Deng Sjaoping

U kineskoj tradiciji prezime (Deng) prethodi imenu.

Deng Sjaoping
Deng Sjaoping u januaru 1979, sa predsednikom SAD Džimijem Karterom u pozadini
Lični podaci
Datum rođenja	(1904-08-22)22. avgust 1904.
Mesto rođenja	gradski okrug Guangan, Sečuan, Dinastija Ćing
Datum smrti	19. februar 1997.(1997-02-19) (92 god.)
Mesto smrti	Peking, NR Kina
Narodnost	Kinez
Univerzitet	Moscow Sun Yat-sen University, Komunistički univerzitet radnika Istoka
Politička karijera
Politička stranka	Komunistička partija Kine
Mandati Predsedavajići savetničke komisije Komunističke partije Kine 13. septembar 1982. — 2. novembar 1987. Predsednik Li Sjennjen Premijer Žao Cijang Prethodnik Pozicija uspostavljena Naslednik Čen Jun Kolega Bo Jibo Predsedavajući Centralne vojne komisije 28. jun 1981. — 9. novembar 1989. Prethodnik Hua Guofeng Naslednik Đang Cemin Vojna karijera Deng Sjaoping u uniformi Nacionalne revolucionarne armije, 1937 Služba NR Kina 1929-1952 u Kineskoj crvenoj armiji 1975-1980 u Narodnooslobodilačkoj armiji Vojska Narodnooslobodilačka armija Kineska crvena armija Čin Politički komesar (1929-1952) Šef glavnog štaba (1975—1980) Jedinica 7. bataljon Kineske crvene armije Baza Kineske crvene armije u Guangsiju 8. armija Nacionalne revolucionarne armije 2. terenska armija Komunističke partije Član glavnog štaba Narodnooslobodilačke armije Učešće u ratovima Kineski građanski rat Drugi kinesko-japanski rat

Deng Sjaoping (22. avgust 1904 — 19. februar 1997) je bio kineski političar, državnik i diplomata. Kao lider Komunističke partije Kine, Deng je bio reformator koji je usmerio Kinu ka tržišnoj ekonomiji. Deng nikada nije imao funkciju predsednika države ili generalnog sekretara, ali je bio de fakto vođa Narodne Republike Kine od 1978. do 1992. godine. Sa vlasti se povukao 1990, ali je sve do smrti imao presudan uticaj u postmaoističkoj Kini.

Biografija

Detinjstvo, mladost i porodica

Deng Sjaoping u svojoj 16. godini, tokom studija u Francuskoj (1921)

Dengovi preci mogu se pratiti od okruga Đajing (sada preimenovanog u Mejsjen), Guangdung, prominentnog područja predaka za narod Haka, koji su se naseljavali Sečuan tokom brojnih generacija. Dengova ćerka Deng Rong napisala je u knjizi Moj otac Deng Sjaoping (我的父亲邓小平) da je njegovo poreklo verovatno, ali ne i definitivno, iz Haka naroda. Sičuan je izvorno bio mesto poreklo loze Deng sve dok jedan od njih nije angažovan kao službenik u Guangdungu tokom dinastije Ming. Međutim kada su Ćing planirali da povećaju stanovništvo 1671. godine, porodica se preselila nazad u Sičuan. Deng je rođen 22. avgusta 1904. u Sičuanu.

Dengov otac, Deng Venming, bio je zemljoposednik srednjeg nivoa koji je studirao pravo i političke nauke na Univerzitetu u Čengduu. On je bio je lokalno prominentan. Njegova majka, prezimena Dan, umrla je rano u Dengovom životu, ostavivši za sobom Denga, njegova tri brata i tri sestre. Sa pet godina Deng je poslat u tradicionalnu privatnu osnovnu školu u kineskom stilu, a zatim sa sedam godina moderniju osnovnu školu.

Dengova prva supruga, jedan od njegovih školskih drugova iz Moskve, umrla je u svojoj 24. godini, nekoliko dana nakon što je rodila Dengovo prvo dete, devojčicu koja je takođe umrla. Njegova druga supruga Jin Vejing napustila ga je nakon što je Deng bio pod političkim napadom 1933. godine. Njegova treća supruga Džuo Lin bila je kćerka industrijalca iz Junana. Ona je postala članica Komunističke partije 1938. godine, a godinu dana kasnije se udala za Denga ispred Maovog pećinskog stana u Jananu. Oni su imali petoro dece: tri ćerke (Deng Lin, Deng Nan i Deng Rong) i dva sina (Deng Pufang i Deng Džifang).

