Боровнице — разлика између измена

Боровнице, сирове
	боровнице
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	240 kJ (57 kcal)
Угљени хидрати	14,49 g
Шећери	9,96 g
Прехрамбена влакна	2,4 g
Масти	0,33 g
Протеини	0,74 g
Витамини
Витамин А екв. бета-каротен лутеин зеаксантин	(0%)32 μg 80 μg
Витамин А	54 IU
Тиамин (Б1)	(3%) 0,037 mg
Рибофлавин (Б2)	(3%) 0,041 mg
Ниацин (Б3)	(3%) 0,418 mg
Витамин Б5	(2%) 0,124 mg
Витамин Б6	(4%) 0,052 mg
Фолат (Б9)	(2%) 6 μg
Витамин Ц	(12%) 9,7 mg
Витамин Е	(4%) 0,57 mg
Витамин К	(18%) 19,3 μg
Минерали
Калцијум	(1%) 6 mg
Гвожђе	(2%) 0,28 mg
Магнезијум	(2%) 6 mg
Манган	(16%) 0,336 mg
Фосфор	(2%) 12 mg
Калијум	(2%) 77 mg
Натријум	(0%) 1 mg
Цинк	(2%) 0,165 mg
Остали конституенти
Water	84 g
	Link to USDA Database entry
	Јединице; μg = микрограми • mg = милиграми; IU = интернационалне јединице;
	Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. ; Извор: NDb USDA

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 10. октобар 2022. у 09:03

Боровнице су широко распрострањена група вишегодишњих цветних биљака скривеносеменица са плавим или љубичастим бобицама. Класификовани су у подрод Cyanococcus у оквиру рода Vaccinium. Vaccinium такође укључује бруснице, северноамеричке боровнице, европске боровнице и боровнице Мадера. ^[1] Комерцијалне боровнице - и дивље (ниски грм) и култивисане (високи грм) - пореклом су из Северне Америке. Сорте високог грма уведене су у Европу током 1930-их. ^[2]

Стабло боровнице је обично лежећи грм које може варирати у величини од 10 цм до 4 м у висину. У комерцијалној производњи боровнице, врсте са ситним бобицама величине грашка које расту на ниским грмовима познате су као „боровнице ниског грма“ (синоним за „дивље“), док су познате врсте са крупнијим бобицама које расту на вишим, култивисаним грмовима, познате као „високе боровнице“. Канада је водећи произвођач боровница са ниским грмом, док Сједињене Државе производе око 40% светске понуде боровнице високог грма.

Порекло и историја гајења

Род Vaccinium има углавном циркумполарну дистрибуцију, са врстама углавном присутним у Северној Америци, Европи и Азији. ^[1] Многе комерцијално доступне врсте са енглеским уобичајеним називима укључујући и „боровница“ потичу из Северне Америке, ^[3] посебно из Атлантске Канаде, из североистока Сједињених Држава су дивље (ниске) боровнице, и неколико америчких држава и Британска Колумбија за култивисане (високе) боровнице. ^[4] ^[5] Први народи Канаде су миленијумима конзумирали дивље боровнице. ^[4] Високе боровнице су први пут узгајане у Њу Џерсију почетком 20. века. ^[5] ^[3]

Северноамеричке аутохтоне врсте боровница се комерцијално узгајају на јужној хемисфери у Аустралији, Новом Зеланду и јужноамеричким нацијама. Колумбијска или андска боровница, бере се са самониклих грмова и обично је доступна локално. ^[6] Неколико других дивљих грмова из рода Vaccinium такође производи плаве бобице које се обично једу, као што су претежно европске и друге боровнице, које на многим језицима имају име које се на енглеском преводи као „боровница“.

Опис

Пет врста боровница дивље расте у Канади, укључујући Vaccinium myrtilloides, Vaccinium angustifolium и Vaccinium corymbosum, које расту у шумама или у близини мочвара. ^[7]

Дивље боровнице се размножавају унакрсним опрашивањем, при чему свако семе производи биљку различитог генетског састава, узрокујући унутар исте врсте разлике у расту, продуктивности, боји, карактеристикама листова, отпорности на болести, укусу и другим карактеристикама воћа. ^[7] Мајка биљка развија подземне стабљике зване ризоми, омогућавајући биљци да формира мрежу ризома. ^[7] Цветни и лисни пупољци се повремено развијају дуж стабљика биљке, при чему сваки цветни пупољак даје 5-6 цветова и коначно плод. ^[7] Дивље боровнице преферирају кисело земљиште, рН између 4,2 и 5,2 и само умерене количине влаге. ^[7] Отпорне су на хладноћу у свом канадском подручју и америчкој држави Мејн. ^[7] Дивље (ниске) боровнице имају просечну зрелу тежину од 0,3 г. ^[7]

Култивисане боровнице преферирају песковита или глинена тла, са плитким кореновим системом који користи малч и ђубриво. ^[8] Листови боровнице високог грма могу бити или листопадни или зимзелени, јајасти до копљасти, дужине 1-8 цм и ширине 0,5 до 3,5 цм. Цветови су звонасти, бели, бледо ружичасти или црвени, понекад зеленкасти.

