50990|title=Organisms Machines and Thunderstorms|publisher=University of California Press|year=2008|accessdate=26. 10. 2013.}}</ref>


Процењује се да је садашњи број [[Врста (биологија)|врста]] на Земљи у опсегу од 10 до 14 милиона,<ref name="MillerSpoolman2012">{{cite book|author1=G. Miller|author2=Scott Spoolman |title=Environmental Science - Biodiversity Is a Crucial Part of the Earth's Natural Capital |url=https://books.google.com/books?id=NYEJAAAAQBAJ&pg=PA62 |date=2012 |publisher=[[Cengage Learning]] |isbn=1-133-70787-4 |page=62 |accessdate=2014-12-27 }}</ref> од којих је само око 1.2 милиона било до сад документовано.<ref name="PLoS-20110823">{{cite journal |last1=Mora |first1=C. |last2=Tittensor |first2=D.P. |last3=Adl |first3=S. |last4=Simpson |first4=A.G. |last5=Worm |first5=B. |title=How many species are there on Earth and in the ocean? |date=23 August 2011 |journal=[[PLOS Biology]] |doi=10.1371/journal.pbio.1001127 |pmid=21886479 |volume=9 |issue=8 |pmc=3160336 |pages=e1001127}}</ref> Процењује се да је [[Изумирање |изумрло]] више од 99% од свих врста, што је преко пет милијарди врста,<ref name="Book-Biology">{{cite book |editor1=Kunin, W.E. |editor2=Gaston, Kevin |title=The Biology of Rarity: Causes and consequences of rare—common differences |url=https://books.google.com/books?id=4LHnCAAAQBAJ&pg=PA110&lpg=PA110&dq#v=onepage&q&f=false |date=31 December 1996 |isbn=978-0412633805 |accessdate=26 May 2015 }}</ref> које су икад живеле.<ref name="StearnsStearns2000">{{cite book |last=Stearns |first=Beverly Peterson |last2=Stearns |first2=S. C. |last3=Stearns |first3=Stephen C. |title=Watching, from the Edge of Extinction |url=https://books.google.com/books?id=0BHeC-tXIB4C&q=99%20percent#v=onepage&q=99%20percent&f=false |year=2000 |publisher=[[Yale University Press]] |isbn=978-0-300-08469-6|page=preface x |accessdate=30 May 2017 }}</ref><ref name="NYT-20141108-MJN">{{cite news |last=Novacek |first=Michael J. |title=Prehistory's Brilliant Future |url=https://www.nytimes.com/2014/11/09/opinion/sunday/prehistorys-brilliant-future.html |date=8 November 2014 |work=[[New York Times]] |accessdate=2014-12-25 }}</ref> Године 2016, сет од 355 [[ген]]а из [[Последњи универзални заједнички предак |последњег универзалног заједничког претка]] (-{LUCA}-) свих живих организама је био идентификован.<ref name=Weissetal>{{cite journal |first1=Madeline C. |last1=Weiss |first2=Filipa L. |last2=Sousa |first3=Natalia |last3=Mrnjavac |first4=Sinje |last4=Neukirchen |first5=Mayo |last5=Roettger |first6=Shijulal |last6=Nelson-Sathi |first7=William F. |last7=Martin |title=The physiology and habitat of the last universal common ancestor |journal=Nature Microbiology |volume=1 |issue=9 |pages=16116 |date=2016 |doi=10.1038/nmicrobiol.2016.116 |pmid=27562259 }}</ref><ref name="NYT-20160725">{{cite news |last=Wade |first=Nicholas |authorlink=Nicholas Wade |title=Meet Luca, the Ancestor of All Living Things |url=https://www.nytimes.com/2016/07/26/science/last-universal-ancestor.html |date=25 July 2016 |work=[[New York Times]] |accessdate=25 July 2016 }}</ref>
== Референце ==
⚫
{{Commonscat|Organisms}}
{{reflist}}


== Литература ==
== Етимологија ==

⚫
* {{Cite book |ref= harv|last=Петров|first=Бригита|title=Биологија за други разред гимназије природно-математичког смера|year=2005|publisher=ЗУНС|location=Београд|chapter=Организација животиња|isbn=978-86-17-13085-7}}
Термин „организам“ (од [[Грчки језик |грчког]] ὀργανισμός, -{''organismos''}-, од ὄργανον, -{''organon''}-, -{i.e.}- „инструмент, имплементација, алат, орган чула или схаватања“<ref name=LSJ>{{LSJ|o)/rganon|ὄργανον|ref}}</ref><ref name=OnlineEtDict>{{cite web|title=organism|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=organism&allowed_in_frame=0|publisher=[[Online Etymology Dictionary]]}}</ref>) се први пут јавио у енглеском језику 1703. године и попримио је своју данашњу дефиницију до 1834. ([[Oxford English Dictionary |Оксфордски енглески речник]]). Он је у директном сродству са термином „организација“. Постоји дуга традиција дефинисања организма као самоорганизованих створења, која датира уназад до бар [[Имануел Кант |Имануел Кантовог]] дела ''[[Critique of Judgment]]'' из 1790. године.<ref>Kant I., [[Critique of Judgment]]: §64.</ref>
⚫
* {{Cite book |ref= harv|last=Шербан|first=Нада М.|title=Биологија за први разред гимназије|year=2010|publisher=ЗУНС|location=Београд|chapter=Класификација организама|isbn=978-86-17-17585-4}}

