Bombardovanje Beograda (1999)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bombardovanje Beograda 1999.
Deo NATO bombardovanja SRJ

Zgrada Generalštaba VJ, teško oštećena u NATO bombardovanju
Vreme24. mart—8. jun 1999.
Mesto
Beograd,  SR Jugoslavija
Sukobljene strane
 SR Jugoslavija  NATO
Komandanti i vođe
Savezna Republika Jugoslavija Slobodan Milošević
Savezna Republika Jugoslavija Dragoljub Ojdanić
Savezna Republika Jugoslavija Spasoje Smiljanić		 NATO Havijer Solana
NATO Vesli Klark

Bombardovanje Beograda 1999. se odnosi na dejstvovanja avijacije NATO pakta tokom bombardovanja SRJ na području glavnog grada. Tokom 78 dana rata, svega nekoliko dana u Beogradu nije bila na snazi vazdušna opasnost.[1] Mada su na meti najviše bila prigradska naselja (Rakovica i Batajnica), uže gradsko područje se takođe mnogo puta našlo na udaru.[1] Ceo grad je pretrpeo značajnu kolateralnu štetu od posledica snažnih detonacija. NATO agresija je bila četvrto i poslednje kampanjsko bombardovanje ovog grada u 20. veku, posle austrougarskog granatiranja 1914, nacističkog bombardovanja 1941. i savezničkog bombardovanja 1944.[2] Neki od najznačajnijih ciljeva bili su Avalski toranj, zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, zgrade republičkog i saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova, poslovni centar „Ušće“, zgrada RTS-a i zgrada Kineske ambasade.

Početna faza[uredi | uredi izvor]

Svega pola sata pošto je Generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana 24. marta 1999. godine objavio da su napadi počeli, u Beogradu se oko 20 časova začula sirena za vazdušnu opasnost. Najpre je bombardovan vojni aerodrom u Batajnici, te južna prigradska naselja.[3] Svi mediji su momentalno prekinuli emitovanje redovnog programa i prešli na vanrednu šemu- najznačajnije je bilo uključivanje u gradski štab Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, odakle se građanima prvi put obratio portparol ove institucije, Avram Izrael, koji će u preostalih 78 dana postati jedan od simbola grada.[4] Za vreme kampanje, najveći broj dejstava odvijao se u noćnim satima.

Direktna dejstva[uredi | uredi izvor]

Vojni ciljevi[uredi | uredi izvor]

Oštećena zgrada Saveznog MUP-a u ulici Kneza Miloša

Gotovo svi vojni objekti našli su se na udaru NATO avijacije. Pored Batajničkog aerodroma, prve večeri su bombardovane radarska stanica kod Ralje i Rakovica: brdo Straževica će do kraja rata biti gotovo svakodnevno na meti (ponekad se dejstvovalo i sa projektilima mase veće od 2 tone), jer se ispod njega, navodno, nalazio savremeni vojni centar i sedište generalštaba.[5] U noći 4-5. aprila bombardovana je zgrada Komande RV i PVO u Zemunu. Neka od najžešćih dejstava tokom kampanje dogodila su se tokom noći 29-30. aprila, kada je NATO uništio zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u ulici Kneza Miloša (centralna gradska zona) i teško oštetio zgradu Vlade Srbije. Iste večeri je porušeno i nekoliko civilnih objekata (videti narednu sekciju).[1] Kasarne i manji vojni objekti su napadani i u Batajnici, Žarkovu, na Avali, na Banjici, u Topčideru, Malom Mokrom Lugu, Sremčici, Lipovici, Jakovu i Zucu.[1] Sve vreme bombardovanja, na području grada je dejstvovala protiv-vazduhoplovna odbrana.

Civilni ciljevi[uredi | uredi izvor]

Dejstvovanje Protiv-vazdušne odbrane iznad Beograda

Iako su se i NATO komanda i državni organi Jugoslavije obavezali da stanovništvo neće biti izloženo dejstvima,[6] na području Beograda pričinjena je značajna šteta civilnoj infrastrukturi.

