Nikola Kavaja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikola Kavaja
Nikola Kavaja
Lični podaci
Nadimak"Lovac na Tita"
Datum rođenja(1932-10-03)3. oktobar 1932.
Mesto rođenjaPeć, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti10. novembar 2008.(2008-11-10) (76 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Nikola Kavaja (Peć, 3. oktobar 1932 — Beograd, 10. novembar 2008) je bio srpski nacioni aktivista i antikomunista, poznat po otmici aviona Ameriken erlajnsa 293.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Nikola Kavaja je rođen u Peći od oca Mitra, žandarma, i majke Milje, rođene Čađenović. Kavaje potiču iz Dobrskog Sela kod Cetinja.[traži se izvor] Prvenstveno su se prezivali Radišići, ali su zbog krvne osvete promenili u Kavaja.[traži se izvor] Naime, jedan od braće Radišića je ubio turskog bega (u Dobrskom selu), pa je morao pobeći kako bi spasao život. Igrom slučaja dospeo je u Albaniju, tačnije, u mesto Kavaja. Kada se situacija smirila, vratio se u Dobrsko Selo, gde su ga prozvali Kavaja, i od kog je nastalo novo bratstvo, bratstvo Kavaja. Tako da i dan danas u Dobrskom Selu, postoje dva bratstva, bratstvo Kavaja i Radišića, koja su u krvnom srodstvu. Deda mu je bio perjanik kralja Nikole.[traži se izvor] Otac Nikole Kavaje je kao žandarm učestvovao u brojnim poterama za kačacima. Nikola je kao dete živeo u Peći, Metohija, Srbija. U aprilu 1941. godine Nemci su napali i okupirali Kraljevinu Jugoslaviju, a njegova porodica bila je razdvojena i poslata u različite zatvorske logore u Albaniji. Nikola je odveden u logor Ćaf Pruše, kasnije u Kusku, da bi po kapitulaciji Italije 1943. godine bio oslobođen i prebačen u Nedićevu Srbiju. Posle rata, Kavaja je sa porodicom kolonizovan u Crvenku, Vojvodina. U Somboru je završio tri razreda gimnazije. Bio je pitomac vazduhoplovne škole u Pančevu, koju je uspešno završio i proizveden u vazduhoplovnog potporučnika.[traži se izvor]

Vojna i obaveštajna karijera[uredi | uredi izvor]

Kavaja je upućen na vojnu službu u Sombor. Posle saznanja da su mu rođena braća uhapšena i poslata u logor na Golom Otoku, pridružio se tajnoj antikomunističkoj grupi, koja je bila organizovana u kasarni JNA u Somboru. Jedan od prvih ilegalnih zadataka Kavaje, koji je uspešno izvršio, bio je da na spoljnem zidu zgrade Drugog bataljona u vojnoj bazi napiše parolu Smrt Josipu Brozu i Komunističkoj partiji Jugoslavije. Posle ove akcije u kasarni je dignuta uzbuna s ciljem da se otkriju počinioci ovog dela protiv države. Kavaja, nije bio otkriven. Juna 1953. godine, bio je deo grupe odgovorne za akcije, sabotirao je skladište goriva na aerodromu u Somboru, nakon čega je uspeo da izbegne hapšenje. Kada je komandant ove tajne grupe uhapšen, Kavaja je dezertirao iz avijacije.

Jugoslovenske vlasti su ga uhapsile pri pokušaju da prebegne preko granice u Austriju. Vojni sud Pete armijske oblasti u Ljubljani ga je osudio na osamnaest i po godina zatvora. Posle odslužene četiri godine od 18 i po godina kazne, Kavaja je prilikom prebacivanja iz Maribora na Goli otok pobegao i našao se u Austriji. Austrijske vlasti su ga uhapsile i prebacile u američku vojnu bazu. Kavaja je počeo da izvršava zadatke u službi CIA protiv Jugoslavije, uključujući sabotaže, špijuniranje, otkrivanje dvojnih agenata i atentate[traži se izvor].