== Дефиниције ==

Организам се може дефинисати као склоп [[молекул]]а који функционишу као мање више стабилна целина која манифестује [[Живот#Биологија |својства живота]]. Дефиниције у речницима могу да буду широке, и да користе фразе као што су „било која жива структура, као што је биљка, животиња, гљивица или бактерија, способна за раст и репродукцију“.<ref name=Chambers>{{cite encyclopedia |encyclopedia=Chambers 21st Century Dictionary |edition=online |date=1999 |title=organism}}</ref> Многе дефиниције искључују [[вирус]]е и могуће вештачке [[Хипотетични типови биохемије |неорганске животне]] форме, пошто су вируси зависни од биохемијске машинерије ћелије домаћина за репродукцију.<ref name=OED>{{cite encyclopedia |encyclopedia=Oxford English Dictionary |edition=online |date=2004 |title=organism}}</ref> [[Суперорганизам]] је организам који се састоји од многих индивидуа које заједнички делују као јединствена функциона или [[друштвена јединица]].<ref>{{cite book |author=Kelly, Kevin |title=Out of control: the new biology of machines, social systems and the economic world |publisher=Addison-Wesley |location=Boston |year=1994 |pages=98 |isbn=0-201-48340-8 |oclc= |doi=}}</ref>

Постојала је контроверза о најбољем начину дефинисања организма<ref>{{Cite journal | last1=Dupré | first1=J. | doi=10.1111/j.1467-954X.2010.01909.x | title=The polygenomic organism | journal=The Sociological Review | volume=58 | pages=19–99 | year=2010 | pmid=| pmc=}}</ref><ref>{{Cite journal| doi=10.1086/656905| last1=Folse Hj | first1=3.| last2=Roughgarden | first2=J.| title=What is an individual organism? A multilevel selection perspective| journal=The Quarterly Review of Biology| volume=85| issue=4| pages=447–472| year=2010| pmid=21243964}}</ref><ref>{{Cite journal| last1=Pradeu | first1=T.| title=What is an organism? An immunological answer| journal=History and philosophy of the life sciences| volume=32| issue=2–3| pages=247–267| year=2010| pmid=21162370}}</ref><ref>{{Cite journal | last1=Gardner | first1=A. | last2=Grafen | first2=A. | doi=10.1111/j.1420-9101.2008.01681.x | title=Capturing the superorganism: A formal theory of group adaptation | journal=Journal of Evolutionary Biology | volume=22 | issue=4 | pages=659–671 | year=2009 | pmid=19210588| pmc=}}</ref><ref>{{Cite book | publisher=Princeton University Press | isbn=978-0-691-05011-9 | last=Michod | first=R E | title=Darwinian dynamics: evolutionary transitions in fitness and individuality | date=1999 }}</ref><ref>{{Cite journal | volume=364 | issue=1533 | pages=3143–3155 | last=Queller | first=D. C |author2=J. E Strassmann | title=Beyond society: the evolution of organismality | journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences | date=2009 | doi=10.1098/rstb.2009.0095 | pmid=19805423 | pmc=2781869}}</ref><ref>{{cite journal| author=Santelices B.| year=1999| title=How many kinds of individual are there?| journal=Trends in Ecology & Evolution| volume=14| issue=4| pages=152–155| pmid=10322523| doi=10.1016/s0169-5347(98)01519-5}}</ref><ref>{{Cite journal | last=Wilson | first=R | title=The biological notion of individual | journal=Stanford Encyclopedia of Philosophy | date=2007 }}</ref><ref>{{Cite book|url=https://link.springer.com/10.1007/978-3-642-35938-5|title=Perspectives on Organisms - Springer|last=Longo|first=Giuseppe|last2=Montévil|first2=Maël|doi=10.1007/978-3-642-35938-5}}</ref> као и да ли је таква дефиниција потребна или не.<ref>{{Cite journal | volume=83 | issue=4 | pages=621–627 | last=Pepper | first=J. W |author2=M. D Herron | title=Does biology need an organism concept? | journal=Biological Reviews | date=2008 | pmid=18947335 | doi=10.1111/j.1469-185X.2008.00057.x }}</ref><ref>{{Cite journal | pages=301–311 | last=Wilson | first=J | title=Ontological butchery: organism concepts and biological generalizations | journal=Philosophy of Science | date=2000 | jstor=188676 | volume=67 | doi=10.1086/392827 }}</ref> Неколико доприноса<ref>{{Cite journal| doi=10.1007/BF02705148| last1=Bateson | first1=P.| title=The return of the whole organism| journal=Journal of biosciences| volume=30| issue=1| pages=31–39| year=2005| pmid=15824439}}</ref> и респонса сугеришу да категорија „организам“ можда и није адекватна у биологији.<ref>{{cite book |title= The Extended Phenotype |last1=Dawkins |first1=Richard |authorlink1=Richard Dawkins |year=1982 |publisher=Oxford University Press |isbn=0192860887 }}</ref>