  • U noći između 27. i 28. marta oštećeno je nekoliko školskih objekata na području Petlovog brda u Rakovici, te međunarodni civilni aerodrom u Surčinu (koji će ponovo biti oštećen nekoliko noći kasnije). Kao i više puta kasnije, izbio je požar u Lipovičkoj šumi[1]
  • U noći između 2. i 3. aprila krstareće rakete su pogodile zgrade republičkog i saveznog MUP-a, a požar se proširio na neposrednu blizinu ginekološko-akušerske klinike i psihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević".[1]
  • Naredne noći, pogođeni su toplana na Novom Beogradu, policijska akademija na Banjici i skladište "Jugopetrola" u Rakovici.
  • Noći 4-5. aprila, jedan projektil je pao u blizini Gradske bolnice na Zvezdari.[1]
  • U noći 7-8. aprila, pogođena je zgrada Ministarstva pravde, a na okolnim zgradama su od siline detonacije popucala stakla.[1]
  • U noći 12-13. aprila, jedan neeksplodirani projektil je pao u blizini gradilišta buduće Beogradske arene[1]
  • U noći 14-15. aprila, u najintenzivnijem bombardovanju Straževice do tada, oštećeni su zgrada Doma zdravlja "Rakovica", škola, dečji vrtić i više stotina stanova.[1] Naredne noći, napad na kamenolom u Straževici je ponovljen.[1]
  • 17-18. april, u bombardovanju Batajnice, poginula je devojčica Milica Rakić.[1]
  • Naredne noći, pogođena je hemijska industrija u Bariču, opština Obrenovac.[1]
  • 20-21. aprila, prvi put je krstarećim raketama bombardovana zgrada PC "Ušće", u kojoj su bila sedišta više TV i radio stanica, kao i vladajućeg SPS-a[1]. "Ušće" je ponovo napadnuto u noći 26-27. aprila, kada je srušen repetitor na vrhu zgrade.[1]
  • Naredne noći, do temelja je srušena rezidencija predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, u kojoj se u trenutku napada nije nalazio niko.[1]
  • 22-23. aprila, u 2:06 bombardovana je zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici. Poginulo je 16, a ranjeno 18 radnika.[1] Takođe su pogođene trafo-stanice u Resniku i Zemun Polju.[6]
Zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu, nakon bombardovanja
  • 24-25. aprila, pogođena je trafo-stanica u blizini Avalskog tornja.[1]
  • 28-29. aprila, pogođeni su most na Savi kod Ostružnice i antenski stub u Krnjači.[1]
  • 29-30. april, u do tada najžešćim dejstvima na užem području grada, pored Generalštaba i Ministarstva odbrane, ponovo je pogođeno Savezno Ministarstvo unutrašnjih poslova, stambeno naselje Čubura na Vračaru (između Južnog Bulevara i Ulice Maksima Gorkog), srušen je Avalski toranj i antena Radija Studio B u Borči.[1] Poginula su tri lica, 40 je ranjeno. Delovi Vračara su ostali bez vode.[1]
  • Naredne noći, raketirani su područje Lipovičke šume, sela Surčin i Jakovo.[1]
  • Noći 2-3. maja, NATO je dejstvovao grafitnim bombama po termoelektranama "Nikola Tesla" i "Kostolac", pa su kako Beograd, tako i pojedini drugi delovi Srbije ostali bez električne energije, ali i vode.[1] Naredne noći, došlo je do delimičnog raspada elektro-energetskog sistema u Srbiji.[1] Ove dve i TE „Kolubara” su napadnute i noći 13-14, odnosno 23-24. maja.
Kineska ambasada u Beogradu nakon bombardovanja
  • 7-8. maja, u najžešćem bombardovanju Beograda, ponovo su napadnuti Generalštab i Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova. Raketirana je Kineska ambasada, pri čemu su poginula četiri, a ranjena petorica službenika. Takođe je teško oštećen hotel "Jugoslavija", u čemu je poginuo jedan gost.[1]
  • 17-18. maja, bombardovano je šire područje Batajnice.[1]
  • 18-19. maja, bombardovano je skladište "Jugopetrola" na Čukarici.[1] Napad na ovaj objekat je ponovljen dve i tri noći kasnije, pri čemu je oštećena rezidencija švajcarskog ambasadora.[1]
  • Naredne noći, NATO je raketirao odeljenje za neurologiju pri KBC "Dr Dragiša Mišović", pri čemu su tri pacijenta poginula, a nekoliko medicinskih radnika je povređeno. U trenutku napada, četiri porođaja su bila u toku, dve trudnice su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice.[1]
  • 24-25. maja ponovo je gađana zgrada republičkog MUP-a, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice [1]
Uništen automobil Jugo nakon bombardovanja Beograda (ugao ulica Maksima Gorkog i Marulićeve)
  • 26-27. maja, u bombardovanju sela Ralja (opština Sopot), gde se nalazi servis fabrike „21. maj”, poginule tri osobe, od toga dvoje dece. Bombardovani su Ostružnica, Makiš, Batajnica i Zuce, dok su dva neeksplodirana projektila pala na Novi Beograd i Vračar.[1]
  • Naredne noći, pogođene su trafo-stanice u Leštanima i na Bežanijskoj kosi (što je dovelo do novog pada elektro-energetskog sistema u Beogradu i Vojvodini). Napad sa istim metama je ponovljen noći 31. maja-1. juna. Bombardovana je Savezna direkcija za robne rezerve na Novom Beogradu.[1]
  • Od 29. maja do 2. juna (u gotovo neprekidnim udarima) bombardovani su šire područje Obrenovca, Bubanj Potok, podnožje Avale, okolina Batajnice, Rakovica, Zvezdara, Ripanj, Miljakovac, područje TE "Nikola Tesla", Lipovica, Umka, Ostružnica, Bežanijska Kosa i benzinska pumpa na putu Beograd-Pančevo. Jedna neeksplodirana bomba pala je na zelenu površinu 300 metara od TC Vidikovac.[7]
  • 31. maja- Raketirane privatne kuće u Ripnju i Volginoj ulici na Zvezdari. Poginula je jedna osoba, dok je devet lica povređeno.
  • 2-3. jun- eksplozija u Bariču
  • 7-8. jun- lansirane svetleće lopte koje su obasjale gotovo čitav grad. Bilo je to poslednje značajnije ratno dejstvo na području Beograda u 20. veku.[7]

