Operacija Liveno olovo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arapsko-izraelski konflikt

Izraelski napad na Gazu
Vreme27. decembar 2008. — 18. januar 2009. (obe strane jednoglasno proglasile primirje)
Mesto
Izrael, Gaza
Ishod Nejasan. Izrael proglasio pobedu, Hamas još uvek sposoban da raketira jug Izraela. Nejasno je i da li izraelske trupe ostaju u Gazi.
Sukobljene strane
 Izrael Hamas
Država Palestina Gaza
Komandanti i vođe
Izrael Ehud Barak
Izrael Ehud Olmert
Izrael Gabi Aškenazi
Izrael Joav Galant
Izrael Ido Nehoštan
Izrael Eli Marom		 Haled Mašal
Ismail Hanijeh
Mahmud az Zahar
Ahmed Džabari
Osama Mazini
Jačina
176.500 vojnika[1] oko 20.000[2]
Žrtve i gubici
Ubijeno 13 (10 vojnika, 3 civila)[3]
Ranjeno:
~30 vojnika[4][5]
 Ubijeno: 800[6]
Ranjeno: 3.300 [6]
jedan Egipatski graničar ubijen i jedan ranjen[7][2]

Operacija Liveno olovo je naziv vojne akcije Izraela protiv Hamasa u pojasu Gaze koji je izbio poslednjih dana 2008. godine. Operacija je odgovor Izraela na raketne i minobacačke napade iz pojasa Gaze na Izrael. Izrael je pokrenuo seriju vazdušnih udara protiv Palestinaca, a ubrzo je otpočeo i sa kopnenom ofanzivom. U sukobima je poginulo oko 800 osoba, a ranjeno oko 3.100. Izrael je operaciju planirao preko 6 meseci.[8]

Šestomesečno primirje između Hamasa i Izraela se okončalo 19. decembra. Hamas je pojačao raketne napade na Izrael iz Gaze, što je bio i odgovor na nastavak izraelske blokade pojasa Gaze.

Izraelska vojska je 3. januara 2009. započela kopnenu operaciju protiv Hamasa.

Tok borbi[uredi | uredi izvor]

27. decembar 2008.[uredi | uredi izvor]

Vazdušni napadi izraelskog vazduhoplovstva počeli su 27. decembra u 11:30 sati. Prema izveštajima, oko 60 borbenih aviona i helikoptera učestvovalo je u vojnoj operaciji, i izbacilo oko 100 tona bombi na Gazu.[9] Napadi su bili prvenstveno na skladišta oružja, logore za treniranje i obuku vojnika i gradnju raketa. U napadima je poginulo najmanje 228 i ranjeno oko 780 ljudi. Hamas je na to odgovorio lansiranjem kasam raketa na jug Izraela.

Zbog vazdušnih napada, stotine Palestinaca je probilo graničnu ogradu sa Egiptom, što je uzrokovalo da je preko 300 egipatskih pripadnika bezbednosnih snaga pucalo na izbeglice kako bi ih vratilo nazad u Gazu.[10] Izraelski premijer Ehud Olmert pozvao je izraelsku javnost na spremnost za dugu bitku i upornost.

28. decembar 2008.[uredi | uredi izvor]

Izrael je nastavio sa vazdušnim napadima i drugi dan sukoba. Prema izveštajima, uništeno je 40 podzemnih tunela za krijumčarenje oružja iz Egipta u Gazu.[11] Napadi u nedelju usmerili su se i na televizijsku kuću el Aksa TV i uništili zgradu za odašiljanje signala. Međutim, emitovanje je nastavljeno sa nepoznate lokacije.

Istovremeno, izraelska vojska je počela sa gomilanjem kopnenih trupa uz granicu sa Gazom. Pozvano je oko 6.500 rezervista za mogući kopneni napad. Vođa Hamasa u egzilu Haled Mešal pozvao je Palestince na novu intifadu.[12]

29. decembar 2008.[uredi | uredi izvor]

Radnik popravlja vodovodnu cev pošto ju je oštetila Kasam raketa.

