Хрватска и Славонија (1918—1925)

С Википедије, слободне енциклопедије
Покрајина Хрватска и Славонија
1918.—1925.

Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Главни градЗагреб
Земља Краљевина СХС
Површина43.822 км2
Становништво2.739.888 (1921)
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Историјска ераНови век
• Успостављено
1918.
• Југословенско уједињење
1918.
• Укинуто
1925.
Претходник
Следбеник
Краљевина Хрватска и Славонија (Аустроугарска)
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Загребачка област (Краљевина СХС)
Приморско-крајишка област (Краљевина СХС)
Осјечка област (Краљевина СХС)
Сремска област (Краљевина СХС)
Мариборска област (Краљевина СХС)

Покрајина Хрватска и Славонија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења крајем 1918. године до почетка 1925. године. Укидање покрајинских управа и увођење области као административних подручја било је предвиђено Видовданским уставом из 1921. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Привремено уређење на подручју Хрватске и Славоније трајало је у раздобљу од децембра 1918. до јануара 1925. године. Управа је у прво време имала облик Земаљске владе (1918-1921), а потом је преименована у Покрајинску управу Хрватске и Славоније (1921-1925). Процес њеног укидања инициран је 13. новембра 1924. године, а коначна одлука о престанку рада Покрајинске управе донета је 22. јануара 1925. године.

Поглавари[уреди | уреди извор]

Покрајински поглавари Хрватске и Славоније су као старешине Земаљске владе (1918-1921) носили традиционалну титулу бана, а потом су као старешине Покрајинске управе (1921-1925) носили титулу краљевских намесника.

Банови Хрватске и Славоније (1918—1921)[уреди | уреди извор]

Антун Михаловић (1. децембар 1918. - 20. јануар 1919.)
Иван Палечек (20. јануар 1919. – 24. новембар 1919.)
Томислав Томљеновић (25. новембар 1919. – 19. фебруар 1920.) и (28. фебруар 1921. – 28. јун 1921.)
Матко Лагиња (20. фебруар 1920. – 28. новембар 1920.)
Теодор Бошњак (28. новембар 1920. – 28. фебруар 1921. )

Краљевски намесници Хрватске и Славоније (1921—1925)[уреди | уреди извор]

Јурај Деметровић (1921-1923)
Ернест Чимић (1923-1924)

Жупаније[уреди | уреди извор]

Жупаније Хрватске и Славоније биле су:

Жупаније су постојале као административне јединице све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када су ушле у састав новоустановљених области.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:

  • римокатолици (1.992.519),
  • православни (658.769),
  • евангелисти (47.990),
  • израелићани (20.562),
  • гркокатолици (16.226),
  • муслимани (2.537),
  • други (1.096),
  • без конфесије и непознато (189).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Димић 2001, стр. 111-117.

Литература[уреди | уреди извор]