Navodno planirane mete[uredi | uredi izvor]

Posle bombardovanja mostova u Novom Sadu, postojala je bojazan, da bi slično moglo da se dogodi i u Beogradu. Ovaj strah je najverovatnije bio opravdan, jer se u godinama posle rata ispostavilo da je NATO komanda već isplanirala bombardovanje beogradskih mostova, međutim to je izbegnuto zbog nedostatka konsenzusa među šefovima država.[8] Navodno, prema tom planu, svi mostovi je trebalo da budu bombardovani istovremeno, oko 3 sata i 20 minuta u jednoj noći kampanje, ali se tome usprotivio tadašnji predsednik Francuske Žak Širak, koji je kontaktirao američkog kolegu, Bila Klintona i najavio da Francuska neće nastaviti udare ukoliko budu porušeni beogradski mostovi. Da bi se očuvalo jedinstvo u NATO-u, Klinton je prihvatio da se ovi objekti uklone sa spiska meta.[8]

Moral stanovništva[uredi | uredi izvor]

Znak „Target” (meta) bio je jedan od simbola prkosa stanovništva NATO bombardovanju. Takođe se obreo na omotu albuma „Pesma nas je održala”.

Tokom celog bombardovanja, stanovnici Beograda su zadržali veoma visok moral. Mada je većina građana u početnoj fazi rata odlazila u skloništa (u skladu sa preporukama nadležnih organa), posle izvesnog vremena ovo je prestalo da bude praksa.[9] Već 28. marta organizovan je prvi u nizu koncerata „Pesma nas je održala” (koji će se potom održavati svakodnevno do kraja rata), na kome su istaknuti estradni umetnici pokušavali da animiraju građane i istovremeno izraze protest protiv NATO udara.[10] Iako su iza projekta stajali mediji bliski tadašnjem republičkom i saveznom režimu, mnogi umetnici bliski opoziciji (npr. Indeksovo radio pozorište) su takođe učestvovali, kako u koncertima, tako su bili prisutni i na propratnim albumima koji su objavljivani u to vreme.[11] Pored ovih manifestacija, vladajuće stranke organizovale proteste na samim gradskim mostovima.[12] Pripadnici JUL-a organizovali su mitinge uz propratne koncerte na Brankovom mostu, što je medijski ispratio RTV Pink, dok su pripadnici SPS-a organizovali slične događaje na Pančevačkom mostu.[9]

Obnova[uredi | uredi izvor]

Obnova gradske infrastrukture u godinama posle bombardovanja nije tekla ravnomerno i u velikoj meri je zavisila od finansijskog i interesnog aspekta. Gotovo dve decenije od završetka rata, mnogi porušeni objekti još uvek nisu obnovljeni. Tako je zgrada Vlade Srbije bila obnovljena odmah po okončanju bombardovanja, zgrada Ministarstva pravde posle nekoliko godina, dok zgrada republičkog Ministarstva unutrašnjih poslova još uvek nije.[13] Pitanje zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane izaziva izvesne kontroverze. One su 2005. godine proglašene za kulturno dobro. 2015. godine, otpočeli su pokušaji sanacije teže oštećene zgrade „A” (sa gornje strane Nemanjine ulice), što, pak, nije dalo rezultata, tako da je početkom 2017. godine (uprkos znatnom protivljenju dela javnosti) doneta odluka da se ovaj deo kompleksa sruši, a da se prostor konzervira kako bi u perspektivi bio vraćen prvobitnoj nameni. Zgrada „B” (sa donje strane Nemanjine ulice, u čijem aneksu se nalazi i Ministarstvo odbrane) je manje oštećena, sa nje je uklonjen samo ulazni deo, tako da je trenutno konzervirana i razmatra se mogućnost da se u perspektivi u potpunosti sanira i vrati prvobitnoj nameni.[14] Zgrada saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova je definitivno srušena 2017. godine, kada je kompleks i parcelu otkupilo izraelsko preduzeće „AFI Europe”, koje je otpočelo izgradnju stambeno-komercijalne celine „Skyline Belgrade”, koja prema planu treba da bude kompletirana do 2022. godine.[15] KBC „Dr Dragiša Mišović” obnovljen je 2009. godine.[16] Plac sa razrušenom zgradom kineske ambasade otkupilo je preduzeće „PMC inženjering”, koje je 2010. godine najavilo da će na tom mestu izgraditi tržni centar.[17] Od ovoga se ipak odustalo, kada je dogovorom Srbije i Kine s kraja 2016. godine odlučeno da se na tom mestu izgradi Kineski kulturni centar, pri čemu gradnju od sredine 2017. izvodi kineska kompanija „Empiret”.[18] Zgradu „PC Ušće” otkupilo je privatno preduzeće „MPK Komerc”, obnova je otpočela 2003. godine, a uz izvesne izmene na fasadi, 2005. godine rekonstrukcija je okončana i zgrada je ponovo u upotrebi sa sličnom namenom[19]

