Andrija Radulović (fudbaler)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Andrija Radulović
Lični podaci
Puno ime Andrija Radulović[1]
Datum rođenja (2002-07-03)3. jul 2002. (21 god.)[2]
Mesto rođenja Kotor, SR Jugoslavija[4]
Državljanstvo srpsko, crnogorsko[3]
Visina 1,79 m[3]
Masa 68 kg[3]
Pozicija krilni napadač[5] / levi spoljni[6]
Klupske informacije
Trenutni klub
 Vojvodina
Broj 49
Juniorska karijera
Bokelj Kotor
Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2020—2023. Crvena zvezda 11 (1)
2021. → Grafičar 18 (6)
2022. → Mladost Novi Sad 17 (4)
2023. → Radnik Surdulica 18 (5)
2023— Vojvodina 20 (5)
Reprezentativna karijera**
2016. Crna Gora do 15 2 (0)
2017—2018. Crna Gora do 16 7 (0)
2018. Srbija do 17 7 (0)
2021. Srbija do 20 1 (0)
2022— Crna Gora do 21 2 (2)
* Datum aktuelizovanja: 11. februar 2024.
** Datum aktuelizovanja: 19. oktobar 2022.

Andrija Radulović (Kotor, 3. jula 2002) crnogorski je fudbaler koji trenutno nastupa za Vojvodinu.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Kao rođeni Kotoranin, Radulović je fudbalom počeo da se bavi u lokalnom Bokelju. Tako je krajem 2014. proglašen najboljim mladim fudbalerom Južne regije Crne Gore u protekloj godini, kao član ekipe petlića svog matičnog kluba.[7] Usled zapaženih partija koje je pružao za mlađe selekcije Bokelja,[8] Radulović je prešao u beogradsku Crvenu zvezdu.[3] Posle dodatne selekcije igrača koju je pretrpela generacija za koju je nastupao,[9] Radulović je sa kadetskom ekipom Crvene zvezde osvojio titulu šampiona Srbije u svom uzrastu.[10] Nakon prelaska u omladinski sastav, našao se među nekoliko igrača iz generacije 2002. godišta koji su sredinom juna 2019. potpisali profesionalne ugovore sa klubom.[11]

Iako je u UEFA Ligi mladih debitovao u sezoni 2018/19,[12] ušavši u igru umesto Borisava Burmaza, u minimalnom porazu od odgovarajuće selekcije Pariz Sen Žermena,[13] Radulović je tokom naredne sezone odigrao 7 utakmica u tom takmičenju.[14] U grupnoj fazi takmičenja, Radulović je odigrao 5 utakmica, od čega je strelac bio na susretima sa omladincima Totenhema, odnosno Olimpijakosa.[Izvori 1] Posle susreta sa Šerifom iz Tiraspolja, u šesnaestini finala, koju je prošla nakon uspešnijeg izvođenja jedanaesteraca,[17] Crvenu zvezdu je u sledećoj fazi takmičenja eliminisao danski predstavnik Midtjiland.[18]

Usled prekida prvenstva Srbije, zbog proglašenog vanrednog stanja, obustavljena su sva sportska takmičenja,[a] dok je na sednici Fudbalskog saveza Srbije ozvaničen kraj amaterskih rangova i liga mlađih kategorija zaključno sa danom prekida.[22] Na taj način je prvoplasirana Crvena zvezda proglašena šampionom Omladinske lige Srbije, dok je ukinuto doigravanje u Superligi Srbije.[23] Pošto je u pravilnik takmičenja uvedeno obavezno korišćenje bonus igrača,[b] sportski sektor Crvene zvezde je odlučio da u narednom periodu pruži priliku polaznicima sopstvene omladinske škole.[27] Posle pobede protiv Rada, čime je osvojena šampionska titula, Radulović je priključen prvom timu, našavši se u protokolu za 28. kolo prvenstva Srbije, protiv ekipe surduličkog Radnika.[28] Na poluvremenu te utakmice u igru je ušao umesto Matea Garsije, a u 85. minutu postigao je pogodak iz jedanaesterca.[Izvori 2] Na 200. večitom derbiju, odigranom u polufinalu Kupa Srbije, Radulović je u igru ušao umesto Mirka Ivanića u 77. minutu.[35] Crvena zvezda je eliminisana iz tog takmičenja posle minimalnog poraza na stadionu u Humskoj ulici.[36] U porazu Crvene zvezde od ekipe TSC Bačke Topole, na pretposlednjem prvenstvenom susretu, odigranom na Gradskom stadionu u Senti, Radulović je u igru ušao u 71. minutu, umesto Veljka Nikolića. Nekoliko minuta kasnije, asistirao je Nemanji Milunoviću za jedini pogodak gostujućeg sastava na toj utakmici.[37] U igru je ušao i na zatvaranju sezone, kada je Crvena zvezda pobedila novosadski Proleter.[38] Posle te utakmice, igračima je uručen pehar namenjen šampionu države, dok su igrači, među kojima i Andrija Radulović, nagrađeni medaljama za osvajanje titule u Superligi Srbije.[39]