=== Нећелијски живот ===
{{main article|Нећелијски организам}}

[[Вирус]]и се типично не сматрају организмима јер немају способност аутономне [[Репродукција |репродукције]], раста или [[метаболизам |метаболизма]]. Ова контроверза је проблематична јер су неки ћелијски организми такође неспособни за самосталан опстанак (али су способни за независни метаболизам и ширење) и живе као обавезни интрацелуларни паразити. Иако вируси имају неколико [[ензим]]а и молекула карактеристичних за живе организме, они немају сопствени метаболизам; они не могу синтетисати и организовати органска једињења из којих су формирани. Наравно, ово искључује аутономну репродукцију: они се могу само пасивно репликовати машинеријом [[ћелија (биологија) |ћелије]] домаћина. У том смислу, они су слични неживој материји. Мада вируси не одржавају независан метаболизам, и стога се обично не класификују као организми, они имају своје [[ген]]е и они [[еволуција |еволуирају]] механизмом сличним еволуционим механизмима организама.

Најчешћи аргумент у подршци вирусима као живим организмима је њихова способност да се подвргну еволуцији и да се репродукују самосталним склапањем. Неки научници тврде да вируси нити еволуирају, нити се саморепродукују. Заправо, вируси су еволуирани помоћу њихових ћелија домаћина, што значи да је постојала коеволуција вируса и ћелија домаћина. Да ћелије домаћина нису постојале, вирусна еволуција би била немогућа. Ово не важи за ћелије. Да вируси нису постојали, правац ћелијске еволуције би био различит, али ћелије би независно од тога могле да еволуирају. Што се тиче репродукције, вируси се у потпуности ослањају на машинерију домаћина за репликацију.<ref name="10reasons" >{{Cite journal | last1 = Moreira | first1 = D. | last2 = López-García | first2 = P. N. | title = Ten reasons to exclude viruses from the tree of life | doi = 10.1038/nrmicro2108 | journal = Nature Reviews Microbiology | year = 2009 | pmid = 19270719| pmc = | volume=7 | issue = 4 | pages=306–11}}</ref> Откриће виралних мегагенома са генима који кодирају за енергетски метаболизам и протеинску синтезу подстакло је расправу о томе да ли вируси припадају [[Дрво живота |стаблу живота]]. Присуство ових гена може да сугерише да су вируси некада могли да врше метаболизам. Међутим, касније је откривено да гени који кодирају компоненте неопходне за метаболизам енергије и протеина имају ћелијско порекло. Највероватније је да су ови гени стечени путем [[Хоризонтални трансфер гена |хоризонталног преноса гена]] од вирусних домаћина.<ref name="10reasons" />

== Хемија ==

Организми су комплексни хемијски системи, организовани на начине који промовишу репродукцију и неку меру одрживости или опстанка. Исти закони који регулишу неживу хемију управљају [[биохемија |хемијским процесима живота]]. Генерално, то су феномени целокупних организама који одређују њихову подобност за животну средину и стога преживљавање њихових гена базираних на [[ДНК]].

Организми јасно дугују своје порекло, метаболизам и многе друге унутрашње функције хемијским феноменима, посебно хемији великих органских молекула. Организми су сложени системи [[Хемијско једињење |хемијских једињења]] који кроз интеракцију и околину играју разноврсне улоге.

Организми су полу-затворени хемијски системи. Иако су индивидуалне јединице живота (како то захтева дефиниција), они нису затворени за окружење око себе. Да би опстали, они стално узимају и ослобађају енергију. [[Аутотрофи]] ослобађају корисну енергију (у облику органских једињења) користећи светлост сунца или неорганска једињења, док [[хетеротрофи]] користе органска једињења из околине.

Примарни [[хемијски елемент]] у овим једињењима је [[угљеник]]. [[Хемијска својства |Хемијске особине]] овог елемента, као што је његов велики афинитет за везивање са другим малим атомима, укључујући друге атоме угљеника, и његова мала величина дају му способност формирања вишеструких веза, те га чине идеалном основом органског живота. Угљеник може да формира мала триатомна једињења (као што је [[угљен диоксид]]), као и велике ланце од више хиљада атома који могу да чувају податке ([[нуклеинска киселина |нуклеинске киселине]]), држе ћелије заједно, и преносе информације (протеине).

=== Макромолекули ===

Једињења која сачињавају организме се могу поделити у [[макромолекул]]е и друге, мање молекуле. Четири групе макромолекула су [[Нуклеинска киселина |нуклеинске киселине]], [[протеин]]и, [[угљени хидрат]]и и [[липид]]и. Нуклеинске киселине (специфично дезоксирибонуклеинска киселина, или ДНК) се користе за чување генетичких података у виду секвенци [[нуклеотид]]а. Специфична секвенца четири различита типа нуклеотида ([[аденин]], [[цитозин]], [[гуанин]], и [[тимин]]) диктира многе карактеристике које дефинишу организам. Секвенца се дели у [[кодон]]е, сваки од којих је специфична секвенца од три нуклеотида и кореспондира специфичној [[аминокиселина |аминокиселини]]. Стога ДНК секвенца кодира за специфични протеин који се, услед хемијских својстава аминокиселина од којих је направљен, [[Протеинско савијање |савија]] на специфичан начин што му омогућава извођење специфичне функције у организму.