Плод је бобица пречника 5-16 мм са разгртаном круном на крају; у почетку су бледо зеленкасти, затим црвенкасто-љубичасте, и коначно једнолично плави када сазру. ^[8] Прекривени су заштитним премазом од прашкастог епикутикуларног воска, колоквијално познатог као "цвет". ^[7] Обично имају сладак укус када су зрели, са променљивом киселошћу. ^[7] ^[8] Грмови боровнице обично доносе плод усред вегетације: на време сазревања утичу локални услови као што су клима, надморска висина и географска ширина, тако да време бербе на северној хемисфери може да варира од маја до августа. ^[7] ^[8]

Врсте

Vaccinium angustifolium (lowbush blueberry):^[9]^[3] acidic barrens, bogs and clearings, Manitoba to Labrador, south to Nova Scotia; and in the United States, from Maine westward to Iowa and southward to Virginia
Vaccinium boreale (northern blueberry): peaty barrens, Quebec and Labrador (rare in New Brunswick), south to New York and Massachusetts
Vaccinium caesariense (New Jersey blueberry)
Vaccinium corymbosum (northern highbush blueberry)^[9]
Vaccinium darrowii (evergreen blueberry)
Vaccinium elliottii (Elliott blueberry)
Vaccinium formosum (southern blueberry)
Vaccinium fuscatum (black highbush blueberry; syn. V. atrococcum)
Vaccinium hirsutum (hairy-fruited blueberry)
Vaccinium myrsinites (shiny blueberry)
Vaccinium myrtilloides (sour top, velvet leaf, or Canadian blueberry)
Vaccinium pallidum (dryland blueberry)
Vaccinium simulatum (upland highbush blueberry)
Vaccinium tenellum (southern blueberry)
Vaccinium virgatum (rabbiteye blueberry; syn. V. ashei)^[9]

Неке друге врсте Vaccinium са плавим плодовима:

- Vaccinium koreanum (Korean blueberry)
- Vaccinium myrtillus (bilberry or European blueberry)
- Vaccinium uliginosum (bog bilberry/blueberry, northern bilberry or western blueberry)

Дивље боровнице у јесењем лишћу, Северна Каролина
Дозрела боровница
Избор боровница, који приказује типичне величине бобица. Скала је означена у центиметрима.

Кулинарска употреба

Боровнице се продају свеже или се прерађују као брзо замрзнуто воће, пире, сок или сушено воће. Оне се затим могу користити у разним производима широке потрошње, као што су желеи, џемови, пите, мафини, грицкалице, палачинке или као додатак житарицама за доручак.

Џем од боровнице се прави од боровница, шећера, воде и воћног пектина. Сос од боровнице је слатки сос који се припрема користећи боровнице као примарни састојак.

Вино од боровнице се прави од бобица које ферментишу и затим сазревају; обично се користи сорта ниског грма.

Хранљиве материје

Боровнице се састоје од 14% угљених хидрата, 0,7% протеина, 0,3% масти и 84% воде. Садрже само занемарљиве количине микронутријената, са умереним нивоима (у односу на одговарајуће дневне вредности) (ДВ) есенцијалног дијететског минерала мангана, витамина Ц, витамина К и дијететских влакана (табела). Генерално, садржај хранљивих материја у боровницама је низак проценат ДВ (табела). Порција од 100 грама даје релативно ниску калоријску вредност од 57 ккал са гликемијским оптерећењем од 6.

Фитохемикалије и истраживања

Боровнице садрже антоцијанине, друге полифеноле и разне фитонутријенте под прелиминарним истраживањима због њихових потенцијалних биолошких ефеката. ^[10] Већина истраживања полифенола је спроведена коришћењем високожбунасте сорте боровнице, а садржај полифенола и антоцијана у нискожбунастим (дивљим) боровницама премашује вредности које се налазе у високожбунастим сортама. ^[11]

Резана боровница која показује како, након што су замрзнути, а затим одмрзнути, антоцијанини у перикарпу могу да уђу у оштећене ћелије, бојећи месо.
Структура антоцијана, плавих пигмената у боровницама. ^[10]

Култивација

Подручја за узгој боровнице са високим грмовима

Европа

Боровнице високог грма су први пут уведене у Немачку, Шведску и Холандију 1930-их година, а од тада су се прошириле на бројне друге земље Европе. ^[2]

.^[12]

Производња

Производња боровнице – 2020
Држава	Производња (тоне)
САД	294.000
Перу	180,300
Канада	146,370
Мексико	50,293
Шпанија	48,520
Свет	850,886
Извор: ФАОСТАТ Уједињених нација ^[13]