Obnovljena zgrada Poslovnog centra „Ušće”

Razrušena zgrada RTS-a nije obnovljena, niti je to u najavi, te ona danas predstavlja svojevrsni spomenik bombardovanju medija tokom NATO kampanje. Posle višegodišnjeg pritiska javnosti, obnova Avalskog tornja je otpočela 2005, a okončana je 2010. godine.[20] U jesen 2015. godine, najavljeno je da će zgrada hotela „Jugoslavija” biti obnovljena, te postati deo hotelijerskog lanca „Kempinski”.[21] Ipak, do kraja 2017. godine, realizacija projekta još nije najavljena. Zgrada Komande RV i PVO u Zemunu je, prema najavi gradskih čelnika s kraja 2017. godine, takođe predviđena za obnovu u skorijoj budućnosti, pri čemu će njenu rekonstrukciju izvoditi Vojska Srbije, dok će Grad Beograd rešiti pitanje pristupa samoj zgradi. [22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab Grad Beograd - NATO agresija 1999
  2. ^ Blic Online | Beograd najčešće rušen grad u Evropi
  3. ^ GLAS JAVNOSTI - 25.03.1999 - Glavne vesti
  4. ^ Najnovije vesti, Beograd, Srbija, Smedia
  5. ^ KO TO BUŠI VOJSKU : Miroslav Lazanski : Pogledi : POLITIKA
  6. ^ a b www.glas-javnosti.co.yu - arhiva
  7. ^ a b Grad Beograd - NATO agresija 1999
  8. ^ a b Žak nam oprostio <BR>što nas je tukao | Reportaže | Novosti.rs
  9. ^ a b Magazin NIN - 2525, maj 20 1999
  10. ^ „28. mart 1999. Dan 5. "Pesma nas je održala"”. Arhivirano iz originala 8. 8. 2014. g. Pristupljeno 6. 8. 2014.  Tekst „ Srpski sabor Zavetnici ” ignorisan (pomoć)
  11. ^ RAZNI IZVODJAČI 1999 Pesma nas je održala CD – Music against bombs of europe | ZABORAVLJENI ZVUCI - Forgotten sounds
  12. ^ Magazin NIN - 2535, jul 29 1999
  13. ^ Zgrada Generalštaba spomenik pamćenju | Kultura | Novosti.rs
  14. ^ Blic: Tri varijante za zgradu Generalštaba, ali na kraju ipak mora da se ruši
  15. ^ Blic: POČELA GRADNJA "SKYLINE BELGRADE" Kompleks sa tri kule težak 200 miliona evra do 2022. godine
  16. ^ „Press Online :: Beograd :: Otvorena Klinika za urologiju KBC "Dragiša Mišović"[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 08. 2014. g. Pristupljeno 06. 08. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  17. ^ Blic Online | Na mestu srušene kineske ambasade novi tržni centar
  18. ^ Blic: Počela izgradnja kineskog kulturnog centra u Beogradu, osam spratova iznad i dva ispod
  19. ^ [„serbum.com - serbum Resources and Information[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 08. 08. 2014. g. Pristupljeno 06. 08. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) serbum.com - serbum Resources and Information]
  20. ^ To­ranj za tri me­se­ca! | Društvo | Novosti.rs
  21. ^ Dnevni list Danas | Beograd | "Kempinski" umesto čuvenog hotela "Jugoslavija"
  22. ^ E-kapija: Uskoro rekonstrukcija zgrade komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bombardovanje Beograda na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бомбардовање_Београда_(1999)&oldid=27535456”