Tokom prvog dela naredne sezone bio je deo prve ekipe, a povremeno je nastupao i za omladinski sastav.[40] Međutim, usled sankcija kluba a kasnije i problema izazvanih mononukleozom, propustio je ostatak takmičarske godine.[Izvori 3] Leta 2021. produžio je ugovor sa klubom u trajanju do 2025. godine, te je nedugo zatim prosleđen Grafičaru.[44] Tu je tokom prvog dela sezone 2021/22. zabeležio učinak od 6 pogodaka i 3 asistencije na 18 odigranih utakmica u Prvoj ligi Srbije.[45] Potom je prošao zimske pripreme sa prvim timom Crvene zvezde i kasnije licenciran za nastavak takmičenja u Ligi Evrope.[46] Zajedno sa saigračima iz prvog tima, Andrejom Đurićem i Nikolom Stankovićem, na nekim utakmicama nastupao je i za omladinski sastav.[47] U junu 2022. prosleđen je na pozajmicu ekipi Mladosti iz Novog Sada.[48] Pozajmica je okončana krajem iste kalendarske godine.[49] Za nastavak takmičarske 2022/23. pozajmljen je surduličkom Radniku.[50]

U julu 2023. potpisao je trogodišnji ugovor sa novosadskom Vojvodinom.[51]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2016. godine, selektor pionirske reprezentacije Crne Gore, Obren Sakić, objavio je spisak igrača za dvomeč za odgovarajućom ekipom Mađarske narednog meseca, u kom je Radulović debitovao.[52][53][54] Radulović se, zatim, u septembru naredne godine našao na spisku selektora mlađe kadetske selekcije, Borisa Miličkovića.[55] Za taj sastav odigrao je 7 prijateljskih utakmica,[2] ali je kasnije promenio matični fudbalski savez i odlučio da nastupa za kadetsku reprezentaciju Srbije.[56] Debitovao je u dvomeču sa odgovarajućom selekcijom Bosne i Hercegovine, a zatim je bio u sastavu i na kvalifikacionim susretima za Evropsko prvenstvo.[57][58][59] Milan Lešnjak je u maju 2020. uvrstio Radulovića na spisak igrača omladinske reprezentacije Srbije za mini-pripreme u Subotici.[60] Lešnjak je Radulovića pozvao i na okupljanje selekcije i mini pripreme početkom septembra iste godine, pred elit rundu kvalifikacija.[61] Selektor mlađe mlade reprezentacije, Aleksandar Rogić, uvrstio je Radulovića na spisak za prijateljski susret sa Italijom u septembru 2021.[62] Radulović je na toj utakmicu debitovao za ekipu Srbije uzrasta do 20 godina starosti koja je ostvarila pobedu minimalnim rezultatom.[63] Sredinom marta 2022. Radulović je uvršten na prvi spisak novog selektora mlade reprezentacije, Gorana Stevanovića.[64] Radulović se u septembru iste godine odazvao pozivu Miodraga Vukotića u sastav mlade reprezentacije Crne Gore.[65]

Analiza igre[uredi | uredi izvor]

