Beneluks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Logotip Beneluksa
Slika država Beneluksa

Beneluks (hol. Benelux Unie;[1] franc. Union Benelux;[2] luks. Benelux-Unioun),[3] ekonomska je unija u zapadnoj Evropi koja se sastoji od 3 monarhije Belgije, Holandije i Luksemburga[4](België, Nederland i Luxembourg). Ime je formirano od početnih slova svake od država.[5]

Ugovor kojim je osnovna „Carinska unija Beneluksa“ potpisale su 1944. godine vlade triju zemalja u egzilu u Londonu, a stupio je na snagu 1947.[6] Unija je prekinula sa postojanjem 1960. godine, kada ju je zamenila Ekonomska unija Beneluksa. Njoj je prethodila (i dalje postojeća) Ekonomska unija Belgija-Luksemburg, osnovana 1921. godine.

Osnivanje unije je doprinelo osnivanju Evropske unije (EU), mada su direktne preteče EU osnovani kasnije (Evropska zajednica za ugalj i čelik (EZUČ) 1951. i Evropska zajednica 1957. godine). Ove tri države su takođe bile zemlje osnivači ovih organizacija, zajedno sa Zapadnom Nemačkom, Francuskom i Italijom.

Parlament Beneluksa (u početku poznat kao Međuparlamentarni konsultativni savet) je formiran 1955. godine. Ova parlamentarna skupština se sastoji od 21 člana holandskog parlamenta, 21 člana belgijskog nacionalnog i regionalnog parlamenta i 7 članova luksemburškog parlamenta.

Ugovor po kome je osnovana Ekonomska unija Beneluksa (Benelux Economische Unie/Union Économique Benelux) je potpisan 1958. godine, a stupio je na snagu 1960.[4]kako bi unija promovisala slobodan pokret radnika, kapital, servise itd. Generalni sekretarijat se nalazi u Briselu. Ujedinjenje zakona triju zemalja Beneluksa se uglavnom postiže regulacijama Saveta ministara, koje samo vezuju ove tri države, ali se ne mogu direktno primeniti na njihove unutrašnje pravne poretke. Takođe postoji veliki broj konvencija Beneluksa koje se tiču raznih stvari.

1965. godine, potpisan je ugovor po kojem se osnovao Sud Beneluksa. Stupio je na snagu 1975. godine. Sud, koji se sastoji od sudija iz najviših sudova triju zemalja, mora da garantuje jednoznačnu interpretaciju opštih pravnih zakona. Ova međunarodna pravna institucija se nalazi u Briselu.

Beneluks je posebno aktivan u polju intelektualne svojine. Tri države su osnovale „Kancelariju za robne marke Beneluksa“ i „Kancelariju za dizajn Beneluksa“, od kojih se obe nalaze u Hagu. 2005. godine je sklopljen ugovor po kome se osniva „Organizacija za intelektualnu svojinu Beneluksa“ koja će zameniti ove kancelarije kada ugovor stupi na snagu.

Ugovor po kome je osnovana Ekonomska unija Beneluksa će isteći 2010. godine. Najverovatnije će je zameniti nova pravna infrastruktura, uzimajući u obzir evolucije od 1950-ih, koje se odvijaju i unutar ove tri države, i u odnosu na evropsku integraciju.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Zemlje[uredi | uredi izvor]