Референце

^ ^а ^б Lisa J. Rowland, Freddi A. Hammerschlag (2005). Richard E. Litz, ур. Vaccinium spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series. CABI. ISBN 0851990665. Архивирано из оригинала 12. 12. 2020. г. Приступљено 21. 9. 2020. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „rowland” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ ^а ^б Naumann, W. D. (1993). „Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe”. Ур.: K. A. Clayton-Greene. Fifth International Symposium on Vaccinium Culture. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. стр. 53—58. ISBN 978-90-6605-475-2. OCLC 29663461. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2006. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „nauman1993” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ ^а ^б ^в Rodriguez-Saona, Cesar; Vincent, Charles; Isaacs, Rufus (7. 1. 2019). „Blueberry IPM: Past Successes and Future Challenges”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 64 (1): 95—114. ISSN 0066-4170. PMID 30629894. doi:10.1146/annurev-ento-011118-112147.
^ ^а ^б „Canadian blueberries”. Agriculture and Agri-Food Canada, Government of Canada. 9. 8. 2018. Архивирано из оригинала 20. 2. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
^ ^а ^б „Blueberries – Celebrating 100 Years”. US Highbush Blueberry Council. 2020. Архивирано из оригинала 9. 4. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
^ Foster, Steven (2012). „The Adulteration of Commercial Bilberry Extracts” (PDF). Academia. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021 — преко Herbalgram.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и „Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry” (PDF). Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 7. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2020. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „nb” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ ^а ^б ^в ^г Becky Sideman (1. 8. 2016). „Growing fruit: Highbush blueberries” (PDF). University of New Hampshire Cooperative Extension. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „unh” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ ^а ^б ^в Plunkett, Blue J.; Espley, Richard V.; Dare, Andrew P.; Warren, Ben A. W.; Grierson, Ella R. P.; Cordiner, Sarah; Turner, Janice L.; Allan, Andrew C.; Albert, Nick W.; Davies, Kevin M.; Schwinn, Kathy E. (11. 9. 2018). „MYBA From Blueberry (Vaccinium Section Cyanococcus) Is a Subgroup 6 Type R2R3MYB Transcription Factor That Activates Anthocyanin Production”. Frontiers in Plant Science. 9: 1300. ISSN 1664-462X. PMC 6141686 . PMID 30254656. doi:10.3389/fpls.2018.01300 .
^ ^а ^б „Flavonoids”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. новембар 2015. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2017. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „lpi” је дефинисано више пута с различитим садржајем
^ „Interspecific variation in anthocyanins, phenolics, and antioxidant capacity among genotypes of highbush and lowbush blueberries (Vaccinium cyanococcus spp.)”. J Agric Food Chem. 49 (10): 4761—7. октобар 2001. ISSN 0021-8561. PMID 11600018. doi:10.1021/jf010653e.
^ Slav, M.; Hoza, D.; Asănică, A.; University of Agronomic Sciences and Veterinary Medicine of Bucharest, Bucharest, Romania (2018). „Researches on the presence and aggressivity of the blueberry root rot (Phytophthora cinnamomi) in a Dâmbovița county plantation”. Journal of Horticulture, Forestry and Biotechnology. 22 (4): 7—12. ref.15
^ „Blueberry production in 2020; Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2022. Приступљено 16. 5. 2022.

Додатна литература

- - Retamales, J. B., Hancock, J. F. (2012). Blueberries (Crop Production Science in Horticulture). CABI. ISBN 978-1-84593-826-0ISBN
  - Sumner, Judith (2004). American Household Botany: A History of Useful Plants, 1620–1900. Timber Press. стр. 125. ISBN 0-88192-652-3.
  - Wright, Virginia (2011). The Wild Blueberry Book. Down East Books. ISBN 978-0-89272-939-5ISBN.

Спољашње везе

- Wild Blueberry Culture in Maine, by David E. Yarborough, University of Maine, February 2015 Архивирано јул 21, 2015 на сајту Wayback Machine
- The Blueberry Bulletin

[rowland-1] а ^б Lisa J. Rowland, Freddi A. Hammerschlag (2005). Richard E. Litz, ур. Vaccinium spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series. CABI. ISBN 0851990665. Архивирано из оригинала 12. 12. 2020. г. Приступљено 21. 9. 2020. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „rowland” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[nauman1993-2] а ^б Naumann, W. D. (1993). „Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe”. Ур.: K. A. Clayton-Greene. Fifth International Symposium on Vaccinium Culture. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. стр. 53—58. ISBN 978-90-6605-475-2. OCLC 29663461. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2006. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „nauman1993” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[Rodriguez-Saona-et-al-2019-3] а ^б ^в Rodriguez-Saona, Cesar; Vincent, Charles; Isaacs, Rufus (7. 1. 2019). „Blueberry IPM: Past Successes and Future Challenges”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 64 (1): 95—114. ISSN 0066-4170. PMID 30629894. doi:10.1146/annurev-ento-011118-112147.

[aafc-4] а ^б „Canadian blueberries”. Agriculture and Agri-Food Canada, Government of Canada. 9. 8. 2018. Архивирано из оригинала 20. 2. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.

[hbc-5] а ^б „Blueberries – Celebrating 100 Years”. US Highbush Blueberry Council. 2020. Архивирано из оригинала 9. 4. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.

[6] Foster, Steven (2012). „The Adulteration of Commercial Bilberry Extracts” (PDF). Academia. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021 — преко Herbalgram.

[nb-7] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и „Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry” (PDF). Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 7. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2020. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „nb” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[unh-8] а ^б ^в ^г Becky Sideman (1. 8. 2016). „Growing fruit: Highbush blueberries” (PDF). University of New Hampshire Cooperative Extension. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „unh” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[Plunkett-9] а ^б ^в Plunkett, Blue J.; Espley, Richard V.; Dare, Andrew P.; Warren, Ben A. W.; Grierson, Ella R. P.; Cordiner, Sarah; Turner, Janice L.; Allan, Andrew C.; Albert, Nick W.; Davies, Kevin M.; Schwinn, Kathy E. (11. 9. 2018). „MYBA From Blueberry (Vaccinium Section Cyanococcus) Is a Subgroup 6 Type R2R3MYB Transcription Factor That Activates Anthocyanin Production”. Frontiers in Plant Science. 9: 1300. ISSN 1664-462X. PMC 6141686 . PMID 30254656. doi:10.3389/fpls.2018.01300 .

[lpi-10] а ^б „Flavonoids”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. новембар 2015. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2017. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „lpi” је дефинисано више пута с различитим садржајем

[11] „Interspecific variation in anthocyanins, phenolics, and antioxidant capacity among genotypes of highbush and lowbush blueberries (Vaccinium cyanococcus spp.)”. J Agric Food Chem. 49 (10): 4761—7. октобар 2001. ISSN 0021-8561. PMID 11600018. doi:10.1021/jf010653e.

