Odnosi Srbije i Poljske
 | |
 Poljska |
 Srbija |
|---|---|
Odnosi Srbije i Poljske su inostrani odnosi Republike Srbije i Republike Poljske.
Istorija odnosa[uredi | uredi izvor]
Odnosi Jugoslavije i Poljske[uredi | uredi izvor]
Vlada DFJ je 30. marta 1945. priznala Privremenu poljsku vladu, čije se sedište nalazilo u oslobođenoj Poljskoj.
Na kraju Drugog svetskog rata na zapadnim granicama FNRJ su se nalazile jedinice poljske emigrantske armije generala Andersa.
18. marta 1946. FNRJ i Republika Poljska su potpisale ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći.
Maršal Tito je bio trijumfalno dočekan u Varšavi 1946.
Bilateralni odnosi[uredi | uredi izvor]
Zvanični diplomatski odnosi su uspostavili 1919. godine.[1]
Poljska je pristupila NATO paktu 1999, a Evropskoj uniji 2004.
Poljska je prva slovenska zemlja koja je priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
6. maja 2011. premijer Donald Tusk posetio je R. Srbiju. PV Donald Tusk je ponovo posetio Srbiju 10. juna 2013.
Poljska je bila uzdržana po pitanju prijema Kosova u UNESKO 2015.
Ekonomski odnosi[uredi | uredi izvor]
- U 2020. ukupna robna razmena je iznosila oko 1,520 milijarde dolara (izvoz Srbije 644,5 a uvoz 875,7 mln. USD).
- U 2019. godini razmena roba ukupno je vredela 1,441 milijardu USD (izvoz iz naše zemlje 542 a uvoz 899 mln. dolara).
- U 2018. razmenjeno je ukupno robe vredne 1,382 milijarde dolara (izvoz RS bio je 460 a uvoz 922 mln. USD).
- U 2012. godini razmena roba ukupno je vredela 687 miliona USD (izvoz Srbije 161 a uvoz 526 mln. dolara).
- U 2007. ukupna robna razmena iznosila je 388 miliona dolara (izvoz iz naše zemlje 135 a uvoz 253 mln. USD). [2][3]
Diplomatski predstavnici[uredi | uredi izvor]
Ambasada Republike Poljske u Beogradu[uredi | uredi izvor]
Rafal Perl, ambasador, od 2020.- Andžej Kjnđuk, otpravnik poslova, 2018. - 2020.
- Tomaš Njegođiš, ambasador, 2016. - 2018.
- Aleksander Hećko, ambasador, 2014. - 2016.
- Andžej Jasionovski, ambasador, 2009. - 2014.
- Maćej Šimanjski, ambasador, 2005. - 2009.
- Tadeuš Djem, ambasador, 2001. - 2005.
- Slavomir Dombrova, ambasador, 1996. - 2001.
- Juljan Sutor, otpr. poslova, 1992. - 1996.
- Ježi Hmjelevski, ambasador, 1991. - 1992.
- Tadeuš Porembski, ambasador, 1989. - 1990.
- Česlav Pjotrovski, ambasador, 1986. - 1989.
Viktor Kinecki, ambasador, 1979. - 1985.- Januš Burakjevič, ambasador, 1971. - 1978.
- Tadeuš Finđinjski, ambasador, 1967. - 1971.
- Aleksander Malecki, ambasador, 1959. - 1965.
- Henrik Grohulski, ambasador, 1954. -
- Jan Karol Vende, ambasador, 1945. - 1950. - (ambasada se vraća u Beograd)
- Mječislav Marhlevski, poslanik, 1942. - 1945. - (sept. 1943. vlada i posl. privremeno se na nekih god. dana izmeštaju u Kairo)
- Roman Dembicki, poslanik, 1935. - 1942. - (juna 1941. izbeglička vlada pa i poslanstvo se seli u London)
- Vladislav Ginter-Švarcburg, poslanik, 1931. - 1935.
- Vaclav Babinski, poslanik, 1929. - 1931.
- Mjhal Kvapjševski, otpr. poslova, 1928. - 1929.