Pri bombardovanju islamskog univerziteta u Gazi su verovatno poginuli Ziad Abu-Tir, član Islamskog džihada i još 14 osoba, dok je Hamas izbacio 60 kasam raketa na teritoriju Izraela u jutarnjim satima, pri čemu je jedna osoba poginula u građevinskom mestu u Aškelonu, dok je jedna raketa pala na praznu kuću u Sderotu. Nekoliko izraelaca je pretrpelo stanje šoka.[13] Izrael je opravdavao bombardovanje univerziteta time da se radionica za bombe nalazila u njegovom sklopu.

Cipi Livni, izraleska ministarka spoljašnjih poslova, izjavila je da Izrael gađa samo Hamas koji snosi odgovornost za smrt civila jer se skriva među običnim stanovništvom. Dodala je da Izrael ne planira ponovno da okupira Gazu.[14]

30. decembar 2008.[uredi | uredi izvor]

Vazdušni napadi su nastavljeni. Ehud Olmert je odbio predlog Francuske da na snagu stupi 48-satno primirje.[15] Izraelsko ratno vazduhoplovstvo nastavilo je u utorak napade na područje Gaze pod kontrolom Hamasa, uništivši kompleks vladinih zgrada, štabove bezbednosnih službi i dom jednog od glavnih vojnih zapovednika dok se istovremeno na granici gomila izraelska pešadija, tenkovi i artiljerija. Do 30. decembra u izraelskoj ofanzivi je poginulo više od 360 Palestinaca. Hamas je nastavio sa raketnim i minobacačkim napadima ubivši tri izraelska civila i jednog vojnika. Izrael je pristao da pusti u Gazu oko 100 kamiona sa humanitarnom pomoći i pet ambulantnih vozila iz Turske. Jordanski diplomata je izjavio da će u sredu u Gazu ući i 21 jordanski lekar i podići će se četiri poljske bolnice.[16]

31. decembar 2008.[uredi | uredi izvor]

Vazdušni napadi su nastavljeni po ciljevima u Gazi, iako je uveče bio doček Nove godine. U više arapskih zemalja otkazane su novogodišnje proslave iz solidarnosti sa Palestincima u Gazi. Na Zapadnoj obali dočeci Nove godine bili su uglavnom privatni, a u Izraelu je civilna zaštita pozvala stanovnike na jugu zemlje da za Novu godinu ne izlaze iz svojih domova.[17]

1. januar 2009.[uredi | uredi izvor]

Portparol izraelske vojske izjavio je da su meta napada tokom noći bile lansirne rampe i skladišta oružja, ne navodeći druge detalje. Visoki čelnik Hamasa Nizar Rajan poginuo je u četvrtak u izraelskom napadu, šestog dana izraelske operacije. Rajan, najviši čelnik koji je žrtva ofanzive, poginuo je zajedno sa svoje 4 supruge i desetero od dvanaestoro dece. U napadu na petospratnu zgradu u kojoj je on živeo poginulo je i dvoje suseda. Član najradikalnijeg krila islamističkog pokreta poznat je po svojim govorničkim sposobnostima i po žestokim izjavama protiv Izraela, ali i protiv Palestinske samouprave Mahmuda Abasa. Izraelska vojska je potvrdila napad, rekavši da je u zgradi bilo skladište oružja i telefonska centrala Hamasa.

Do prvog januara 2009. godine, prema hitnoj medicinskoj službi u pojasu Gaze je poginulo 420 Palestinaca a oko 2.000 je ranjeno.[18]

2. januar 2009.[uredi | uredi izvor]

Nastavljeni su vazdušni napadi na Gazu i raketni napadi na Izrael. Hamas je tako proglasio „Dan gneva“ prema Izraelu a u napadima prema Aškelonu ispalili su najmanje 7 projektila „Grad“. Hamas je najavio i da je spreman napasti nuklearna postrojenja u Izraelu. Prema nekim podacima Hamas poseduje oružje za takav napad i u svojim redovima ima borce koji su to u stanju izvršiti.

