Типични антипсихотик

С Википедије, слободне енциклопедије
Скелетална формула хлорпромазина, првог неуролептичког лека

Типични антипсихотици (прва генерација антипсихотика, конвенционални антипсихотици, класични неуролептици, традиционални антипсихотици, главни транквилајзери) су класа антипсихотичких лекова који су развијени током 1950-тих и који су коришћени за третирање психозе (посебно, шизофреније).[1][2] Типични антипсихотици су применљиви за третман акутне маније, агитације, и других стања. Први типични антипсихотици који су ушли у клиничку употребу су фенотиазини. Друга генерација антипсихотика је позната као атипични антипхихотици.

Обе генерације лекова блокирају рецепторе у можданом допаминском сигналном путу, мада у поређењу са типичним, атипични антипсихотици су мање склони узроковању екстрапирамидалног инвалидитета моторне контроле, који обухватају покрете тела попут оболелих од Паркинсонове болести, телесну укоченост и неконтролисане треморе.[3] Ови абнормални телесни покрети могу да постану перманентни, чак и након престанка третмана.

Види још[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0. 
  3. ^ Culpepper, L. (2007) A Roadmap to Key Pharmacologic Principles in Using Antipsychotics, Primary Care Companion To The Journal of Association of Medicine and Psychiatry 9(6) 444-454 Retrieved from хттп://www.нцби.нлм.них.гов/пмц/артицлес/ПМЦ2139919/}-

Литература[уреди | уреди извор]