Po nalogu CIA bio je pratilac kralja Petra II Karađorđevića prilikom svakog njegovog boravka u Americi, i to punih sedam godina, od 1964. godine do kraljeve smrti 1970[traži se izvor]. Kavaja se saglasio na jedan od najvećih zadataka koje je imala CIA bio da izvrši atentat na Josipa Broza, predsednika Jugoslavije[traži se izvor]. Broz je putovao u Brazil, Kavaja ga je pratio, ali šanse da ubije predsednika su osujećene pošto je Broz ostao u rezidenciji tokom celog boravka. Kavaja je pratio Broza u Čile, Meksiko i u Sjedinjene Države [traži se izvor]. Posle dolaska u Ameriku, Kavaja je sa svojim drugovima morao da bude na posebnom oprezu zato što je bio tražen od strane FBI, koji nije uvek delio izvore i informacije sa CIA[traži se izvor]. Kavaja je 1971. godine prismotrio Kemp Dejvid, prerušen u policajca države Merilend, po naredbi da ubije Broza, koji je bio u poseti predsedniku Sjedinjenih Država Ričardu Niksonu. Još jedanput bio je osujećen pošto je Broz i ovog puta ostao u rezidenciji tokom celog boravka.

Srpski oslobodilački pokret Otadžbina[uredi | uredi izvor]

Kavaja je bio značajna ličnost i jedan od osnivača[1] grupe Srpski oslobodilački pokret otadžbina - SOPO. Nikola Kavaja je bez odobrenja organizacije postavio bombu u dom jugoslovenskog konzula u Čikagu, što je bio prvi napad na jugoslovenske ustanove u SAD i Kanadi.[2] Ova organizacija je izvršila bombaške napade na jugoslovenske ambasade u Vašingtonu, SAD i Otavi u Kanadi, i konzulatima u Njujorku, San Francisku i Torontu.

Godine 1978. Kavaja i oko stotinak pripadnika SOPO-a, uključujući Stojiljka Kajevića, bili su uhapšeni u Njujorku. Kavaja je oslobođen po plaćanju kaucije u visini od 250.000 dolara, i posle posete svojoj porodici u Njujorku, brzo je izveo akciju otmice američkog putničkog aviona boing 727 (Let 293 iz Njujorka za Čikago). Planirao je da zahteva Kajevićevo oslobađanje, pa da odlete za Beograd, Jugoslaviju i da se obruše na sedište Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, koje se nalazilo u neboderu pod nazivom CeKa[1]. Nakon što mu je Kajević putem telefona saopštio da neće poći sa njim, pustio je putnike na slobodu, zadržavši samo pilota, kopilota, a u posadi aviona bio je i još njegov advokat. Prinudio je posadu da odlete iz Čikaga do aerodroma Dž. F. K. u Njujorku. Tamo je izneo svoj veliki plan. Još uvek se nadavši da će da odlete za Beograd, na savet svog advokata odleteli su za Irsku, koja nije imala ekstradicioni sporazum sa Sjedinjenim Državama. Nadavši se političkom azilu, Kavaja se predao u Irskoj koja ga je isporučila Sjedinjenim Državama[1].

Osuđen je u SAD na kaznu zatvora od 65 godina zatvora. Kavajine akcije i izumi izučavaju se na Vojnoj Akademiji SAD[3]. Rangiran od strane SAD kao sedmi u svetu terorista[4].

Kavaja je bio u zatvoru od 1979. do 1997. godine[1] i pušten je na uslovni otpust sve do 2019. godine. Prekršio je uslovni otpust vrativši se u Srbiju, da je ponovo posetio SAD, bio bi uhapšen i vraćen u zatvor.

Tokom akcije Sablja Nikola Kavaja je bio na kratko uhapšen 1. aprila 2003. godine.[1]

Umro je 2008. godine u svom stanu u Beogradu, a sahranjen na Cetinju po sopstvenoj želji.

Zanimljivost[uredi | uredi izvor]

Filmski stvaralac Milan Knežević snimio je dokumentarni film o Kavaji pod nazivom Nikola Kavaja - lovac na Tita, koji je prikazan na filmskom festivalu u Edinburgu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Blic hronika: Preminuo Nikola Kavaja, Pristupljeno 15. 4. 2013. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. januar 2009)
  2. ^ Hockenos 2003, str. 116.
  3. ^ Elez, Zdravko (9. jul 2020). „Kako se lovac na Tita branio pred američkim sudom?”. Tamo daleko. 
  4. ^ Elez, Zdravko (9. jul 2020). „Kako se lovac na Tita branio pred američkim sudom?”. Tamo daleko. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Каваја&oldid=26408548”