Kraljevina Belgija[7] Kraljevina Holandija[8] Veliko Vojvodstvo Luksemburg[9]
Zastava Belgija Holandija Luksemburg
Grb Belgium Netherlands Luxembourg
Zvanični lokalni naziv Koninkrijk België[7]
Royaume de Belgique[7]
Königreich Belgien[7] 		Koninkrijk der Nederlanden[8] Groussherzogtum Lëtzebuerg[9]
Großherzogtum Luxemburg[9]
Grand-Duché de Luxembourg[9]
Uobičajeno ime Belgija Holandija Luksemburg
Stanovništvo[10]
(2016) 		11.358.379 17.203.616 575.747
Površina 30.28[7] km² 41.43[8] km² 2.86,[9] km²
Gustina populacije 363,6/km² 407,/km² 194,1/km²
Prestonica Brisel[7] Amsterdam[8] Luksemburg Siti[9]
Najveće urbane oblasti Brisel : 2.500.000
Antverpen : 1.200.000
Lijež : 749.110
Gent : 594.582
Šarlroa : 522.522[11][12][13][14][15][16] 		Amsterdam : 2,480.394
Roterdam : 1.181.284
Hag : 1.054.793
Utreht : 656.342
Harlem : 424.601[17] 		Luksemburg Siti : 180.000
Eš sir Alzet : 33.939
Diferdanž : 24.805
Didelanž : 20.003
Etelbrek : 8.544
Oblik vlade Federalna parlamentarna ustavna monarhija[7] Unitarna parlamentarna ustavna monarhija[8] Unitarna parlamentarna ustavna monarhija[9]
Sadašnji šefovi država i vlada Filip (monarh)
Aleksander De Kru (premijer)[7] 		Vilem-Aleksander (monarh)
Mark Rute (premijer)[8] 		Henri (monarh)
Gzavije Betel (premijer)[9]
Zvanični jezici Holandski,[8] francuski, nemački[7] Holandski, regionalni: engleski, frizijski,[18] Papiamento/Papiamentu[19] Francuski, nemački, luksemburški[9]
Glavne religije 58% katolička
16% drugi hrišćani
5% islam
2% druge religije[20] 		49.2% nereligiozni
24.4% katolici
15.8% protestanti
4.9% islam[21] 		68% katolici
3% protestanti
3% drugi hrišćani
2% islam[22]
BDP (nominalni)[23]

[24] [25] [26]

$454,687 milijarde[23][24][25][26] $938,419 milijarde[23][24][25][26] $57,423 milijarde[23][24][25][26]
BDP (nominalni) po stanovniku[27][28][29] $40.107[27][28][29] $43.603[27][28][29] $101.994[27][28][29]
BDP (PPP)[30]

[31] [32]

$494,121 milijarde[30][31][32] $832,623 milijarde[30][31][32] $55,730 milijarde[30][31][32]
BDP (PPP) po stanovniku $43.585[33]

[34][35]

$49.166[33][34][35] $98.987[33][34][35]
Realna stopa rasta BDP-a[36][37] 1,30%[36][37] 1,80%[36][37] 4,40%[36][37]
Valuta Evro[7] Evro[8]
United States dollar[note 1] 		Evro[9]
Vojna lica 37.500[38] 46.500[39] 1.510[40]
Radna snaga 5.279.000[41] 7.884.000[41] 265.800[41]

Pridružene teritorije[uredi | uredi izvor]