Kao igrač pionirske selekcije Bokelja, Radulović je proglašen najboljim fudbalerom Južne regije Crne Gore u svom uzrastu.[7] Odatle je prešao u Crvenu zvezdu, gde je kroz nekoliko godina postao jedan od nosilaca igre svoje generacije.[9] Bolje se snalazi levom nogom i stasavao je na poziciji levokrilnog napadača, ali je kasnije igrao i na suprotnoj strani terena, dok ga je u omladinskoj selekciji trener Slavoljub Đorđević koristio i kao lažnu desetku.[32] Tako je upravo sa tog mesta delovao u pobedi nad ekipom Totenhema, kada je postigao i pogodak za svoj tim.[3] Tokom takmičenja u UEFA Ligi mladih, Radulović je na pet utakmica u grupnoj fazi postigao dva pogotka i upisao jednu asistenciju, te je na taj način ostvario najkonkretniji učinak u fazi realizacije svoje ekipe. Sa 11 pogodaka i 8 asistencija, koliko je zabeležio u takmičarskoj 2019/20, Radulović je imao značajan uticaj na igru ekipe, a figurirao je i kao izvođač slobodnih udaraca.[Izvori 4]

U prvom timu Radulović je debitovao početkom juna 2020. godine, a zadužio je dres sa brojem 49, koji je prethodno nosio Nemanja Radonjić, takođe krilni fudbaler, koji je iz Crvene zvezde ostvario unosan inostrani transfer. U medijima su iz tog razloga pravljenja poređenja sa tim igračem,[v] ali i sa Dejanom Savićevićem, nekadašnjim fudbalerom Crvene zvezde.[g] Na svom debitantskom nastupu u seniorskom fudbalu, Radulović je realizovao jedanaesterac.[80]

Trener Dejan Stanković je naredne sezone Radulovića koristio i na poziciji levog beka. Najpre ga je u 10. kolu Superlige Srbije, protiv kruševačkog Napretka, uveo u igru pri rezultatu 3 : 0, umesto Milana Gajića koji je igrao na tom mestu.[81] Dva kola kasnije, Radulović je počeo susret sa ivanjičkim Javorom na levoj strani odbrane svoje ekipe, kao jedan od petorice bonus igrača u sastavu.[b] Posle prvog poluvremena zamenio ga je standardni levi bek Milan Rodić.[Izvori 7]

Najviše mi odgovara ofanzivna pozicija, desnog krila i polušpica, tu se osjećam najbolje. Isto tako prihvatim i zahtjeve trenera ako me vide na nekoj drugoj poziciji.

—Andrija Radulović, septembar 2022.[65]

U tekstu koji je objavio Kalčomerkato, italijanski fudbalski agent Andrea Lučani, Radulovića je opisao kao fudbalera sličnih karakteristika onim koje poseduje Džerdan Šaćiri.[85] Menadžer Igor Kojić je u izjavi za medije rekao da se Radulović najbolje snalazi na desnom krilu, kao i da može da odigra na poziciji desetke.[86] Darjan Nedeljković, novinar portala Mocartsport pisao je u januaru 2022. o ideji Dejana Stankovića da Radulovića uigrava na mestu levog spoljnog fudbalera u formacijama sa tri štopera.[87] Na toj poziciji je nastupao tokom zimskih priprema sa Crvenom zvezdom i Grafičarom.[88]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 10. februar 2023.[89]
Utakmice i golovi prikazani prema klubu, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga Nacionalni kup Evropa Ostalo Ukupno
Divizija Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova
Crvena zvezda 2019/20.[73] Superliga Srbije 3 1 1 0 — — 4 1
2020/21.[90] 6 0 2 1 1 0 — 9 1
2021/22.[91] 2 0 1 0 0 0 — 3 0
Ukupno 11 1 4 1 1 0 — 16 2
Grafičar (pozajmica) 2021/22.[92] Prva liga Srbije 18 6 1[d] 0 — — 19 6
Mladost Novi Sad (pozajmica) 2022/23.[94] Superliga Srbije 17 4 1 0 — — 18 4
Radnik Surdulica (pozajmica) 2022/23.[94] Superliga Srbije 2 1 0 0 — — 2 1
Karijera 48 12 6 1 1 0 — 55 13

Utakmice u dresu reprezentacije[uredi | uredi izvor]

Трофеји и награде[uredi | uredi izvor]

