Хокер фјури

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хокер фјури
HawkerFury43sqn.jpg

Хокер фјури

Опште
Намена Ловац
Посада 1
Произвођач Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Хокер (Hawker)

у [[Датотека:{{{flag alias-kingdom}}}|22x20px|border|Застава Краљевине Југославије]] Краљевина Југославија
(Икарус и Змај)

Први лет 25. марта 1931. год.
Почетак производње 1932.
Димензије
Дужина 8,12 m
Размах крила 9,14 m
Висина 3.6 m
Површина крила 23,2 m²
Маса
Празан 1.240 kg
Нормална полетна 1.637 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Ролс-Ројс Кестрел IIS
Снага 386 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 360 km/h
Тактички радијус кретања 435 km
Плафон лета 8.990 m
Брзина пењања 792 m/min
Портал:Ваздухопловство

Хокер фјури је био двокрилни ловац израђен за РАФ почетком тридесетих година 20. века. Првобитно се звао Хокер хорнет и био је конкурент лаком бомбардеру Хокер харт.

Пројектовање и развој[уреди]

Хокер фјури је био двокрилни једномоторни ловац развијен на бази прототипа ловца Хокер Ф 20/27 са радијалним мотором, коме је мотор замењен линијски водом хлађеним моторим Ролс Роис Кестрел. Авион је био потпуно металне конструкције чији су елементи конструкције били спојени закивцима. Горње крило, које је било веће од доњег било је јако истурено унапред. Крилца за управљање је имао само на горњим крилима. Имао је фиксни стајни трап са уљаним амортизерима и кочнице на точковима. Био је наоружан са 2 митраљеза Викерс Mk IV калибра 7,7 mm, и могао је да носи лаке бомбе на носачима испод крила.

Фјури је био први ловац у оперативној употреби у РАФ који је могао да постигне брзине веће од 200 миља на сат (320 km/h) у хоризонталном лету. Имао је веома осетљиве команде захваљујући којима је имао изванредне актобатске способности. Делимично је пројектован за пресретање брзих непријатељских бомбардера због чега је за оно време имао изузетно велику брзину пењања.

Произвођен је у две верзије. Прва верзија Фјури I полетела је 25. марта 1931. године и њоме је касније исте године била опремљена 43. ловачка ескадрила. Фјури II је представљао усавршену верзију која је имала повећану снагу мотора за 20 %, већу максималну брзину и већу брзину пењања. Уведен је у наоружање током 1936-37 године.

1935. године су по наруџбини произведена и три модела у тзв. Шпанској варијанти која су учествовала у Шпанском грађанском рату на обе стране. Ова верзија имала је поједностављен стајни трап и могла је да постигне максималну брзину од 389 km/h.

До 1939. године. Фјури је замењен у наоружању ескадрила РАФ-а новим моделима авиона као што су Глостер Гладијатор и Хокер харикен. Међутим, још увек је био у употреби у неким страним ваздухопловствима почетком 1940. год.; Југословенски Хокер фјури учестовали су у борбама са немачким ваздухопловством током напада на Југославију у априлу 1941. год.

Укупно је произведено 262 Хокер фјурија, од којих је 22 авиона испоручено Персији, 3 Португалији, најмање 30 Јужној Африци и 30 Југославији док су остали авиони били у наоружању Британског ратног ваздхопловства.

Хокер фјури у наоружању ЈКРВ[уреди]

Авиони Хокер фјури из састава ЈКРВ
Мотор Rolls-Royce Kestrel XVI уграђен на авион Хокер фјури

Непосредно пред немачки напад на Југославију, априла 1941. године авионима Хокер фјури био је наоружан Пети ловачки пук из састава Треће ваздухопловне мешовите бригаде ЈКРВ.

Пети ловачки пук, под командом потпуковника Леонида Бајдака био је сачињен од 35 и 36. ловачке групе од којих је свака била наоружана са по 15 двокрилних ловаца Хокер фјури II. 35. ловачка група, у чијем саставу су биле 109. и 110. ловачка ескадрила, налазила се на аеродрому Косанчић у близини Лесковца, док је 36. ловачка група, састављена од 111. и 112. ловачке ескадриле, била стационирана на аеродрому Режановачка Коса у близини Куманова.

35. ловачка група је, захваљујући одличном маскирању авиона избегла губитке приликом изненадног напада немачког ваздухопловства, 6. априла изјутра на аеродром Косанчић. Током наредних дана 35. ловачка група је извршила неколико безуспешних пресретања немачких бомбардера и ловаца због знатно мање максималне брзине ловаца Хокер фјури. Бежећи пред непријатељским оклопним колонама, које су брзо продирале у дубину територије 35. ловачка група је извршила више прелета на друге аеродроме. Седам преосталих Фјурија ове ловачке групе који су 13. априла слетели на аеродром у Никшићу запалиле су 15. априла њихове посаде на земљи да не би пали непријатељу у руке.

Аеродром Режановачка Коса, на којем је била стационирана 36. ловачка група нападнут је 6. априла, рано изјутра, од стране велике формације немачких ловаца. Међутим, само један ловац Хокер фјури је уништен на земљи. 111. ловачка ескадрила, која је кренула на полетање током напада, претрпела је жестоке губитке али је омогућила 112. ловачкој ескадрили да узлети и да се супротстави непријатељу. У неравноправној борби која је уследила, Немци су оборили 11 југословенских Хокер фјурија (укључујући и један који је уништен током принудног слетања). Југословенски пилоти оборили су пет немачких авиона, 3 Ме-109 и 2 Ме-110, од којих су три оборена намерним ударом у противнички авион што је био први оваква случај забележен у Другом светском рату.

36. ловачка група је после овог напада остала са само 2 оперативна Хокер фјурија. Један Хокер фјури изгубљен је током прелета на аеродром 35. ловачке групе, а други је уништен на земљи у ваздушном нападу 8. априла, чиме је 36. ловачка група престала да постоји.

Италијанске снаге су након капитулације Југославије 17. априла 1941. године заробиле најмање два југословенска Хокер фјурија који су пребачени у Италију на испитивање.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Д. Лучић; Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Д. Савић., А. Коло.; Бег у Турску, Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 

Спољашње везе[уреди]