[42] Aruba[43] Kurasao[44] Sveti Martin[45]
Zastava Aruba Kurasao Sveti Martin (Holandija)
Grb Aruba Curaçao Sint Maarten
Zvanični lokalni naziv Zemlja Aruba[43] Zemlja Kurasao/ Pajs Korsou[44] Zemlja Sveti Martin[45]
Stanovništvo[10]
(2016) 		104.822 159.371 39.537
Površina 180 km²[43] 444 km²[44] 34 km²[45]
Gustina stanovnika 575,21/km² 344/km² 1110/km²
Prestonica Oranjestad[43] Vilemstad[44] Filipsburg[45]
Oblik vlade Unitarna parlamentarna ustavna monarhija[43] Unitarna parlamentarna ustavna monarhija[44] Unitarna parlamentarna ustavna monarhija[45]
Suverena država  Kraljevina Holandija[43][44][45]
Sadašnji šefovi država i vlada Vilem-Aleksander (monarh)[43]
Evelin Vever-Kroes (premijer)[43] 		Vilem-Aleksander (monarh)[44]
Gilmar Pisas (premijer)[44] 		Vilem-Aleksander (monarh)[45]
Silverija Jakobs (premijer)[45]
Zvanični jezici Holandski, papijamento[43] Holandski, engleski, papijamento[44] Holandski, engleski[45]
Glavne religije 75,3% katolici[43]
4,9% protestanti[43]
1,7% jehovini svedoci[43]
1,2% druge religije[43] 		72,8%, katolici[44]
6,6% pentekostalci[44]
3,2% protestanti[44]
3% adventisti[44] 		41,9% protestanti[45]
33,1% katolici[45]
5,2% hindusi[45]
4,1% drugi hrišćani[45]
BDP (nominalni) $2,664 milijarde[23][24][25][26] $3,159 milijarde[23][24][25][26] $1,059 milijarde[23][24][25][26]
BDP (nominalni) po stanovniku $25,751[27][28][29] $18,360[27][28][29] $18,360[27][28][29]
PDB (PPP) $2,516 milijarde[30][31][32] $3,128 milijarde[30][31][32] $0,3658 milijarde[30][31][32]
PDB (PPP) po stanovniku $36,015[33][34][35] $15,000[33][34][35] $36,327[33][34][35]
Realna stopa rasta BDP-a 2,40%[36][37] 3,60%[36][37] 3,60%[36][37]
Valuta arubski florin[43] holandski antilski gulden[43] holandski antilski gulden[45]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ In the Caribbean parts of the Netherlands, namely Bonaire, Saba and Sint Eustatius.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Over de Benelux” (na jeziku: holandski). Benelux. Arhivirano iz originala 13. 01. 2015. g. Pristupljeno 2015-02-09. „Dit alles onder een nieuwe naam: de Benelux Unie.” 
  2. ^ „A propos du Benelux” (na jeziku: francuski). Benelux. Pristupljeno 2015-02-09. „Le 17 juin 2008, un nouveau Traité Benelux était signé. Désormais, la coopération va se concentrer sur trois thèmes-clés: le marché intérieur & l'union économique, le développement durable et la justice & les affaires intérieures et tout ceci sous un nouveau nom: l'Union Benelux.” 
  3. ^ „De Benelux” (na jeziku: luksemburški). Government of Luxembourg. Pristupljeno 2018-10-21. „D'Benelux-Unioun besteet aus dem Kinnekräich Belsch, dem hollännesche Kinnekräich an dem Groussherzogtum Lëtzebuerg.” 
  4. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 128. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ „Benelux Treaty of Economic Union - Belgium-Luxembourg-Netherlands [1958]”. 
  6. ^ Revue de l'Institut International de Statistique (1947) Vol. 15, No. 1/4, page 43. However, according to The Economist, it was coined in August 1946 by that newspaper's correspondent in Belgium („Going Dutch”. The Economist. 3. 5. 2008. Pristupljeno 6. 9. 2012. ).
  7. ^ a b v g d đ e ž z i „Europe :: Belgium”. CIA The World Factbook. 26. 5. 2022. 
  8. ^ a b v g d đ e ž „Europe :: Netherlands”. CIA The World Factbook. 26. 5. 2022. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i „Europe :: Luxembourg”. CIA The World Factbook. 26. 5. 2022. 
  10. ^ a b „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Pristupljeno 10. 9. 2017. 
  11. ^ „Language selection - Statbel” (PDF). www.statbel.fgov.be. 
  12. ^ „Urbanaudit.org”. Arhivirano iz originala 2006-01-09. g. 
  13. ^ „Urbanaudit.org”. Arhivirano iz originala 2006-01-09. g. 
  14. ^ „Urbanaudit.org”. Arhivirano iz originala 2006-01-09. g. 
  15. ^ „Urbanaudit.org”. Arhivirano iz originala 2006-01-09. g. 
  16. ^ „Urbanaudit.org”. Arhivirano iz originala 2006-01-09. g. 
  17. ^ Statistics Netherlands.
  18. ^ Koninkrijksrelaties, Ministerie van Binnenlandse Zaken en. „Wet gebruik Friese taal”. wetten.overheid.nl. 
  19. ^ Koninkrijksrelaties, Ministerie van Binnenlandse Zaken en. „Invoeringswet openbare lichamen Bonaire, Sint Eustatius en Saba”. wetten.overheid.nl. 
  20. ^ Eurobarometer 393: Discrimination in the EU in 2012 (PDF). European Commission. str. 233—234. Pristupljeno 29. 12. 2015. 