Неке од значајнихих протеинских функција су:
# [[Ензим]]и катализују све метаболичке реакције
# Структурни протеини, као што су [[тубулин]], или [[колаген]]
# Регулаторни протеини, као што су [[транскрипциони фактор]]и или циклини који регулишу ћелијски циклус
# Сигнални молекули или њихови рецептори као што су неки [[хормон]]и и њихови рецептори
# Одбрамбени протеини, који могу да обухватају све од [[Антитело |антитела]] [[имунски систем |имунског система]], до токсина (-{e.g.}-, [[дендротоксин]]и змија), до протеина који садрже неуобичајене аминокиселине попут [[канаванин]]а

Двослој [[фосфолипид]]а сачињава ћелијске [[фосфолипидна мембрана |мембране]] које представљају баријеру, којом је обухваћено све унутар ћелије и спречавају једињења да слободно улазе и излазе из ћелије. Услед селективне пермеабилности фосфолипидне мембране само специфични молекули могу да прођу кроз њу. Код неких вишећелијских организама оне служе складиште енергије и посредују комуникацију између ћелија. Угљени хидрати се лакше разлажу од липида и производе веше енергије у односу на липиде и протеине. Заправо, угљени хидрати преферентни извор енергије свих живих организама.

== Структура ==

Сви организми се састоје од структурних јединица званих [[ћелија (биологија) |ћелије]]; неки садрже једну ћелију (једноћелијски), а други могу да садрже многе ћелије (вишећелијски). Вишећелијски организми имају способност специјализације ћелија ради вршења специфичних функција. Група таквих ћелија је [[Ткиво (биологија) |ткиво]], и код животиња она се јављају као четири основна типа, наиме [[Епителско ткиво |епител]], [[нервно ткиво]], [[мишићно ткиво]], и [[Везивно ткиво |везивно ткиво]]. Неколико типова ткива функционише заједно у формирању [[орган (анатомија) |органа]] ради обављања одређене функције (као што је пумпање крви [[срце]]м, или као баријера за околину као што је [[кожа]]). Овај образац се наставља до највишег нивоа при чему неколико организама функционише као [[систем органа]] као што је [[репродуктивни систем]], или [[Систем органа за варење |дигестивни систем]]. Многи вишећелијски организми се састоје од неколико система органа, који су координисани да би се омогућио живот.

=== Ћелија ===

[[Ћелијска теорија]], коју су први развили [[Матијас Шлајден |Шлајден]] и [[Теодор Шван |Шван]] 1839. године, наводи да се сви организми састоје од једне или више ћелија; све ћелије потичу од претходно постојећих ћелија; и ћелије садрже [[генетика |наследне информације]] које су неопходне за регулацију ћелијских функција и за пренос информација на следећу ћелијску генерацију.

Постоје два типа ћелија, еукариотске и прокариотске. Прокариотске ћелије су обично самосталне, док се еукариотске ћелије обично налазе у вишећелијским организмима. Прокариотским ћелијама недостаје [[једарни овој]] тако да је [[ДНК]] невезана унутар ћелије; еукариотске ћелије имају једарне овоје.

Све ћелије, било да су прокариотске или еукариотске, имају [[ћелијска мембрана |мембране]], које обухватају ћелију, одваја своју унутрашњост од своје околине, регулишу оно што се улази и излази, и одржавају [[Мембрански потенцијал |електрични ћелијски потенцијал]]. Унутар мембране, [[со |слана]] [[цитоплазма]] заузима највећи део ћелијске запемине. Све ћелије поседују ДНК, наследни материјал [[ген]]а и [[РНК]], који садрже информације неопходне за [[експресија гена |изградњу]] различитих [[протеин]]а као што су [[ензим]]и, ћелијска примарна машинерија. Постоје и друге врсте [[биомолекул]]а у ћелијама.

Све ћелије имају неколико заједничких карактеристика:<ref name="AlbertsCh1">[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=%22all+cells%22+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+372023%5Buid%5D&rid=mboc4.section.4#23 The Universal Features of Cells on Earth] in Chapter 1 of ''[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=cell+biology+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+373693%5Buid%5D&rid=mboc4 Molecular Biology of the Cell]'' fourth edition, edited by Bruce Alberts (2002) published by Garland Science.</ref>
* Репродукција путем [[Ћелијска деоба |ћелијске деобе]] ([[бинарна фисија]], [[митоза]] или [[мејоза]]).
* Употреба [[ензим]]а и других протеина [[генетички код |кодираних]] ДНК генима и изражених путем [[иРНК |информационе RNК]] интермедијера и [[рибозом]]а.
* Метаболизам, којим је обухваћено узимање сирових молекула, изградња ћелијских компоненти, конвертовање енергије, [[молекул]]а и ослобађање [[нуспроизвод]]а. Функционисање ћелије зависи од њене способности да екстрахује и користи хемијску енергију органских молекула. Ова енергија се изводи из [[метаболички пут |метаболичких путева]].
* Респонс на спољашње и унутрашње [[пренос сигнала |стимулусе]] као што су промене температуре, -{[[pH]]}- или нивоа нутријената.
* Ћелијски садржај је обухваћен [[Ћелијска мембрана |ћелијском површинском мембраном]] која садржи протеине и [[липидни двослој]].