[Slav-et-al-2018-12] Slav, M.; Hoza, D.; Asănică, A.; University of Agronomic Sciences and Veterinary Medicine of Bucharest, Bucharest, Romania (2018). „Researches on the presence and aggressivity of the blueberry root rot (Phytophthora cinnamomi) in a Dâmbovița county plantation”. Journal of Horticulture, Forestry and Biotechnology. 22 (4): 7—12. ref.15

[fao-13] „Blueberry production in 2020; Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2022. Приступљено 16. 5. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+[[Датотека:Vaccinium_fruechte_reifestadien.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0e/Vaccinium_fruechte_reifestadien.jpg/220px-Vaccinium_fruechte_reifestadien.jpg|десно|мини| Боровнице у различитим фазама сазревања. IG = незрело зелено, GP = зелено ружичасто, BP = плаво ружичасто и R = зрело.]]
-#Преусмери [[Боровница]]
+'''Боровнице''' су широко распрострањена група [[Višegodišnja biljka|вишегодишњих]] [[Скривеносеменице|цветних биљака скривеносеменица]] са плавим или љубичастим бобицама. Класификовани су у подрод '''''Cyanococcus''''' у оквиру [[Род (биологија)|рода]] ''[[Vaccinium]]''. ''Vaccinium'' такође укључује [[Брусница|бруснице]], северноамеричке боровнице, европске боровнице и боровнице Мадера. <ref name="rowland">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=AxbUJntXepEC&pg=PA222|title=''Vaccinium'' spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series|publisher=CABI|year=2005|isbn=0851990665|editor-last=Richard E. Litz|access-date=September 21, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201212091802/https://books.google.com/books?id=AxbUJntXepEC&pg=PA222|archive-date=December 12, 2020|authors=Lisa J. Rowland, Freddi A. Hammerschlag}}</ref> Комерцијалне боровнице - и дивље (ниски грм) и култивисане (високи грм) - пореклом су из Северне Америке. Сорте високог грма уведене су у Европу током 1930-их. <ref name="nauman1993">{{Cite book|title=Fifth International Symposium on Vaccinium Culture|last=Naumann|first=W. D.|publisher=International Society for Horticultural Science|year=1993|isbn=978-90-6605-475-2|editor-last=K. A. Clayton-Greene|location=Wageningen, the Netherlands|pages=53–58|chapter=Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe|oclc=29663461|access-date=August 25, 2006|chapter-url=http://www.actahort.org/books/346/346_6.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20070311054006/http://www.actahort.org/books/346/346_6.htm|archive-date=March 11, 2007}}</ref>
+Стабло боровнице је обично лежећи [[Жбун|грм]] које може варирати у величини од 10 цм до 4 м у висину. У комерцијалној производњи боровнице, врсте са ситним бобицама величине грашка које расту на ниским грмовима познате су као „боровнице ниског грма“ (синоним за „дивље“), док су познате врсте са крупнијим бобицама које расту на вишим, култивисаним грмовима, познате као „високе боровнице“. Канада је водећи произвођач боровница са ниским грмом, док Сједињене Државе производе око 40% светске понуде боровнице високог грма.
+== Порекло и историја гајења ==
+[[Датотека:Vaccinium_corymbosum0.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b6/Vaccinium_corymbosum0.jpg/220px-Vaccinium_corymbosum0.jpg|мини| Цветови на култивисаном грму боровнице]]
+[[Датотека:Fresh_blueberries_(49950742312).jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Fresh_blueberries_%2849950742312%29.jpg/220px-Fresh_blueberries_%2849950742312%29.jpg|мини| Свеже боровнице]]
+Род ''[[Vaccinium]]'' има углавном [[Циркумполарна врста|циркумполарну дистрибуцију]], са врстама углавном присутним у Северној Америци, Европи и Азији. <ref name="rowland">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=AxbUJntXepEC&pg=PA222|title=''Vaccinium'' spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series|publisher=CABI|year=2005|isbn=0851990665|editor-last=Richard E. Litz|access-date=September 21, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201212091802/https://books.google.com/books?id=AxbUJntXepEC&pg=PA222|archive-date=December 12, 2020|authors=Lisa J. Rowland, Freddi A. Hammerschlag}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFRichard_E._Litz2005">Lisa J. Rowland, Freddi A. Hammerschlag (2005). Richard E. Litz (ed.). [https://books.google.com/books?id=AxbUJntXepEC&pg=PA222 Vaccinium'' spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series'']. CABI. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Special:BookSources/0851990665|<bdi>0851990665</bdi>]]. [https://web.archive.org/web/20201212091802/https://books.google.com/books?id=AxbUJntXepEC&pg=PA222 Archived] from the original on December 12, 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">September 21,</span> 2020</span>.</cite><span class="cs1-maint citation-comment" data-ve-ignore="true"><code class="cs1-code"><nowiki>{{</nowiki>[[Шаблон:Cite book|cite book]]<nowiki>}}</nowiki></code>: CS1 maint: uses authors parameter ([[:Категорија:CS1 одржавање: Употреба параметра аутори|link]])</span>