Obrazovanje i rana karijera

Dengovo ime napisano kao Teng Hi Hjen na njegovoj radna karta iz Hačisonove fabrike cipela u Šalet sir Loanu u Francuskoj, gde je radio u dva navrata, što se vidi po datumima, osam meseci 1922. i ponovo 1923. kada je otpušten nakon jednog meseca, sa donjom napomenom „odbio da radi, ne primajte ga nazad“.

Kada je Deng prvi put pohađao školu, njegov učitelj se usprotivio tome što mu je dato ime „Sjaoping” (先聖), nazivajući ga „Sisjen” (希賢), što uključuje znakove za „težiti ka” i „dobrota”, s prizvukom mudrost.

U leto 1919, Deng je završio školu u Čungkingu. On i njegovih 80 školskih kolega otputovali su brodom u Francusku (putujući na donjoj palubi) kako bi učestvovali u Pokretu marljivog rada i štedljivosti, radnom studijskom programu u kojem je do 1927. učestvovalo 4.001 Kineza. Deng, najmlađi od svih kineskih učenika u grupi, upravo je bio napunio 15. Vu Judžang, lokalni lider Pokreta u Čungkingu, uključio je Denga i njegovog strica po ocu Deng Šaošenga u program. Dengov otac snažno je podržao učešće svog sina u radnim studijama u inostranstvu. Noć pre njegovog odlaska, Dengov otac odveo je sina na stranu i pitao ga šta se nada da će naučiti u Francuskoj. On je ponovio je reči koje je naučio od svojih učitelja: „Da naučimo znanje i istinu sa Zapada kako bismo spasili Kinu”. Deng je bio svestan da Kina veoma ispašta, i da kineski narod mora imati moderno obrazovanje da bi spasio svoju zemlju.

Politička karijera

U Komunističku partiju Kine učlanio se 1923. godine. Po povratku u Kinu radio je kao politički komesar za ruralne oblasti; Kao sudionik Dugog marša smatran je „veteranom revolucije“. Posle osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, Deng je radio na učvršćivanju komunističke vlasti u Tibetu i drugim oblastima. Za vreme Velikog skoka napred (1958—1960) radio je na ekonomskoj rekonstrukciji zemlje. Njegove ekonomske mere doprinele su da padne u nemilost kod Mao Cedunga. Kao rezultat toga, za vreme dva puta je bio žrtva čistki.

Posle Kulturne revolucije u Kini, Deng Sjaoping, zamenik potpredsednik vlade i generalni sekretar KPK, bio je optužen da hoće da obnovi kapitalizam i smenjen je sa tih funcija 1967. godine. Na mesto potpredsednika vlade vraćen je 1973. godine. Posle, Deng je postao potpredsednik CK KPK i načelnik Generalštaba kineskih oružanih snaga 1975. godine. Pred svoju smrt, predsednik vlade NR Kine Džou Enlaj u januaru 1976. godine u bolničkoj sobi okupio je većinu komadanata vojnih oblasti Kine i tražio od njih da zaštite Deng Sjaopinga kao vođu Vlade. Posle smrti Džou Enlaj, Deng je nekoliko meseci bio bršilac dužnosti predsednika vlade. U to vreme vlast je pokušavala da preuzme tzv. četvoročlana banda (u kojoj su bili Maova četvrta žena Điang Čing i član Politbiroa i potpredsednik Centralnog komiteta KPK Vang Hun Ven). Deng je optužen da hoće da obnovi kapitalizam i smenjen je u aprilu 1976. Ipak, komandant kantonške vojne oblasti je podržavao Denga, a posle Maove smrti, u oktobru 1976. četvoročlana banda je uhapšena uz optužbu da je pokušala da zbace sa vlasti Hua Guofenga, koga je Mao označio kao svog naslednika na mestu vođe Kine i KPK. Posle toga, Deng uputio pismo Hua Guofengu u kome ga moli da ga vrati na raniji posao i 22.7.1977. godine ponovo je postavljen na mesto potpredsednika vlade narodne Republike Kine.