⚫
{{Материја}}
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|30em}}


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin}}
⚫
* {{Cite book |ref= harv|last=Петров|first=Бригита|title=Биологија за други разред гимназије природно-математичког смера |year=2005 |publisher=ЗУНС |location=Београд|chapter=Организација животиња |id= ISBN 978-86-17-13085-7}}
⚫
* {{Cite book |ref= harv|last=Шербан|first=Нада М.|title=Биологија за први разред гимназије |year=2010 |publisher=ЗУНС |location=Београд |chapter=Класификација организама |id=ISBN 978-86-17-17585-4}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
⚫
{{Commonscat|Organisms}}
{{refbegin|30em}}
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/944790.stm BBCNews: 27 September 2000, When slime is not so thick]
** [http://www.spaceref.com/news/viewpr.html?pid=4742 SpaceRef.com, July 29, 1997: Scientists Discover Methane Ice Worms On Gulf Of Mexico Sea Floor]
*** [http://www.science.psu.edu/iceworms/iceworms.html The Eberly College of Science: Methane Ice Worms discovered on Gulf of Mexico Sea Floor]
** [https://web.archive.org/web/20050119112427/http://www.sb-roscoff.fr/Ecophy/PDF/00-Fisher-NatWis.pdf Artikel, 2000: Methane Ice Worms: Hesiocaeca methanicola. Colonizing Fossil Fuel Reserves]
** [http://www.spaceref.com/news/viewnews.html?id=339 SpaceRef.com, May 04, 2001: Redefining "Life as We Know it"]
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/2585235.stm BBCNews, 18 December 2002, 'Space bugs' grown in lab]
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/3003946.stm BBCNews, 19 June 2003, Ancient organism challenges cell evolution]
* [http://www.anselm.edu/homepage/jpitocch/genbios/bi04syllabsu03.html Interactive Syllabus for General Biology - BI 04, Saint Anselm College, Summer 2003]
* [http://www.personal.psu.edu/users/j/s/jsf165/Bio110.html Jacob Feldman: Stramenopila]
* [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Root NCBI Taxonomy entry: root]
* [http://www.anselm.edu/homepage/jpitocch/genbios/surveybi04.html Saint Anselm College: Survey of representatives of the major Kingdoms] C
* [http://www.species2000.org/ Species 2000 Indexing the world's known species]
* [http://www.abc.net.au/science/news/enviro/EnviroRepublish_828525.htm The largest organism in the world may be a fungus carpeting nearly 10 square kilometers of an Oregon forest, and may be as old as 10500 years.]
* [http://tolweb.org/tree/phylogeny.html The Tree of Life].
* [https://www.scribd.com/doc/1016/Life-from-birth-to-death/ Frequent questions from kids about life and their answers]
{{refend}}

⚫
{{Материја}}

{{Authority control}}
{{Порталбар|Биологија}}


[[Категорија:Биологија]]
[[Категорија:Биологија]]

Верзија на датум 9. септембар 2017. у 22:20

Ешерихија коли је чест пример прокариотског микроорганизма
Гљива паразитира на дрвету

Организам је са биолошке тачке гледишта било који повезани животни систем. У ову категорију потпадају микроорганизми, биљке, гљиве, животиње и aрхеје.[1] Сваки организам у мањој или већој мери има могућност да осети и одговори на стимулусе (дражи и надражаје), да се размножава, расте и развија, а има и способност хомеостазе (самоодржавања).

Организми се према броју ћелија деле на једноћелијске (уницелуларне) и вишећелијске (мултицелуларне). Први се састоје од само једне ћелије која обавља све животне функције. Поједини једноћелијски организми образују колоније, што доводи до специјализације ћелија. Друга група је изграђена од великог броја ћелија, неколико билиона у случају људи. Такви организми су вишећелијски, а могу бити на ћелијском нивоу организације (у случају плакозоа), док други образују ткива, органе, органске апарате и системе органа.[2]

Према уређености ћелијског једра (нуклеуса), организми се деле на прокариотске и еукариотске. Прокариоте сачињавају два домена — бактерије и архее. Њихова цитоплазма је зрнаста и колико-толико једнаког састава у свим њеним деловима. Еукариоте чине трећи домен, а карактерише их присуство мембраном издвојеног једра око којег се додатно налазе специјализоване ћелијске органеле, (као што су митохондрије код животиња и биљки, и пластиди код биљки и алги, све од којих се генерално сматрају да су изведене из ендосимбиотских бактерија).[3] све са улогом обављања животних процеса.[4]

Таксономски гледано, организми се деле на три претходно поменута домена. Унутар ових домена налазе се и према традиционалној подели установљених пет царстава — царство бактерија, царство протиста, царство гљива, царство биљака и царство животиња. Само бактерије су прокариоте. Сви од набројаних организама су ћелијски. Ван свих досад поменутих категорија налазе се нећелијски организми, што су уствари вируси.[4]

Појам организам потиче од грчке речи органисмос (грч. ὀργανισμός), која своје порекло вуче од такође грчке речи органон (ὄργανον) у значењу оруђе, алат, инструмент. Исту етимологију имају сродне речи попут организација.[5] У зависносни од потребе за кисеоником, могу бити аеробни или анаеробни. Ван биолошког описивања организама као таквих, под овим појмом се подразумева сваки самоодржив (аутономан) и правилно уређен ентитет.[6]