+[[Category:CS1 maint: uses authors parameter]]</ref> Многе комерцијално доступне врсте са енглеским уобичајеним називима укључујући и „боровница“ потичу из Северне Америке, <ref name="Rodriguez-Saona-et-al-2019">{{Cite journal|last=Rodriguez-Saona|first=Cesar|last2=Vincent|first2=Charles|last3=Isaacs|first3=Rufus|date=January 7, 2019|title=Blueberry IPM: Past Successes and Future Challenges|journal=[[Annual Review of Entomology]]|publisher=[[Annual Reviews (publisher)|Annual Reviews]]|volume=64|issue=1|pages=95–114|doi=10.1146/annurev-ento-011118-112147|issn=0066-4170|pmid=30629894}}</ref> посебно из [[Атлантска Канада|Атлантске Канаде]], из [[Североисток (САД)|североистока Сједињених Држава]] су дивље (ниске) боровнице, и неколико америчких држава и [[Британска Колумбија]] за култивисане (високе) боровнице. <ref name="aafc">{{Cite web|url=http://www5.agr.gc.ca/eng/food-products/explore-canadian-food-products/canadian-blueberries/?id=1426167712421|title=Canadian blueberries|date=August 9, 2018|publisher=Agriculture and Agri-Food Canada, Government of Canada|archive-url=https://web.archive.org/web/20200220084817/http://www.agr.gc.ca/eng/food-products/explore-canadian-food-products/canadian-blueberries/?id=1426167712421|archive-date=February 20, 2020|url-status=live|access-date=February 5, 2020}}</ref> <ref name="hbc">{{Cite web|url=https://www.blueberrycouncil.org/about-blueberries/history-of-blueberries/|title=Blueberries – Celebrating 100 Years|date=2020|publisher=US Highbush Blueberry Council|archive-url=https://web.archive.org/web/20200409194817/https://www.blueberrycouncil.org/about-blueberries/history-of-blueberries/|archive-date=April 9, 2020|url-status=live|access-date=February 5, 2020}}</ref> [[Први народи]] Канаде су миленијумима конзумирали дивље боровнице. <ref name="aafc" /> Високе боровнице су први пут узгајане у [[Њу Џерзи|Њу Џерсију]] почетком 20. века. <ref name="hbc" /> <ref name="Rodriguez-Saona-et-al-2019" />
+Северноамеричке аутохтоне врсте боровница се комерцијално узгајају на јужној хемисфери у [[Аустралија|Аустралији]], [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]] и јужноамеричким нацијама. Колумбијска или андска боровница, бере се са самониклих грмова и обично је доступна локално. <ref>{{Cite journal|last=Foster|first=Steven|date=2012|title=The Adulteration of Commercial Bilberry Extracts|url=https://d1wqtxts1xzle7.cloudfront.net/41820469/Bilberry-HerbalGram-96-2012-with-cover-page.pdf?Expires=1621161502&Signature=gWQA1y~Iat04jLHxNwnhk~ExQ7q8GuwQ8LWiz7WGZOiXMwo3xM0EIQF8jW34ECWQmJonGzjh-MYjUT60kaBPBnHoHIFeRWXh5E-aXI~WRHJOMGkbvAJZKC~y~rDrz3qUIl7QuqufdK1pUXuMXVdDTVvDXyeE1emxenVXId8Ro4zGfkWLIbaLn63MC7qrCsbiKf4gaiNECKu36G9Pq35zHWUB1m0Hs1seS8NJN3QwhDU7aLjONx3qVJm-CaeyIfUemfXk9J8YqWo1a0YfmC455E7yfzY1cisx7dSQq1Zj9EwvTxoyKhR7CPII7SxlkHPSGWnHUtFZKRF2gSpYGOrzPQ__&Key-Pair-Id=APKAJLOHF5GGSLRBV4ZA|journal=Academia|archive-url=https://web.archive.org/web/20210516094201/https://d1wqtxts1xzle7.cloudfront.net/41820469/Bilberry-HerbalGram-96-2012-with-cover-page.pdf?Expires=1621161502&Signature=gWQA1y~Iat04jLHxNwnhk~ExQ7q8GuwQ8LWiz7WGZOiXMwo3xM0EIQF8jW34ECWQmJonGzjh-MYjUT60kaBPBnHoHIFeRWXh5E-aXI~WRHJOMGkbvAJZKC~y~rDrz3qUIl7QuqufdK1pUXuMXVdDTVvDXyeE1emxenVXId8Ro4zGfkWLIbaLn63MC7qrCsbiKf4gaiNECKu36G9Pq35zHWUB1m0Hs1seS8NJN3QwhDU7aLjONx3qVJm-CaeyIfUemfXk9J8YqWo1a0YfmC455E7yfzY1cisx7dSQq1Zj9EwvTxoyKhR7CPII7SxlkHPSGWnHUtFZKRF2gSpYGOrzPQ__&Key-Pair-Id=APKAJLOHF5GGSLRBV4ZA|archive-date=May 16, 2021|access-date=May 16, 2021|via=Herbalgram}}</ref> Неколико других дивљих грмова из рода ''[[Vaccinium]]'' такође производи плаве бобице које се обично једу, као што су претежно европске и друге боровнице, које на многим језицима имају име које се на енглеском преводи као „боровница“.
+== Опис ==
+Пет врста боровница дивље расте у Канади, укључујући ''Vaccinium myrtilloides'', ''Vaccinium angustifolium'' и ''Vaccinium corymbosum'', које расту у шумама или у близини [[Шумска мочвара|мочвара]]. <ref name="nb">{{Cite web|url=https://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf|title=Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry|publisher=Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada|archive-url=https://web.archive.org/web/20170717120713/http://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf|archive-date=July 17, 2017|url-status=live|access-date=February 5, 2020}}</ref>
+Дивље боровнице се размножавају [[Oprašivanje|унакрсним опрашивањем]], при чему свако семе производи биљку различитог генетског састава, узрокујући унутар исте врсте разлике у расту, продуктивности, боји, карактеристикама листова, отпорности на болести, укусу и другим карактеристикама воћа. <ref name="nb">{{Cite web|url=https://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf|title=Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry|publisher=Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada|archive-url=https://web.archive.org/web/20170717120713/http://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf|archive-date=July 17, 2017|url-status=live|access-date=February 5, 2020}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf "Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. [https://web.archive.org/web/20170717120713/http://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf Archived] <span class="cs1-format">(PDF)</span> from the original on July 17, 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">February 5,</span> 2020</span>.