Си Ђинпинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
У овом чланку, сходно кинеској пракси, презиме претходи имену. Си самим тим представља презиме, док је Ђинпинг име особе у питању.
Си Ђинпинг

Xi Jinping Mexico2013.jpg

Биографија
Датум рођења 1. јун 1953. (1953-06-01) (61 год.)
Место рођења Пекинг (Кина)
Супружник Пенг Љуан
Политичка партија Комунистичка партија Кине
Професија политичар
Мандат(и)
Председник НР Кине
14. март 2013
Претходник Ху Ђинтао
Генерални секретар Комунистичке партије Кине
15. новембар 2012
Претходник Ху Ђинтао
Председник Централне војне комисије КПК
15. новембар 2012
Претходник Ху Ђинтао
Потпредседник НР Кине
15. март 200814. март 2013.
Претходник Ценг Шингхонг
Наследник Ли Јуанчао
Члан Политбироа Сталног Централног комитета КПК
22. октобар 2007
Потпредседник Централне војне комисије КПК
18. октобар 201015. новембар 2012.
Председник Централне партијске школе КПК
22. децембар 200715. јануар 2013.
Претходник Ценг Шингхонг
Наследник Ли Јуншан

Си Ђинпинг (кин. 习近平, пинјин. Xí Jìnpíng; Пекинг, 1. јун 1953. (1953-06-01) (61 год.) ) је кинески политичар и председник НР Кине, генерални секретар КП Кине, члан Политбироа Сталног Централног комитета КП Кине и председник Централне војне комисије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1953. године у Пекингу. Млађи је син Си Чонгсуна, комунистичког ветерана, једног од оснивача комунистичког герилског покрета у провинцији Шанси и бившег заменика премијера НР Кине. Од 1975. до 1979, студирао је хемијски инжењеринг на Универзитету Цингхуа.

Године 1972, постао је члан Савеза комунистичке омладине, а 1974. члан Комунистичке партије Кине[1]. Током изградње своје политичке каријере од 1982. године, служио је у неколико кинеских провниција. Године 1990, постао је председник Партијске школе у Фуџоуу, а 2000. гувернер провинције Фуђиен. Године 2002, постао је члан Петнаестог састава Централног комитета КП Кине, а мандат му је настављен и током Шеснаестог састава. У 2007. години је накратко био секретар КП у Шангају.

На Седамнаестом конгресу КП Кине, октобра 2007, Си је постао један од девет чланова Политбироа Сталног Централног комитета КП Кине, што га је учинило једном од најутицајнијих личности у кинеској политици. Дана 15. марта 2008. изабран је за потпредседника НР Кине[2]. Ове позиције вероватно га чине наследником Ху Ђинтаоа на месту председника НР Кине и секретара КПК, односно вођом тзв. пете генерације вођства[3].

Након завршетка Олимпијских игара, Си је постављен за председника Комитета за припреме организовања 60. годишњице НР Кине, која је прослављена 2009. године.

Потпредседнички мандат[уреди]

Током фебруара 2009, Си је у својству потпредседника НР Кине обишао неколико земаља Латинске Америке, посетивши Мексико[4][5], Јамајку[6][7], Колумбију[8][9], Венецуелу[10][11] и Бразил[12], ради учвршћења кинеских веза с овим државама и појачавања репутације своје земље у јеку економске кризе. По повратку у Кину, посетио је и Малту[13][14].

До сада је обавио неколико турнеја по свету. Тако је од 7. до 21. октобра 2009. године посетио Белгију, Немачку, Бугарску, Мађарску и Румунију[15]. На турнеји 14-22. децембра исте године, посетио је Јапан, Јужну Кореју, Камбоџу и Мјанмар[16], а 2012. обишао Турску, Ирску и САД.[17]

Вођа Кине[уреди]

На Осамнаестом конгресу КПК 2012. године, делегати су га 8. новембра изгласали за следећег председника Кине[18]. Дана 15. новембра, Конгрес га је изабрао за новог секретара Комунистичке партије Кине, председника Централне војне комисије КПК и потпредседника НР Кине.[19]

Национални народни конгрес изабрао га је, 14. марта 2013, за новог председника Кине, са 2.952 гласа за, једним против и три одсутна.[20]

Одмах након преузимања функције председника, упутио се у дипломатске посете Русији, Танзанији, Јужноафричкој Републици и Републици Конго.[21]