Црвена звезда

Напомене[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Председник Републике Србије, Александар Вучић, саопштио је 15. марта 2020. године одлуку о проглашењу ванредног стања на територији читаве државе, услед епидемије вируса корона.[19] У складу с тим, Фудбалски савез Србије је обавестио јавност да су од тог момента отказани сви догађаји под окриљем те организације и да клубови треба да се придржавају даљих упутстава надлежних институција.[20] У моменту доношења одлуке, Црвена звезда се, после 26 одиграних кола, налазила на првом месту Суперлиге Србије, за такмичарску 2019/20.[21]
  2. ^ а б Клубови који се такмиче у некој од група српске лиге у обавези су да утакмицу започну са два фудбалера млађа од 20 година на терену, док клубови из зонских такмичења имају обавезу да користе једног таквог играча. Ти играчи називају се бонусима.[24] Допуном пропозиција такмичења, такво правило је уведено и у Првој лиги Србије, пред почетак сезоне 2019/20, а односи се на фудбалере до 21 године старости. Истовремено је усвојена одлука да се такво правило примени на Суперлигу Србије, од такмичарске 2020/21.[25] Одлука је потврђена крајем маја 2020. године, уз додатак да бонус играчи морају бити држављани Републике Србије.[26]
  3. ^ Иако је у неким изворима доведен у директну везу са тим играчем, Радуловић је изјавио да је број изабрао према години рођења свог деде Миливоја, некадашњег ватерполисте репрезентације Југославије.[Извори 5]
  4. ^ Савићевић је током каријере наступао на месту организатора игре, док је Радуловић у омладинцима повремено играо на позицији предњег везног фудбалера.[3] Због луцидности у игри и прецизних додавања, у неким изворима су прављена поређења Радуловића и бившег југословенског фудбалера,[Извори 6] рођеног у Подгорици, тадашњег председника Фудбалског савеза Црне Горе.[56]
  5. ^ Укључује сусрет преткола, са екипом Трајала.[93]

Збирни извори[uredi | uredi izvor]