Процењује се да је садашњи број врста на Земљи у опсегу од 10 до 14 милиона,[7] од којих је само око 1.2 милиона било до сад документовано.[8] Процењује се да је изумрло више од 99% од свих врста, што је преко пет милијарди врста,[9] које су икад живеле.[10][11] Године 2016, сет од 355 гена из последњег универзалног заједничког претка (LUCA) свих живих организама је био идентификован.[12][13]

Етимологија

Термин „организам“ (од грчког ὀργανισμός, organismos, од ὄργανον, organon, i.e. „инструмент, имплементација, алат, орган чула или схаватања“[14][15]) се први пут јавио у енглеском језику 1703. године и попримио је своју данашњу дефиницију до 1834. (Оксфордски енглески речник). Он је у директном сродству са термином „организација“. Постоји дуга традиција дефинисања организма као самоорганизованих створења, која датира уназад до бар Имануел Кантовог дела Critique of Judgment из 1790. године.[16]

Дефиниције

Организам се може дефинисати као склоп молекула који функционишу као мање више стабилна целина која манифестује својства живота. Дефиниције у речницима могу да буду широке, и да користе фразе као што су „било која жива структура, као што је биљка, животиња, гљивица или бактерија, способна за раст и репродукцију“.[17] Многе дефиниције искључују вирусе и могуће вештачке неорганске животне форме, пошто су вируси зависни од биохемијске машинерије ћелије домаћина за репродукцију.[18] Суперорганизам је организам који се састоји од многих индивидуа које заједнички делују као јединствена функциона или друштвена јединица.[19]

Постојала је контроверза о најбољем начину дефинисања организма[20][21][22][23][24][25][26][27][28] као и да ли је таква дефиниција потребна или не.[29][30] Неколико доприноса[31] и респонса сугеришу да категорија „организам“ можда и није адекватна у биологији.[32]

Нећелијски живот

Главни чланак: Нећелијски организам

Вируси се типично не сматрају организмима јер немају способност аутономне репродукције, раста или метаболизма. Ова контроверза је проблематична јер су неки ћелијски организми такође неспособни за самосталан опстанак (али су способни за независни метаболизам и ширење) и живе као обавезни интрацелуларни паразити. Иако вируси имају неколико ензима и молекула карактеристичних за живе организме, они немају сопствени метаболизам; они не могу синтетисати и организовати органска једињења из којих су формирани. Наравно, ово искључује аутономну репродукцију: они се могу само пасивно репликовати машинеријом ћелије домаћина. У том смислу, они су слични неживој материји. Мада вируси не одржавају независан метаболизам, и стога се обично не класификују као организми, они имају своје гене и они еволуирају механизмом сличним еволуционим механизмима организама.

Најчешћи аргумент у подршци вирусима као живим организмима је њихова способност да се подвргну еволуцији и да се репродукују самосталним склапањем. Неки научници тврде да вируси нити еволуирају, нити се саморепродукују. Заправо, вируси су еволуирани помоћу њихових ћелија домаћина, што значи да је постојала коеволуција вируса и ћелија домаћина. Да ћелије домаћина нису постојале, вирусна еволуција би била немогућа. Ово не важи за ћелије. Да вируси нису постојали, правац ћелијске еволуције би био различит, али ћелије би независно од тога могле да еволуирају. Што се тиче репродукције, вируси се у потпуности ослањају на машинерију домаћина за репликацију.[33] Откриће виралних мегагенома са генима који кодирају за енергетски метаболизам и протеинску синтезу подстакло је расправу о томе да ли вируси припадају стаблу живота. Присуство ових гена може да сугерише да су вируси некада могли да врше метаболизам. Међутим, касније је откривено да гени који кодирају компоненте неопходне за метаболизам енергије и протеина имају ћелијско порекло. Највероватније је да су ови гени стечени путем хоризонталног преноса гена од вирусних домаћина.[33]

Хемија

Организми су комплексни хемијски системи, организовани на начине који промовишу репродукцију и неку меру одрживости или опстанка. Исти закони који регулишу неживу хемију управљају хемијским процесима живота. Генерално, то су феномени целокупних организама који одређују њихову подобност за животну средину и стога преживљавање њихових гена базираних на ДНК.

Организми јасно дугују своје порекло, метаболизам и многе друге унутрашње функције хемијским феноменима, посебно хемији великих органских молекула. Организми су сложени системи хемијских једињења који кроз интеракцију и околину играју разноврсне улоге.

Организми су полу-затворени хемијски системи. Иако су индивидуалне јединице живота (како то захтева дефиниција), они нису затворени за окружење око себе. Да би опстали, они стално узимају и ослобађају енергију. Аутотрофи ослобађају корисну енергију (у облику органских једињења) користећи светлост сунца или неорганска једињења, док хетеротрофи користе органска једињења из околине.

Примарни хемијски елемент у овим једињењима је угљеник. Хемијске особине овог елемента, као што је његов велики афинитет за везивање са другим малим атомима, укључујући друге атоме угљеника, и његова мала величина дају му способност формирања вишеструких веза, те га чине идеалном основом органског живота. Угљеник може да формира мала триатомна једињења (као што је угљен диоксид), као и велике ланце од више хиљада атома који могу да чувају податке (нуклеинске киселине), држе ћелије заједно, и преносе информације (протеине).