</cite></ref> Мајка биљка развија подземне стабљике зване [[Ризом|ризоми]], омогућавајући биљци да формира мрежу ризома. <ref name="nb" /> [[Цвет|Цветни]] и лисни пупољци се повремено развијају дуж стабљика биљке, при чему сваки цветни пупољак даје 5-6 цветова и коначно плод. <ref name="nb" /> Дивље боровнице преферирају кисело земљиште, рН између 4,2 и 5,2 и само умерене количине влаге. <ref name="nb" /> Отпорне су на хладноћу у свом канадском подручју и [[Државе САД|америчкој држави]] [[Мејн]]. <ref name="nb" /> Дивље (ниске) боровнице имају просечну зрелу тежину од 0,3 г. <ref name="nb" />
+Култивисане боровнице преферирају [[Песак|песковита]] или [[Иловача|глинена]] тла, са плитким кореновим системом који користи [[Malč|малч]] и [[Đubrivo|ђубриво]]. <ref name="unh">{{Cite web|url=https://extension.unh.edu/resources/files/Resource000578_Rep600.pdf|title=Growing fruit: Highbush blueberries|last=Becky Sideman|date=August 1, 2016|publisher=University of New Hampshire Cooperative Extension|archive-url=https://web.archive.org/web/20200925194018/https://extension.unh.edu/resources/files/resource000578_rep600.pdf|archive-date=September 25, 2020|url-status=live|access-date=February 5, 2020}}</ref> [[Лист|Листови]] боровнице високог грма могу бити или [[Листопадна биљка|листопадни]] или [[Зимзелена биљка|зимзелени]], јајасти до копљасти, дужине 1-8 цм и ширине 0,5 до 3,5 цм. [[Цвет|Цветови]] су звонасти, бели, бледо ружичасти или црвени, понекад зеленкасти.
+Плод је [[бобица]] пречника 5-16 мм са разгртаном круном на крају; у почетку су бледо зеленкасти, затим црвенкасто-љубичасте, и коначно једнолично плави када сазру. <ref name="unh">{{Cite web|url=https://extension.unh.edu/resources/files/Resource000578_Rep600.pdf|title=Growing fruit: Highbush blueberries|last=Becky Sideman|date=August 1, 2016|publisher=University of New Hampshire Cooperative Extension|archive-url=https://web.archive.org/web/20200925194018/https://extension.unh.edu/resources/files/resource000578_rep600.pdf|archive-date=September 25, 2020|url-status=live|access-date=February 5, 2020}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFBecky_Sideman2016">Becky Sideman (August 1, 2016). [https://extension.unh.edu/resources/files/Resource000578_Rep600.pdf "Growing fruit: Highbush blueberries"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. University of New Hampshire Cooperative Extension. [https://web.archive.org/web/20200925194018/https://extension.unh.edu/resources/files/resource000578_rep600.pdf Archived] <span class="cs1-format">(PDF)</span> from the original on September 25, 2020<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">February 5,</span> 2020</span>.</cite></ref> Прекривени су заштитним премазом од прашкастог епикутикуларног воска, колоквијално познатог као "цвет". <ref name="nb">{{Cite web|url=https://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf|title=Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry|publisher=Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada|archive-url=https://web.archive.org/web/20170717120713/http://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf|archive-date=July 17, 2017|url-status=live|access-date=February 5, 2020}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf "Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. [https://web.archive.org/web/20170717120713/http://www2.gnb.ca/content/dam/gnb/Departments/10/pdf/Agriculture/WildBlueberries-BleuetsSauvages/a20e.pdf Archived] <span class="cs1-format">(PDF)</span> from the original on July 17, 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">February 5,</span> 2020</span>.</cite></ref> Обично имају сладак укус када су зрели, са променљивом киселошћу. <ref name="nb" /> <ref name="unh" /> Грмови боровнице обично доносе плод усред вегетације: на време сазревања утичу локални услови као што су [[клима]], [[надморска висина]] и [[географска ширина]], тако да време бербе на северној хемисфери може да варира од маја до августа. <ref name="nb" /> <ref name="unh" />
+== Врсте ==
+ {{div col|colwidth=40em}}
+*''[[Vaccinium angustifolium]]'' (lowbush blueberry):<ref name="Plunkett">{{Cite journal |last1=Plunkett |first1=Blue J. |last2=Espley |first2=Richard V. |last3=Dare |first3=Andrew P. |last4=Warren |first4=Ben A. W. |last5=Grierson |first5=Ella R. P. |last6=Cordiner |first6=Sarah |last7=Turner |first7=Janice L. |last8=Allan |first8=Andrew C. |last9=Albert |first9=Nick W. |last10=Davies |first10=Kevin M. |last11=Schwinn |first11=Kathy E. |date=September 11, 2018 |title=MYBA From Blueberry (Vaccinium Section Cyanococcus) Is a Subgroup 6 Type R2R3MYB Transcription Factor That Activates Anthocyanin Production |journal=Frontiers in Plant Science |volume=9 |page=1300 |doi=10.3389/fpls.2018.01300 |issn=1664-462X |pmc=6141686 |pmid=30254656 |doi-access=free}}</ref><ref name="Rodriguez-Saona-et-al-2019" /> acidic barrens, bogs and clearings, Manitoba to Labrador, south to Nova Scotia; and in the United States, from Maine westward to Iowa and southward to Virginia