  1. ^ [15][4][16]
  2. ^ [29][30][31][32][33][34][5]
  3. ^ [41][42][43]
  4. ^ [66][67][68][69][70][71][16][72]
  5. ^ [73][33][74][75][76][77][78][79]
  6. ^ [27][72][75]
  7. ^ [82][83][84]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Андрија Радуловић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 21. 6. 2020. 
  2. ^ а б в г „Andrija Radulović”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  3. ^ а б в г д ђ Radonić, Aleksandar (2. 5. 2020). „Zapamtite ovo ime: Zvezdin biser Andrija Radulović! VIDEO”. Курир. Приступљено 8. 6. 2020. 
  4. ^ а б „Andrija Radulović opet strijelac u Ligi šampiona”. radiokotor.info. 12. 12. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  5. ^ а б „Радуловић на дебију дао гол за Звезду: Најлепши дан у животу”. Спортски журнал. 6. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  6. ^ Ћоровић, З. (6. 2. 2022). „Бисери грабе шансу: Станковић првом тиму Звезде прикључио тројицу младих играча”. Вечерње новости. Приступљено 16. 2. 2022. 
  7. ^ а б „Priznanja za najbolje u južnoj fudbalskoj regiji”. radiotivat.com. 26. 12. 2014. Архивирано из оригинала 8. 6. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  8. ^ „Andrija Radulović prvi na listi strijelaca”. radiokotor.info. 8. 10. 2014. Приступљено 8. 6. 2020. 
  9. ^ а б Nedeljković, Darjan (7. 6. 2020). „Post festum debija Andrije Radulovića: Zvezdin snajperista, odbio je Savićevićev poziv”. mozzartsport.com. Приступљено 8. 6. 2020. 
  10. ^ „Кадети шампиони Србије”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  11. ^ D, M. (19. 6. 2019). „Pojačanja za budućnost! Trideset novih ugovora na Marakani!”. ФК Црвена звезда. Ало!. Приступљено 8. 6. 2020. 
  12. ^ LJ, M. (10. 9. 2018). „Eraković, Joveljić, Terzić... Zvezda licencirala 40 "klinaca" za LŠ”. Б92. Приступљено 8. 6. 2020. 
  13. ^ „Omladinci Zvezde "častili" PSŽ”. mondo.rs. 11. 12. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  14. ^ „Omladinci Zvezde pred velikim izazovom: Slavoljub Đorđević prijavio 40 fudbalera za mečeve Lige šampiona!”. espreso.rs. 11. 9. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  15. ^ „Majstorska pobeda Zvezde Sjajan uvod omladinaca, pukla “štikla”!”. meridianbetsport.rs. 6. 11. 2019. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  16. ^ а б „Veliki uspjeh: “Zvezdini” omladinci ostvarli plasman u baraž Lige šampiona za mlade”. fudbaltalent.com. 12. 12. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  17. ^ „Zvezdina deca u osmini finala Lige šampiona! Šerifu nije pomogla totalna destrukcija, Katić zablistao u penal seriji”. mozzartsport.com. 12. 2. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  18. ^ Davidović, Stefan (4. 3. 2020). „LŠ: Mitjelend ubedljivo eliminisao omladince Zvezde”. Спорт клуб. Приступљено 8. 6. 2020. 
  19. ^ „Проглашено ванредно стање на територији читаве Србије”. Влада Републике Србије. 15. 3. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  20. ^ „Важно обавештење”. Фудбалски савез Србије. 16. 3. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  21. ^ „Ako se prekine prvenstvo: Zvezdi titula, Partizan u Evropu od drugog kola, Voša i TSC u kvalifikacije”. mozzartsport.com. 16. 3. 2020. Архивирано из оригинала 17. 03. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  22. ^ „Oglasio se FSS: 4 kola i KRAJ!”. mondo.rs. 6. 5. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  23. ^ Prlina, Dejan (7. 5. 2020). „Omladinci i kadeti Zvezde šampioni Srbije”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  24. ^ „Пропозиције” (PDF). fsrzs.com. 24. 7. 2020. стр. 85. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2021. г. Приступљено 26. 10. 2020. 
  25. ^ „Фудбал, ванредни број 10/2019” (PDF). Фудбалски савез Србије. 1. 7. 2019. стр. 4—6. Приступљено 26. 10. 2020. 
  26. ^ „Promenjeno pravilo o "bonus igračima" za sledeću sezonu!”. mondo.rs. 29. 5. 2020. Приступљено 26. 10. 2020. 
  27. ^ а б Nedeljković, Darjan (31. 3. 2020). „Šest najvećih projekata Zvezdine škole: Veliki brat iz Brusa, Lazetićev mali i snajper iz Kotora”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  28. ^ Nedeljković, Darjan (6. 6. 2020). „Zvezda slavi, Boaći i Garsija polažu prijemni za derbi”. mozzartsport.com. Приступљено 8. 6. 2020. 