- Zđislav Okencki, poslanik, 1921. - 1928.
Zigmunt Stefanjski, otpr. poslova, 1920. - 1921.- Erazm Pilc, poslanik, 1919. - 1920.
- Česlav Prušinjski, otpr. poslova, 1919. - (prvi poljski diplomata u Beogradu)
U Varšavi[uredi | uredi izvor]
Ambasada Republike Srbije u Varšavi (Poljska) radno pokriva i Litvaniju.[4]
Nebojša Košutić, ambasador, 2022. -- Nikola Zurovac, ambasador, 2019. - 2021.
Radojko Bogojević, ambasador, 2009. - 2016.- Nikola Zurovac, otpravnik poslova, 2006. - 2009.
Ramiz Bašić, ambasador, 2004. - 2006.- / Zoran Novaković, ambasador, 2001. - 2004.
/ Murat Agović, ambasador, 1990. - 1993.- Branko Puharić, ambasador, 1986. - 1990.
- Milivoje Maksić, ambasador, 1982. - 1986.
- Muhidin Begić, ambasador, 1978. - 1982.
- Mihailo Švabić, ambasador, 1974. - 1978.
- Vlado Maleski, ambasador, 1970. - 1974.
- Arso Milatović, ambasador, 1967. - 1970.
- Ljubo Babić, ambasador, 1963. - 1967.
- France Hočevar, ambasador, 1959. - 1963.
- Rato Dugonjić, ambasador, 1958. - 1959.
- Mile Milatović, ambasador, 1955. - 1958.
- Rade Pribićević, ambasador, 1947. - 1950.
/ Božo Ljumović, ambasador, 1945. - 1946.
Alojzij Kuhar, poslanik u Londonu, 1941. -- Dobrosav Adamović, otpravnik poslova, 1939.
- Aleksandar Vukčević, poslanik, 1938. - 1939.
- Vladislav Martinac, poslanik, 1937.
- Slavko Kojić, otpravnik poslova
- Prvislav Grisogono, poslanik, 1935. - 1937.
- Branko Lazarević, poslanik, 1929. - 1935.
- Jovan Milanković, poslanik, 1928. - 1929.
- Milutin Jovanović, poslanik, 1927.
- Ljubomir Nešić, poslanik, 1926. - 1927.
- Jevrem Simić, poslanik, 1920. - 1926.
/ Jevrem Tadić, otpravnik poslova, 1919. - 1920.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
- Poljaci i Poljska se u ranijim srpskim izvorima najčešće nazivaju — Lehi ili Leška zemlja, vrlo retko Poljska.[5]
- Godine 1869. Zigmunt Milkovski (T. T. Jež) izabran je za inostranog člana Srpskog učenog društva.
- Artur Burda bio je počasni konzul Poljske u Kraljevini Jugoslaviji
- Kralj Aleksandar I Karađorđević je odlikovan poljskim ordenom Virtuti militari prvog stepena
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Poslanik u Kraljevini SHS, 1921. - 1928. -
Otpravnik poslova u Kraljevini SHS, 1928. - 1929. -
Poslanik u Kraljevini Jugoslaviji, 1931. - 1935. -
Poslanik u Kraljevini Jugoslaviji, 1935. - 1942.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bilateralni odnosi sa Poljskom”. Arhivirano iz originala 14. 02. 2015. g. Pristupljeno 14. 02. 2015.
- ^ „Serbia Exports to Poland”. Trading Economics. Pristupljeno 7. 9. 2021.
- ^ „Serbia Imports from Poland”. Trading Economics. Pristupljeno 7. 9. 2021.
- ^ „Države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi”. Arhivirano iz originala 23. 07. 2015. g. Pristupljeno 18. 02. 2015.
- ^ [Projekat Rastko - Poljska] Autori
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kalić, Jovanka (1986). „Kneginja Marija”. Zograf: Časopis za srednjovekovnu umetnost. 17: 21—35.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ambasada Republike Srbije Varšava - Republika Poljska
- Ambasada Republike Poljske u Beogradu
- Projekat Rastko - Poljska