+*''[[Vaccinium boreale]]'' (northern blueberry): peaty barrens, Quebec and Labrador (rare in New Brunswick), south to New York and Massachusetts
+*''[[Vaccinium caesariense]]'' (New Jersey blueberry)
+*''[[Vaccinium corymbosum]]'' (northern highbush blueberry)<ref name=Plunkett/>
+*''[[Vaccinium darrowii]]'' (evergreen blueberry)
+*''[[Vaccinium elliottii]]'' (Elliott blueberry)
+*''[[Vaccinium formosum]]'' (southern blueberry)
+*''[[Vaccinium fuscatum]]'' (black highbush blueberry; syn. ''V. atrococcum'')
+*''[[Vaccinium hirsutum]]'' (hairy-fruited blueberry)
+*''[[Vaccinium myrsinites]]'' (shiny blueberry)
+*''[[Vaccinium myrtilloides]]'' (sour top, velvet leaf, or Canadian blueberry)
+*''[[Vaccinium pallidum]]'' (dryland blueberry)
+*''[[Vaccinium simulatum]]'' (upland highbush blueberry)
+*''[[Vaccinium tenellum]]'' (southern blueberry)
+*''[[Vaccinium virgatum]]'' (rabbiteye blueberry; syn. ''V. ashei'')<ref name=Plunkett/>
+{{div col end}}
+Неке друге врсте ''Vaccinium'' са плавим плодовима:
+** ''[[:en:Vaccinium_koreanum|Vaccinium koreanum]]'' (Korean blueberry)
+** ''[[:en:Vaccinium_myrtillus|Vaccinium myrtillus]]'' ([[:en:Bilberry|bilberry]] or European blueberry)
+** ''[[:en:Vaccinium_uliginosum|Vaccinium uliginosum]]'' (bog bilberry/blueberry, northern bilberry or western blueberry)
+<gallery widths="200" heights="160">
+Датотека:Wild Blueberry in autumn foliage.JPG|Дивље боровнице у јесењем лишћу, Северна Каролина
+Датотека:Maturing blueberry.jpg|Дозрела боровница
+Датотека:Vaccinium fruits.JPG|Избор боровница, који приказује типичне величине бобица. Скала је означена у центиметрима.
+</gallery>
+ {{nutritional value|name=Боровнице, сирове|image=Dish of blueberries.jpg|caption=боровнице|kJ=240|protein=0.74 g|fat=0.33 g|carbs=14.49 g|fiber=2.4 g|sugars=9.96 g|calcium_mg=6|iron_mg=0.28|magnesium_mg=6|phosphorus_mg=12|potassium_mg=77|sodium_mg=1|zinc_mg=0.165|manganese_mg=0.336|vitC_mg=9.7|thiamin_mg=0.037|riboflavin_mg=0.041|niacin_mg=0.418|pantothenic_mg=0.124|vitB6_mg=0.052|folate_ug=6|betacarotene_ug=32|vitA_iu=54|lutein_ug=80|vitE_mg=0.57|vitK_ug=19.3|opt1n=Water|opt1v=84 g|source_usda=1|note=[https://fdc.nal.usda.gov/fdc-app.html#/food-details/171711/nutrients Link to USDA Database entry]}}
+== Кулинарска употреба ==
+Боровнице се продају свеже или се прерађују као брзо замрзнуто воће, пире, сок или сушено воће. Оне се затим могу користити у разним производима широке потрошње, као што су желеи, џемови, пите, мафини, грицкалице, палачинке или као додатак житарицама за доручак.
+Џем од боровнице се прави од боровница, шећера, воде и воћног [[Пектин|пектина]]. Сос од боровнице је слатки сос који се припрема користећи боровнице као примарни састојак.
+Вино од боровнице се прави од бобица које ферментишу и затим сазревају; обично се користи сорта ниског грма.
+=== Хранљиве материје ===
+Боровнице се састоје од 14% [[Угљени хидрат|угљених хидрата]], 0,7% [[Протеин|протеина]], 0,3% масти и 84% воде. Садрже само занемарљиве количине [[Mikronutrijent|микронутријената]], са умереним нивоима (у односу на одговарајуће дневне вредности) (ДВ) есенцијалног [[Dijetetski mineral|дијететског минерала]] [[Манган|мангана]], [[Витамин Ц|витамина Ц]], [[Витамин К|витамина К]] и [[Дијететска влакна|дијететских влакана]] (табела). Генерално, садржај хранљивих материја у боровницама је низак проценат ДВ (табела). Порција од 100 грама даје релативно ниску [[Калорија|калоријску вредност]] од 57 [[Калорија|ккал]] са гликемијским оптерећењем од{{Размаци}}6.
+=== Фитохемикалије и истраживања ===
+Боровнице садрже [[Антоцијан|антоцијанине]], друге [[Polifenol|полифеноле]] и разне [[Фитонутријенти|фитонутријенте]] под прелиминарним истраживањима због њихових потенцијалних биолошких ефеката. <ref name="lpi">{{Cite web|url=http://lpi.oregonstate.edu/mic/dietary-factors/phytochemicals/flavonoids|title=Flavonoids|date=November 2015|publisher=Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024044103/https://lpi.oregonstate.edu/mic/dietary-factors/phytochemicals/flavonoids|archive-date=24 October 2019|url-status=live|access-date=25 December 2017}}</ref> Већина истраживања полифенола је спроведена коришћењем високожбунасте [[Kultivar|сорте]] боровнице, а садржај полифенола и антоцијана у нискожбунастим (дивљим) боровницама премашује вредности које се налазе у високожбунастим сортама. <ref>{{Cite journal|date=October 2001|title=Interspecific variation in anthocyanins, phenolics, and antioxidant capacity among genotypes of highbush and lowbush blueberries (''Vaccinium cyanococcus'' spp.)|journal=J Agric Food Chem|volume=49|issue=10|pages=4761–7|doi=10.1021/jf010653e|issn=0021-8561|pmid=11600018}}</ref><gallery widths="200" heights="155">