  29. ^ Milićević, Strahinja (6. 6. 2020). „DEBI IZ SNOVA Maloletni Radulović strelac na prvom meču za Zvezdu (VIDEO)”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  30. ^ Ћоровић, З. (6. 6. 2020). „Станковић ротирао, црвено-бели победили: Штопери покренули Звезду, Радуловићев деби за памћење (ФОТО/ВИДЕО)”. Вечерње новости. Приступљено 8. 6. 2020. 
  31. ^ N, D. (6. 6. 2020). „Klinac koji je izazvao euforiju na Marakani Ovako je 18-godišnjak oduševio navijače Zvezde debitantskim GOLOM! /VIDEO/”. Блиц. Приступљено 8. 6. 2020. 
  32. ^ а б „Zvezda pokerom najavila derbi u Humskoj i dobila igrača za godine koje dolaze”. Телеграф. 6. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  33. ^ а б „Црвена звезда - Радник 4:1 (2:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 6. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  34. ^ „Andrija Radulović nakon debija iz snova: Najlepši dan u životu!”. hotsport.rs. 6. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  35. ^ „CRNO-BELIMA DRAMATIČAN 200. VEČITI DERBI! Partizan OPET koban po Zvezdu, sve PRŠTALO u crno-beloj noći!”. Блиц. 10. 6. 2020. Приступљено 16. 6. 2020. 
  36. ^ Блажић, М. (10. 6. 2020). „Садик и Натхо воде Партизан ка пехару: Црно-бели бране трофеј Купа Србије”. Вечерње новости. Приступљено 10. 6. 2020. 
  37. ^ „(VIDEO) ZVEZDA SE JOŠ NIJE OPORAVILA OD DERBIJA! Crveno-beli poraženi u Senti, TSC igra ozbiljan fudbal!”. Информер. 14. 6. 2020. Приступљено 16. 6. 2020. 
  38. ^ „Црвена звезда - Пролетер 2:1 (2:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 20. 6. 2020. Приступљено 21. 6. 2020. 
  39. ^ а б „Звезда - шампион”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 20. 6. 2020. Приступљено 21. 6. 2020. 
  40. ^ „Radulović igrao za omladince: Pomogao sam drugarima”. Танјуг. Крстарица. 12. 10. 2020. Приступљено 26. 10. 2020. 
  41. ^ „Ne ide daleko: Radulović na pozajmici u komšiluku”. srbijadanas.com. 19. 1. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  42. ^ „Радуловић враћен у омладинце јер је одбио да игра за Графичар”. Спортски журнал. 22. 1. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  43. ^ „Teški dani Zvezdinog bisera: Andrija Radulović ima mononukleozu”. mozzartsport.com. 31. 3. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  44. ^ „Dogovor kuću gradi: Radulović Zvezdin do 2025, sledeća stanica Grafičar”. mozzartsport.com. 14. 7. 2021. Приступљено 26. 9. 2021. 
  45. ^ Marković, Mirko (25. 12. 2021). „Radulović za Maxbet sport: Prošao sam pakao! Sanjam da dam gol Partizanu! Zaradiće Zvezda mojim odlaskom u Evropu!”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 23. 1. 2022. 
  46. ^ „Zvezda poslala spisak u UEFA: Stanković precrtao Dionija, tu su trojica pojačanja, Đurić i Stanković”. mozzartsport.com. 4. 2. 2022. Приступљено 5. 2. 2022. 
  47. ^ „Звездини бисери - Корак ближе титулама”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 3. 5. 2022. Приступљено 12. 5. 2022. 
  48. ^ „Zvanično: Radulović na pozajmici u Novom Sadu”. mozzartsport.com. 23. 6. 2022. Приступљено 23. 6. 2022. 
  49. ^ „Звезда враћа своје дете”. Спортски журнал. 16. 12. 2022. Приступљено 2. 2. 2023. 
  50. ^ „Звезда послала младе играче у Радник, Ђорђевићева жеља и Станковић”. Спортски журнал. 29. 12. 2022. Приступљено 2. 2. 2023. 
  51. ^ „Андрија Радуловић нови члан Војводине!”. ФК Војводина, званична презентација. 7. 7. 2023. Приступљено 11. 2. 2024. 
  52. ^ „U15: Spisak za dvomeč sa Mađarskom”. Антена М. 27. 10. 2016. Приступљено 8. 6. 2020. 
  53. ^ а б „U15: Mađari slavili u prvom meču”. Фудбалски савез Црне Горе. 1. 11. 2016. Приступљено 8. 6. 2020. 
  54. ^ а б „U15: Mađari slavili u goleadi na Starom aerodromu”. Фудбалски савез Црне Горе. 3. 11. 2016. Приступљено 8. 6. 2020. 
  55. ^ „Miličković saopštio spisak mlađih kadeta”. Фудбалски савез Црне Горе. Вијести. 11. 9. 2017. Приступљено 3. 2. 2019. 