Макромолекули

Једињења која сачињавају организме се могу поделити у макромолекуле и друге, мање молекуле. Четири групе макромолекула су нуклеинске киселине, протеини, угљени хидрати и липиди. Нуклеинске киселине (специфично дезоксирибонуклеинска киселина, или ДНК) се користе за чување генетичких података у виду секвенци нуклеотида. Специфична секвенца четири различита типа нуклеотида (аденин, цитозин, гуанин, и тимин) диктира многе карактеристике које дефинишу организам. Секвенца се дели у кодоне, сваки од којих је специфична секвенца од три нуклеотида и кореспондира специфичној аминокиселини. Стога ДНК секвенца кодира за специфични протеин који се, услед хемијских својстава аминокиселина од којих је направљен, савија на специфичан начин што му омогућава извођење специфичне функције у организму.

Неке од значајнихих протеинских функција су:

  1. Ензими катализују све метаболичке реакције
  2. Структурни протеини, као што су тубулин, или колаген
  3. Регулаторни протеини, као што су транскрипциони фактори или циклини који регулишу ћелијски циклус
  4. Сигнални молекули или њихови рецептори као што су неки хормони и њихови рецептори
  5. Одбрамбени протеини, који могу да обухватају све од антитела имунског система, до токсина (e.g., дендротоксини змија), до протеина који садрже неуобичајене аминокиселине попут канаванина

Двослој фосфолипида сачињава ћелијске мембране које представљају баријеру, којом је обухваћено све унутар ћелије и спречавају једињења да слободно улазе и излазе из ћелије. Услед селективне пермеабилности фосфолипидне мембране само специфични молекули могу да прођу кроз њу. Код неких вишећелијских организама оне служе складиште енергије и посредују комуникацију између ћелија. Угљени хидрати се лакше разлажу од липида и производе веше енергије у односу на липиде и протеине. Заправо, угљени хидрати преферентни извор енергије свих живих организама.

Структура

Сви организми се састоје од структурних јединица званих ћелије; неки садрже једну ћелију (једноћелијски), а други могу да садрже многе ћелије (вишећелијски). Вишећелијски организми имају способност специјализације ћелија ради вршења специфичних функција. Група таквих ћелија је ткиво, и код животиња она се јављају као четири основна типа, наиме епител, нервно ткиво, мишићно ткиво, и везивно ткиво. Неколико типова ткива функционише заједно у формирању органа ради обављања одређене функције (као што је пумпање крви срцем, или као баријера за околину као што је кожа). Овај образац се наставља до највишег нивоа при чему неколико организама функционише као систем органа као што је репродуктивни систем, или дигестивни систем. Многи вишећелијски организми се састоје од неколико система органа, који су координисани да би се омогућио живот.

Ћелија

Ћелијска теорија, коју су први развили Шлајден и Шван 1839. године, наводи да се сви организми састоје од једне или више ћелија; све ћелије потичу од претходно постојећих ћелија; и ћелије садрже наследне информације које су неопходне за регулацију ћелијских функција и за пренос информација на следећу ћелијску генерацију.

Постоје два типа ћелија, еукариотске и прокариотске. Прокариотске ћелије су обично самосталне, док се еукариотске ћелије обично налазе у вишећелијским организмима. Прокариотским ћелијама недостаје једарни овој тако да је ДНК невезана унутар ћелије; еукариотске ћелије имају једарне овоје.

Све ћелије, било да су прокариотске или еукариотске, имају мембране, које обухватају ћелију, одваја своју унутрашњост од своје околине, регулишу оно што се улази и излази, и одржавају електрични ћелијски потенцијал. Унутар мембране, слана цитоплазма заузима највећи део ћелијске запемине. Све ћелије поседују ДНК, наследни материјал гена и РНК, који садрже информације неопходне за изградњу различитих протеина као што су ензими, ћелијска примарна машинерија. Постоје и друге врсте биомолекула у ћелијама.

Све ћелије имају неколико заједничких карактеристика:[34]

