Ikarus 453MW
 Ikarus 453MW | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Proizvođač | Ikarus iz Zemuna, |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | prototip |
| Dužina | 5,85 |
| Razmah krila | 7,50 |
| Visina | 2,01 |
| Normalna poletna | 1.720 |
| Maks. brzina na Hopt | 274 km/h |
Ikarus 453MW je jedan iz serije jugoslovenskih eksperimentalnih aviona nastalih u Konstruktivnoj grupi br. 9 GDVI u periodu od 1947. do 1958. godine. Konstruisali su ga je Dragoljub Bešlin i inž.Levačić 1952. godine.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Ikarus 453MW je bio projekt Generalne direkcije vazduhoplovne industije (GDVI), pod vođstvom D. Bešlina a glavni aerodinamičar je bio inž. Levačić. Tim je radio više projekata sa ciljem nalaženja optimalne konstrukcije za upotrebu mlaznih motora malog potiska francuske proizvodnje Turbomeca.
Jedan od projekata, nazvan je Ikarus 453MW mada je imao još i nazive kao R-453MW i GDVI-9. To je bila letilica bez motora (jedrilica) koja je u perspektivi trebalo da bude opremljena mlaznim motorima u korenu krila. Prototip letilice je napravilo preduzeće Ikarus iz Zemuna i on je bio gotov krajem 1952 godine. Ovaj projekat je obustavljen nakon udesa koji su se dogodili za vreme probnog ispitivanja letilice u kojima je letilica bila oštećena ali je pilot ostao nepovređen.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Prvi probni let letilice Ikarus 453MW je obavljen 28. novembra 1952. godine na aerodromu Batajnica, a probni pilot je bio kapetan Metodije Bojković. Pri poletanju je došlo do sletanja sa piste i udesa u kome je oštećena letilica. Posle udesa je izvršena detaljna provera letilice u aerodinamičkom tunelu koja je dala pozitivne rezultate. Letilica je popravljena i pripremljena za nastavak ispitivanja. Pri drugom letu, letilica je uspešno poletela, na visinu od 3.000 metara je podignuta aerozapregom avionom Ikarus 213, i otkačena. Posle uspešnog leta došlo je do udesa pri sletanju. I u drugom letu pilot je bio M. Bojković.
Uzrok oba udesa je bio u tome što se pilotiranje ovom letilicom, zbog oblika krila, razlikovalo od letenja običnim avionom a pilot nije upozoren na to. Na velikim visinama i brzinama to nije dolazilo do izražaja ali je na malim imalo fatalne posledice. Na sreću u oba slučaja prošlo je bez ljudskih žrtava.
Nakon druge nesreće radovi na projektu ovog aviona su obustavljeni.
Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]
|
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: Institut Lola.
- Žutić, N.; Bošković, L. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998. (Monografija 75 godina Ikarusa). Beograd: Ikarbus.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Nebojša Đokić, Projekat jugoslovenskog strategijskog bombardera, Naša krila, br.38 oktobar 2005, st. 6
- Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/ikarus-453mw
- http://www.airwar.ru/enc/xplane/453.html
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft33042.htm
- https://www.aviationsmilitaires.net/v2/base/view/Model/1873.html
- https://acesflyinghigh.wordpress.com/2016/09/18/flight-of-the-yugoslav-ikarus-part-ii/
- http://vazduhoplovstvo.com/beslin-levacic-453-ikarus/[mrtva veza]