  56. ^ а б Mitrović, Danilo (31. 12. 2019). „Na dnu provalije - valjda je moguć samo uspon: Savićević o najtežoj 2019. i mjerama za oporavak fudbala”. Вијести. Приступљено 8. 6. 2020. 
  57. ^ а б Škorić, E. (11. 9. 2018). „Bh. kadeti u Banovićima bolji od Srbije” (на језику: бошњачки). sportsport.ba. Приступљено 8. 6. 2020. 
  58. ^ а б „Srbija bolja od BIH”. sportdc.net. 13. 9. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  59. ^ „Милан Куљић одабрао играче за први круг квалификација за Европско првенство”. Фудбалски савез Србије. 20. 9. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  60. ^ „U 19 | Мини припреме омладинске репрезентације у Суботици, Милан Лешњак позвао 23 играча”. Фудбалски савез Србије. 18. 5. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  61. ^ „U 19 | Милан Лешњак позвао играче за мини-припреме пред октобарске квалификације”. Фудбалски савез Србије. 25. 8. 2020. Приступљено 4. 9. 2020. 
  62. ^ Đurović, Radomir (23. 8. 2021). „Rogić objavio sastav za meč sa Italijom”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 24. 08. 2021. г. Приступљено 23. 1. 2022. 
  63. ^ а б „U20 | Час фудбала старије омладинске селекције и победа у Кастел ди Сангру против Италије”. Фудбалски савез Србије. 6. 9. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  64. ^ „Stevanović objavio prvi spisak Orlića: Ivan Ilić prva zvezda, prvi poziv za Stankovićevog sina”. mozzartsport.com. 14. 3. 2022. Приступљено 14. 3. 2022. 
  65. ^ а б Влаисављевић, Лука (20. 9. 2022). „Радуловић: Добио сам позив и од Србије, али моја жеља је Црна Гора”. Радио-телевизија Црне Горе. Приступљено 21. 9. 2022. 
  66. ^ „Omladinska liga Srbije – U zaostaloj utakmici 10. kola Crveno-beli brojali do sedam protiv Rada”. Фудбалски савез Црне Горе. Фејсбук. 6. 10. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  67. ^ „Четири бода са два гостовања”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 1. 5. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  68. ^ A, G. (4. 5. 2019). „Au, kakav gol Zvezdinog bisera: Andrija Radulović glavom sa 16 metara zakucao OFK Beograd!”. Курир. Приступљено 8. 6. 2020. 
  69. ^ „Звездини бисери - Омладинци надиграли Тотенхем”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 7. 11. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  70. ^ „Звездини бисери – Феноменални омладинци”. СД Црвена звезда. 27. 11. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  71. ^ „Европско пролеће за феноменалне омладинце”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 11. 12. 2019. Приступљено 8. 6. 2020. 
  72. ^ а б „Radulović: Sanjam debi na Marakani”. ФК Црвена звезда. cglocalinfo.me. 1. 5. 2020. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  73. ^ а б „Radulović, Andrija — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 6. 6. 2020. 
  74. ^ „Borjan mi je dao loptu za penal, magla mi je bila pred očima: Zvezdin biser o debitantskom golu”. Телеграф. 7. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  75. ^ а б Džodić, Ivan (7. 6. 2020). „Zvezdino dete o broju 49: Ni Dejo, ni Radonja, nego Radule”. Нова С. Приступљено 8. 6. 2020. 
  76. ^ „Андрија Радуловић, нова Звездина звездица: Биће још голова”. Спортски журнал. 8. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  77. ^ „Nema nikakve veze sa Nemanjom Radonjićem: Sjajna priča se krije iza broja na dresu Zvezdinog Andrije Radulovića!”. Спортски журнал. espreso.rs. 8. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  78. ^ „Otkrivamo zašto Zvezdin biser nosi baš broj 49! A nije zbog Radonjića”. espreso.rs. crvenazvezdainfo.com. 8. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  79. ^ „Има нешто у броју 49 - Радоњић, па Радуловић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 12. 6. 2020. Приступљено 12. 6. 2020. 
  80. ^ „Zvezda odmarala i slavila, dobila Radulovića, ali prioritet je Derbi!”. mondo.rs. 8. 6. 2020. Приступљено 8. 6. 2020. 
  81. ^ „Zvezda ide u Humsku sa plus osam: Crveno-beli 10/10!”. mondo.rs. 4. 10. 2020. Приступљено 26. 10. 2020. 
  82. ^ В, Ч. (25. 10. 2020). „Велико изненађење у Београду: Кикс Звезде, Јавор освојио бод на Маракани”. Вечерње новости. Приступљено 26. 10. 2020. 