  21. ^ Schmeets, Hans; Mensvoort, Carly van (2015). Religieuze betrokkenheid van bevolkingsgroepen, 2010–2014 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2017), Centraal Bureau voor de Statistiek
  22. ^ „Discrimination in the EU in 2012 – Special Eurobarometer 393 (The question asked was "Do you consider yourself to be...?")” (PDF). European Commission. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  23. ^ a b v g d đ e „World Economic Outlook Database”. International Monetary Fund. april 2016. 
  24. ^ a b v g d đ e „GDP (current US$)” (PDF). World Development Indicators. World Bank. Pristupljeno 2. 7. 2015. 
  25. ^ a b v g d đ e „GDP and its breakdown at current prices in US Dollars”. United Nations Statistics Division. decembar 2015. 
  26. ^ a b v g d đ e „GDP (Official Exchange Rate)”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 4. 6. 2015. 
  27. ^ a b v g d đ e Some data refers to IMF staff estimates but some are actual figures for the year 2015, made in April 2016. World Economic Outlook Database-April 2016, International Monetary Fund. Accessed on 12 April 2016.
  28. ^ a b v g d đ e Data refer mostly to the year 2014. [1] selecting all countries, GDP per capita (current US$), World Bank. Accessed on 9 July 2015.
  29. ^ a b v g d đ e National Accounts Main Aggregates Database, December 2014, (Select all countries, "GDP, Per Capita GDP - US Dollars", and 2014 to generate table), United Nations Statistics Division. Accessed on 4 January 2016.
  30. ^ a b v g d đ e „Report for Selected Country Groups and Subjects (PPP valuation of country GDP)”. IMF. Pristupljeno 13. 6. 2016. 
  31. ^ a b v g d đ e Data (2. 7. 2015). „"Gross domestic product 2014, PPP", World Bank, accessed on 2 July 2015” (PDF). Data.worldbank.org. Pristupljeno 2. 7. 2015. ; European Union calculated by sum of individual countries.
  32. ^ a b v g d đ e „The World Factbook—Central Intelligence Agency”. Arhivirano iz originala 13. 6. 2007. g. 
  33. ^ a b v g d đ World Economic Outlook Database, April 2016, International Monetary Fund. Database updated on 12 April 2016. Accessed on 14 April 2016.
  34. ^ a b v g d đ "GDP per capita, PPP (current international $)", World Development Indicators database, World Bank. Database updated on 11 April 2016. Accessed on 14 April 2016.
  35. ^ a b v g d đ GDP - per capita (PPP), The World Factbook, Central Intelligence Agency. Accessed on 7 March 2014.
  36. ^ a b v g d đ e „The World Factbook—Central Intelligence Agency”. Arhivirano iz originala 17. 5. 2016. g. Pristupljeno 22. 6. 2016. 
  37. ^ a b v g d đ e [http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2016/01/pdf/text.pdf World Economic Outlook April 2016]
  38. ^ IISS 2014, pp. 77–79
  39. ^ IISS 2014, pp. 121–123
  40. ^ IISS 2014, p. 117
  41. ^ a b v „COUNTRY COMPARISON :: LABOR FORCE”. cia.gov. Arhivirano iz originala 30. 5. 2016. g. Pristupljeno 4. 8. 2014. 
  42. ^ „Beschikking van het Comité van Ministers van de Benelux Economische Unie tot opstelling van een Protocol tot wijziging van het Verdrag van 31 maart 1665 betreffende de instelling en het statuut van een Benelux-Gerechtshof” (PDF). Benelux.int (na jeziku: holandski). Arhivirano (PDF) iz originala 9. 9. 2021. g. 
  43. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „Central America and Caribbean :: Aruba”. CIA The World Factbook. 19. 5. 2022. 
  44. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Central America and Caribbean :: Curacao”. CIA The World Factbook. 19. 5. 2022. 
  45. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „Central America and Caribbean :: Sint Maarten”. CIA The World Factbook. 30. 5. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Peaslee, Amos Jenkins; Xydis, Dorothy Peaslee (1974). International governmental organizations. BRILL. str. 165. ISBN 978-90-247-1601-2. Pristupljeno 4. 9. 2011. 
  • „Révision portant sur le traité de 1958” (PDF) (na jeziku: francuski). 2008. „Article 38 : le français et le néerlandais sont les langues officielles des institutions de l'Union Benelux” 
  • Kersten, A.E. (1982). Maken drie kleinen een grote? De politieke invloed van de Benelux, 1945-1955. Bussum: Van Holkema & Warendorf. OCLC 63269615. 
  • Willy van Ryckeghem (1982). „Benelux”. Ur.: Andrea Boltho. The European Economy - Growth and Crisis. Oxford University Press. ISBN 0-19-877118-5. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Beneluks na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенелукс&oldid=27737429”