Референце

  1. ^ Hine, RS. (2008). A dictionary of biology (6th изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 461. ISBN 978-0-19-920462-5. 
  2. ^ Петров 2005
  3. ^ Cavalier-Smith T. (1987). „The origin of eukaryotic and archaebacterial cells”. Annals of the New York Academy of Sciences. 503: 17—54. Bibcode:1987NYASA.503...17C. PMID 3113314. doi:10.1111/j.1749-6632.1987.tb40596.x. 
  4. ^ а б Шербан 2010
  5. ^ „ὄργανον , τό, (ἔργον, ἔρδω)”. A Greek-English Lexicon. Приступљено 26. 10. 2013. 
  6. ^ Organisms Machines and Thunderstorms. University of California Press. 2008. Приступљено 26. 10. 2013. 
  7. ^ G. Miller; Scott Spoolman (2012). Environmental Science - Biodiversity Is a Crucial Part of the Earth's Natural Capital. Cengage Learning. стр. 62. ISBN 1-133-70787-4. Приступљено 2014-12-27. 
  8. ^ Mora, C.; Tittensor, D.P.; Adl, S.; Simpson, A.G.; Worm, B. (23. 8. 2011). „How many species are there on Earth and in the ocean?”. PLOS Biology. 9 (8): e1001127. PMC 3160336 Слободан приступ. PMID 21886479. doi:10.1371/journal.pbio.1001127. 
  9. ^ Kunin, W.E.; Gaston, Kevin, ур. (31. 12. 1996). The Biology of Rarity: Causes and consequences of rare—common differences. ISBN 978-0412633805. Приступљено 26. 5. 2015. 
  10. ^ Stearns, Beverly Peterson; Stearns, S. C.; Stearns, Stephen C. (2000). Watching, from the Edge of Extinction. Yale University Press. стр. preface x. ISBN 978-0-300-08469-6. Приступљено 30. 5. 2017. 
  11. ^ Novacek, Michael J. (8. 11. 2014). „Prehistory's Brilliant Future”. New York Times. Приступљено 2014-12-25. 
  12. ^ Weiss, Madeline C.; Sousa, Filipa L.; Mrnjavac, Natalia; Neukirchen, Sinje; Roettger, Mayo; Nelson-Sathi, Shijulal; Martin, William F. (2016). „The physiology and habitat of the last universal common ancestor”. Nature Microbiology. 1 (9): 16116. PMID 27562259. doi:10.1038/nmicrobiol.2016.116. 
  13. ^ Wade, Nicholas (25. 7. 2016). „Meet Luca, the Ancestor of All Living Things”. New York Times. Приступљено 25. 7. 2016. 
  14. ^ ὄργανον. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  15. ^ „organism”. Online Etymology Dictionary. 
  16. ^ Kant I., Critique of Judgment: §64.
  17. ^ „organism”. Chambers 21st Century Dictionary (online изд.). 1999. 
  18. ^ „organism”. Oxford English Dictionary (online изд.). 2004. 
  19. ^ Kelly, Kevin (1994). Out of control: the new biology of machines, social systems and the economic world. Boston: Addison-Wesley. стр. 98. ISBN 0-201-48340-8. 
  20. ^ Dupré, J. (2010). „The polygenomic organism”. The Sociological Review. 58: 19—99. doi:10.1111/j.1467-954X.2010.01909.x. 
  21. ^ Folse Hj, 3.; Roughgarden, J. (2010). „What is an individual organism? A multilevel selection perspective”. The Quarterly Review of Biology. 85 (4): 447—472. PMID 21243964. doi:10.1086/656905. 
  22. ^ Pradeu, T. (2010). „What is an organism? An immunological answer”. History and philosophy of the life sciences. 32 (2–3): 247—267. PMID 21162370. 
  23. ^ Gardner, A.; Grafen, A. (2009). „Capturing the superorganism: A formal theory of group adaptation”. Journal of Evolutionary Biology. 22 (4): 659—671. PMID 19210588. doi:10.1111/j.1420-9101.2008.01681.x. 
  24. ^ Michod, R E (1999). Darwinian dynamics: evolutionary transitions in fitness and individuality. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05011-9. 
  25. ^ Queller, D. C; J. E Strassmann (2009). „Beyond society: the evolution of organismality”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 364 (1533): 3143—3155. PMC 2781869 Слободан приступ. PMID 19805423. doi:10.1098/rstb.2009.0095. 
  26. ^ Santelices B. (1999). „How many kinds of individual are there?”. Trends in Ecology & Evolution. 14 (4): 152—155. PMID 10322523. doi:10.1016/s0169-5347(98)01519-5. 
  27. ^ Wilson, R (2007). „The biological notion of individual”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
  28. ^ Longo, Giuseppe; Montévil, Maël. Perspectives on Organisms - Springer. doi:10.1007/978-3-642-35938-5. 
  29. ^ Pepper, J. W; M. D Herron (2008). „Does biology need an organism concept?”. Biological Reviews. 83 (4): 621—627. PMID 18947335. doi:10.1111/j.1469-185X.2008.00057.x. 
  30. ^ Wilson, J (2000). „Ontological butchery: organism concepts and biological generalizations”. Philosophy of Science. 67: 301—311. JSTOR 188676. doi:10.1086/392827. 
  31. ^ Bateson, P. (2005). „The return of the whole organism”. Journal of biosciences. 30 (1): 31—39. PMID 15824439. doi:10.1007/BF02705148. 
  32. ^ Dawkins, Richard (1982). The Extended Phenotype. Oxford University Press. ISBN 0192860887. 
  33. ^ а б Moreira, D.; López-García, P. N. (2009). „Ten reasons to exclude viruses from the tree of life”. Nature Reviews Microbiology. 7 (4): 306—11. PMID 19270719. doi:10.1038/nrmicro2108. 
  34. ^ The Universal Features of Cells on Earth in Chapter 1 of Molecular Biology of the Cell fourth edition, edited by Bruce Alberts (2002) published by Garland Science.

Литература

  • Петров, Бригита (2005). „Организација животиња”. Биологија за други разред гимназије природно-математичког смера. Београд: ЗУНС. ISBN 978-86-17-13085-7. 
  • Шербан, Нада М. (2010). „Класификација организама”. Биологија за први разред гимназије. Београд: ЗУНС. ISBN 978-86-17-17585-4. 

Спољашње везе

Организам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Организам&oldid=15436372”