  83. ^ Prlina, Dejan (26. 10. 2020). „STANKOVIĆ POGREŠIO Da je protiv Javora nedostajao samo gol…”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 26. 10. 2020. 
  84. ^ Nedeljković, Darjan (26. 10. 2020). „Zvezda ostala bez goriva: Pad forme Bena, Nikolića, Petrovića...”. mozzartsport.com. Приступљено 26. 10. 2020. 
  85. ^ Mitrović, Darko, ур. (11. 11. 2020). „Odjednom, Italijani i Španci najavljuju transfer Zvezdinog bisera! I Nemci u igri!”. calciomercato.it. sportske.net. Приступљено 12. 11. 2020. 
  86. ^ Golubović, Aleksandar (20. 11. 2020). „"Novi Savićević" odlazi iz Zvezde, i to Genijevim stopama?”. sportske.net. Приступљено 6. 2. 2021. 
  87. ^ Nedeljković, Darjan (21. 1. 2022). „Zvezdin novi pokušaj: Andrija Radulović levi bek”. mozzartsport.com. Приступљено 23. 1. 2022. 
  88. ^ „Звездина будућност: Радуловић, Ђурић, Станковић, браћа Митуљикић, Мустафа и Лучић”. Спортски журнал. 28. 1. 2022. Приступљено 5. 2. 2022. 
  89. ^ „A. Radulović” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 2. 2. 2023. 
  90. ^ „Radulović, Andrija — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 4. 9. 2020. 
  91. ^ „Radulović, Andrija — sezona 2021/22.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 11. 2. 2022. 
  92. ^ „Radulović, Andrija — sezona 2021/22.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 23. 1. 2022. 
  93. ^ „Трајал (Крушевац) 1 : 0 Графичар (Београд)”. Фудбалски савез Србије. 8. 9. 2021. Приступљено 23. 1. 2022. 
  94. ^ а б „Radulović, Andrija — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 26. 7. 2022. 
  95. ^ „U16: Bosanci savladali "Sokoliće"”. Фудбалски савез Црне Горе. 12. 9. 2017. Приступљено 8. 6. 2020. 
  96. ^ „U16: „Sokolići“ bolji od Bosne”. Фудбалски савез Црне Горе. 14. 9. 2017. Приступљено 8. 6. 2020. 
  97. ^ Latinović, Branko (20. 11. 2017). „Rusi bolji od „Sokola“”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  98. ^ Latinović, Branko (23. 11. 2017). „Poraz na kraju turnira u Turskoj”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  99. ^ Vukotić, Danilo (23. 4. 2018). „Poraz nakon jedanaesteraca”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  100. ^ Vukotić, Danilo (25. 4. 2018). „Pobjeda nad Letonijom”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  101. ^ Latinović, Branko (27. 4. 2018). „Izrael bolji od „Sokolića“”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 8. 6. 2020. 
  102. ^ Stošić, Anđela (1. 10. 2018). „Važna pobeda kadeta protiv Litvanije u prvom kolu prvog kruga kvalifikacija za EP”. Фудбалски савез Србије. sportjunior.rs. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  103. ^ Smilić, Branimir (3. 10. 2018). „Kvalifikacije za EP: Kadeti ispustili dva gola viška”. Спорт клуб. Приступљено 8. 6. 2020. 
  104. ^ „PORAZ ORLIĆA U KVALIFIKACIJAMA ZA EP Mađarska "minimalcem" srušila Srbiju”. Фудбалски савез Србије. Блиц. 6. 10. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  105. ^ „Srbija pobedila u Rumuniji”. mozzartsport.com. 27. 11. 2018. Приступљено 8. 6. 2020. 
  106. ^ Stošić, Anđela (30. 11. 2018). „Dva meča, dve pobede kadeta u Rumuniji, druga – 2:1(0:0)”. Фудбалски савез Србије. sportjunior.rs. Архивирано из оригинала 08. 06. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  107. ^ „Österreich : Montenegro - 5:1 (3:0)”. Фудбалски савез Аустрије (на језику: немачки). 23. 9. 2022. Приступљено 19. 10. 2022. 
  108. ^ „Malta vs Montenegro 0-6”. Фудбалски савез Малте (на језику: енглески). 26. 9. 2022. Приступљено 10. 9. 2022. 
  109. ^ „Звезда је шампион!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 29. 4. 2021. Приступљено 31. 5. 2022. 
  110. ^ „Звезда је шампион!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 23. 5. 2022. 
  111. ^ „Црвена звезда је освојила Куп Србије!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2021. Приступљено 31. 5. 2022. 
  112. ^ „Звезда освојила Куп Србије!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 31. 5. 2022. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андрија_Радуловић_(фудбалер)&oldid=27375049”