Приватни живот[уреди]

Био је ожењен два пута. 1980-их се венчао са Ке Лингинг, ћерком дипломата Ке Хуаа, амбасадора НР Кине у Лондону. Брак је након неколико година завршио разводом. Потом се 1987. оженио за познату певачицу Пенг Љуан[22] с којом има кћер Си Мингзе (习明泽), која тренутно под псеудонимом студира на Харварду.[23]

Си поседује диплому из хемијске технологије и докторат из политичких наука.[24]

Извори[уреди]

  1. ^ Ranade, Jayadva (25. 10. 2010.). „China's Next Chairman - Xi Jinping“. Centre for Air Power Studies Приступљено 6.11. 2012. 
  2. ^ "Hu Jintao reelected Chinese president", Xinhua (China Daily), 15 March 2008.
  3. ^ „deckblatt-ca-data sup-form.pdf“ (PDF) Приступљено 6.11. 2012.. 
  4. ^ Agence France-Presse (11. 2. 2009.). „Chinese vice president in Mexico to boost trade“. Channel NewsAsia. 
  5. ^ Press, Associated (10. 2. 2009.). „Chinese Vice President Xi Jinping speaks during a news conference in Mexico City, Tuesday, Feb. 10, 2009. Jinping is on a two-day official visit to Mexico.“. Associated Press. 
  6. ^ „Photo Gallery of the Official Visit of the Vice President of the People's Republic of China and the State Visit of the King and Queen of Spain“. Jamaica Information Service. 12. 2. 2009.. 
  7. ^ „China, Jamaica vow to enhance friendly partnership“. China Central Television. 13. 2. 2009.. 
  8. ^ Mu Xuequan (17. 2. 2009.). „Chinese vice president concludes official visit to Colombia“. Xinhua News Agency Приступљено 6.11. 2012. 
  9. ^ „China Names Colombia Official Tourism Destination“. Latin American Herald Tribune. 
  10. ^ Fang Yang (19. 2. 2009.). „Chinese VP meets Venezuelan top legislator on parliamentary co-op, bilateral ties“. Xinhua News Agency Приступљено 6.11. 2012. 
  11. ^ Devereux, Charlie (26. 9. 2012.). „China Bankrolling Chavez’s Re-Election Bid With Oil Loans“. Bloomberg News. 
  12. ^ „Chinese VP meets Brazilian president on deepening strategic partnership“. Xinhua News Agency. 20. 2. 2009. Приступљено 6.11. 2012. 
  13. ^ „Xi Jinping visits Malta“. The Embassy of Malta in the People's Republic of China. 23. 2. 2009.. 
  14. ^ Mu Xuequan (22. 2. 2009.). „Roundup: Chinese vice president starts official visit to Malta“. Xinhua News Agency Приступљено 4 November 2012. 
  15. ^ „Vice President Xi Jinping to visit Belgium, Germany, Bulgaria, Hungary and Romania and attend Europalia Chinese Art Festival and China's Guest-of-Honor Activities in Frankfurt Book Fair“. Mfa.gov.cn. 10. 10. 2009. Приступљено 20. 10. 2010.. 
  16. ^ Raman, B., "China's Cousin-Cousin Relations with Myanmar" # 3566, South Asia Analysis Group, 25 December 2009., Приступљено 14. 2. 2012.
  17. ^ Reuters.
  18. ^ Epatko, Larisa (November 8, 2012). „China to Choose New Slate of Leaders: How Will It Affect the U.S.?“. PBS NewsHour Приступљено 9. 11. 2012. 
  19. ^ „China Confirms Leadership Change“. BBC News Приступљено 15. 11. 2012. 
  20. ^ BBC News (2012). China confirms leadership change, Приступљено 15. 3. 2013.
  21. ^ China’s Leader Tries to Calm African Fears of His Country’s Economic Power The New York Times, Chris Buckley, 26 March 2013
  22. ^ Magnier, Mark (23. 10. 2007). „China's 'fifth generation' of leaders reflects nation's shifts“. Los Angeles Times Приступљено 15. 3. 2013. 
  23. ^ Liu, Melinda (18. 1. 2011). „Can't we just be friends?“. Newsweek Приступљено 15. 3. 2013. 
  24. ^ (5. 9. 2012). "Xi Jinping ‘transcends’ his predecessors: expert". Добављено дана 15. 3. 2013.

Спољашње везе[уреди]