+Датотека:Vaccinium fruit.JPG|Резана боровница која показује како, након што су замрзнути, а затим одмрзнути, [[Anthocyanin|антоцијанини]] у перикарпу могу да уђу у [[Freezing#Freezing of living organisms|оштећене ћелије]], бојећи месо.
+Датотека:Anthocyanidine.svg|alt=Structure of anthocyanins, the blue pigments in blueberries.|Структура [[Anthocyanin|антоцијана]], плавих пигмената у боровницама. <ref name="lpi">{{Cite web|url=http://lpi.oregonstate.edu/mic/dietary-factors/phytochemicals/flavonoids|title=Flavonoids|date=November 2015|publisher=Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024044103/https://lpi.oregonstate.edu/mic/dietary-factors/phytochemicals/flavonoids|archive-date=24 October 2019|url-status=live|access-date=25 December 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://lpi.oregonstate.edu/mic/dietary-factors/phytochemicals/flavonoids "Flavonoids"]. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. November 2015. [https://web.archive.org/web/20191024044103/https://lpi.oregonstate.edu/mic/dietary-factors/phytochemicals/flavonoids Archived] from the original on October 24, 2019<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">December 25,</span> 2017</span>.</cite></ref>
+</gallery>
+== Култивација ==
+[[Датотека:BlueberryYield.png|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/BlueberryYield.png/220px-BlueberryYield.png|мини|Подручја за узгој боровнице са високим грмовима]]
+==== Европа ====
+Боровнице високог грма су први пут уведене у Немачку, Шведску и [[Холандија|Холандију]] 1930-их година, а од тада су се прошириле на бројне друге земље Европе. <ref name="nauman1993">{{Cite book|title=Fifth International Symposium on Vaccinium Culture|last=Naumann|first=W. D.|publisher=International Society for Horticultural Science|year=1993|isbn=978-90-6605-475-2|editor-last=K. A. Clayton-Greene|location=Wageningen, the Netherlands|pages=53–58|chapter=Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe|oclc=29663461|access-date=August 25, 2006|chapter-url=http://www.actahort.org/books/346/346_6.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20070311054006/http://www.actahort.org/books/346/346_6.htm|archive-date=March 11, 2007}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFNaumann1993">Naumann, W. D. (1993). [http://www.actahort.org/books/346/346_6.htm "Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe"]. In K. A. Clayton-Greene (ed.). ''Fifth International Symposium on Vaccinium Culture''. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. pp.&nbsp;53–58. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/978-90-6605-475-2|<bdi>978-90-6605-475-2</bdi>]]. [[OCLC]]&nbsp;[//www.worldcat.org/oclc/29663461 29663461]. [https://web.archive.org/web/20070311054006/http://www.actahort.org/books/346/346_6.htm Archived] from the original on March 11, 2007<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">August 25,</span> 2006</span>.</cite></ref>
+.<ref name="Slav-et-al-2018">{{Cite journal|last=Slav|first=M.|last2=Hoza|first2=D.|last3=Asănică|first3=A.|last4=[[University of Agronomic Sciences and Veterinary Medicine of Bucharest]], Bucharest, Romania|date=2018|title=Researches on the presence and aggressivity of the blueberry root rot (''Phytophthora cinnamomi'') in a Dâmbovița county plantation|journal=Journal of Horticulture, Forestry and Biotechnology|volume=22|issue=4|pages=7–12}} ref.15</ref>
+== Производња ==
+{| class="wikitable" style="float:right; clear:right; text-align:center;"
+|+Производња боровнице – 2020
+! Држава
+! Производња<br /><br /><br /><br /> <small>([[Тона|тоне]])</small>
+|-
+|{{САД}}
+| 294.000
+|-
+| Перу
+| 180,300
+|-
+|{{КАН}}
+| 146,370
+|-
+|Мексико
+| 50,293
+|-
+|{{ШПА}}
+| 48,520
+|-
+| '''Свет'''
+| '''850,886'''
+|-
+| colspan="2" | <small>Извор: ФАОСТАТ Уједињених нација <ref name="fao">{{Cite web|url=http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC|title=Blueberry production in 2020; Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)|date=2022|publisher=UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT)|access-date=16 May 2022}}</ref></small>
+|}
+== Референце ==
+{{Извори|30em}}
+== Додатна литература ==
+*** Retamales, J. B., Hancock, J. F. (2012). ''Blueberries'' (Crop Production Science in Horticulture). CABI. {{ISBN|978-1-84593-826-0}}ISBN
+*** {{Cite book|title=American Household Botany: A History of Useful Plants, 1620–1900|last=Sumner, Judith|publisher=Timber Press|year=2004|isbn=0-88192-652-3|page=125}}
+*** Wright, Virginia (2011). ''The Wild Blueberry Book''. Down East Books. {{ISBN|978-0-89272-939-5}}ISBN.
+== Спољашње везе ==
+** [http://extension.umaine.edu/blueberries/factsheets/production/wild-blueberry-culture-in-maine Wild Blueberry Culture in Maine, by David E. Yarborough, University of Maine, February 2015] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150721214914/http://extension.umaine.edu/blueberries/factsheets/production/wild-blueberry-culture-in-maine/|date=July 21, 2015}}
+** [https://njaes.rutgers.edu/blueberry-bulletin/ ''The Blueberry Bulletin'']
+[[Категорија:Боровнице]]
+[[Категорија:Флора Северне Америке]]