Posle je nadmudrio odabranog Maovog naslednika Hua Guofenga i 1978. godine postao vrhovni vođa.

Deng se smatra predvodnikom druge generacije kineskih lidera i glavnim arhitektom novog načina socijalističkog razmišljanja i ekonomskih reformi. Otvorio je Kinu prema stranim investicijama, globalnom tržištu i ograničenoj privatnoj konkurenciji. Zaslužan je za preobražaj Kine u jednu od najbrže rastućih ekonomija, što je dovelo do značajnog porasta životnog standarda više stotina miliona Kineza.

Na partijskoj konferenciji 1961. godine izgovorio je jednu od svojih najpoznatijih rečenica: „Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe.“

Literatura

• Yingcong Dai (2009). The Sichuan Frontier and Tibet: Imperial Strategy in the Early Qing. University of Washington Press. str. 25—. ISBN 978-0-295-98952-5. Arhivirano iz originala 28. 11. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Arežina, Sanja Z. (2013). „Odnosi NR Kine sa Jugoslavijom i Srbijom od 1977. do 2009. godine”. Univerzitet U Beogradu. Beograd. 
• Cheng, Li (2001). China's Leaders: The New Generation. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-9497-6. 
• Kau, Michael Y. M.; Marsh, Susan H. (1993). China in the Era of Deng Xiaoping: A Decade of Reform. M.E. Sharpe. ISBN 978-1-56324-278-6. 
• Clark, Paul (2008). The Chinese Cultural Revolution: A History. Cambridge, England; New York, NY: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87515-8. 
• Evans, Richard (1995). Deng Xiaoping and the Making of Modern China (2nd izd.). Penguin Books. ISBN 978-0-14-013945-7. 
• Gao, Mobo (2008). The Battle for China's Past: Mao and the Cultural Revolution. London, England: Pluto Press. ISBN 978-0-7453-2780-8. 
• MacFarquhar, Roderick; Schoenhals, Michael (2006). Mao's Last Revolution. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02332-1. 
• Spence, Jonathan D.The Search for Modern China. (W. W. Norton & Company). 1999. ISBN 0-393-97351-4.
• Vogel, Ezra F. (2011). Deng Xiaoping and the Transformation of China. Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-05544-5. 
• Yang, Benjamin (1998). Deng: A Political Biography. ISBN 9781134964765. ; focus on rise to power, with brief coverage of actions in power.
• Baum, Richard (1996). Burying Mao: Chinese Politics in the Age of Deng Xiaoping (Updated izd.). Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03637-3. 
• Dillon, Michael. Deng Xiaoping: The Man Who Made Modern China (Bloomsbury Publishing, 2014).
• Maomao (1995). Deng Xiaoping: My Father. New York: BasicBooks. ISBN 978-0-465-01625-9. 
• Meisner, Maurice J. (1996). The Deng Xiaoping Era: An Inquiry into the Fate of Chinese Socialism, 1978–1994. New York: Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-7815-8. 
• Pantsov, Alexander V.; Steven I. Levine (2015). Deng Xiaoping: A Revolutionary Life. Oxford University Press. ISBN 9780199392032. 
• Zhang, Xiaoming (2010). „Deng Xiaoping and China's Decision to Go to War with Vietnam”. Journal of Cold War Studies. 12 (3): 3—29. doi:10.1162/JCWS_a_00001. .
• Zhang, Xiaoming (2015). Deng Xiaoping's Long War: The Military Conflict Between China and Vietnam, 1979–1991. U North Carolina Press. ISBN 9781469642345. Arhivirano iz originala 29. 07. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2023. 

Spoljašnje veze

• The New York Times obituary on Deng Xiaoping
• "Reform and opening in China, 1978–"—Online documents in English from the Wilson Center in Washington
• Build Socialism with Chinese Characteristics, speeches by Deng Xiaoping from 1982 to 1984
• Foreign Relations of the United States, 1977–1980, Volume XIII 1977–1980, China, US State Dept, published 2013
• Foreign Relations of the United States, 1969–1976, Volume XVIII 1969–1976, China 1973–1976, US State Dept, published 2008
• Xiaoping Deng na sajtu IMDb (jezik: engleski)