Hamas poseduje desetak modernih raketa i to moćne iranske projektile Fajr-3, čiji je domet oko 50 kilometara. Te rakete mogle bi biti upotrebljene za napad na Dimonu koja se nalazi svega tridesetak kilometara istočno od Biršebe, a u čijoj je blizini smešten nuklearni reaktor

, objavili su izraelski mediji, kao i neke strane agencije dodajući kako su rakete došle morem i kroz tunele iz Egipta sve do pojasa Gaze. Kraj Dimone se navodno osim reaktora nalaze i izraelske nuklearne bojeve glave, ali njihovo postojanje nikada nije bilo i zvanično potvrđeno. Strah od nuklearnih napada jedna od najgorih pretnji Izraelu koji je dosada bio više puta upozoren na nuklearne napade. Izraelski zvaničnici su govoreći o odbrani Dimone naglasili kako je odbrana tog grada u stanju odbiti i napade sofisticiranijeg oružja od Fajr-3.[19]

3. januar 2009.[uredi | uredi izvor]

Izraelci su po prvi put od početka vazdušnih napada na Gazu upotrijebili tešku artiljeriju duž cele istočne granice Pojasa sa Izraelom. Oko 16.30 sati po lokalnom vremenu Izraelci su teškom artiljerijom posebno žestoko napali Beit Hanoun i Jabaliju na severu pojasa Gaze kao i Kan Junis na jugu. Agencija Franc pres je javila da su na granici između pojasa gaze i Izraela viđeni tenkovi i da nad celim područjem nadleću vojni avioni. U vazdušnom napadu ubijen jedan od viših Hamasovih zapovednika, Abu Zakarija al-Džamal.[20]

4. januar 2009.[uredi | uredi izvor]

Izrael je pojačao kopnenu ofanzivu. Hamas nastavio da raketira jug Izraela. U borbama poginulo nekoliko visokih aktivista Hamasa. Predsednik Izraela Šimon Peres odbacio mogućnost pregovora, a međunarodna zajednica pozvala je na hitan prekid sukoba.[21] Izraelske kopnene trupe ušle u gradove Bejt Lahija i Bejt Hanoun u ranim jutarnjim časovima.[22] U Bejt Lahiji poginulo je 12 Palestinaca od kojih su većina civili.[21] Izraelski vojni zvaničnici javili da je gađano 40 lokacija, a da su mete bile skladišta oružja i mesta za ispaljivanje raketa. Iako je vrhovni sud odlučio da se ograničenom broju novinara dozvoli pristup ratnoj zoni, Izrael je odbio da da dozvolu novinarima da uđu u ratnu zonu.[23] Izraelska vojska je opkolila grad Gazu oko koje se vode teške borbe[21]. Sem kopnenih napada, Izrael i dalje bombarduje pojas Gaze avionima F-16, dok izraelske pomorske snage granatiraju priobalni pojas.[21] Izraelci su podelili pojas Gaze na 2 dela da bi sprečili transport oružja, zaliha i palestinskih boraca na sever oblasti.[21]

Izrael je izjavio da je 30 njegovih vojnika ranjeno, i da je ubijeno najmanje 50 pripadnika Hamasa.[24] Palestinski medicinski izvori tvrde da je najmanje 21 Palestinac ubijen u borbama.[25] Kasnije je potvrđeno da je jedan od ranjenih izraelskih vojnika poginuo od zadobijenih povreda.[26][27] Hamas je izjavio da je zarobio dvojicu izraelskih vojnika i da ih drži kao taoce.[21]

Troje bitnijih vođa Hamasa je ubijeno: Husam Hamdan, koji je prema izraelskim vojnim izvorima bio odgovoran za organizovanje raketnih napada na Izrael, Muhamed Hilo koji je bio odgovoran za specijalne jedinice u Kan Junisu i za ispaljivanje raketa dalekog dometa[28][29] i Muhamed Šalpoki koji je komandovao snagama Hamasa u Rafi.

U granatiranju glavne trgovačke zone u gradu Gaza poginulo je najmanje pet palestinskih civila, a 40 je ranjeno.[21]

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun zatražio je hitan prekid izraelske ofanzive.[21] Iran je podržao Hamas u borbi protiv Izraela, a predsednik iranskog parlamenta Ali Laridžani je izjavio da će Gaza postati „groblje Izraela“.[21] Palestinski zvaničnik Nabil Šaat je izjavio da su tokom kopnene akcije Izraela narušena ljudska prava Palestinaca i počinjen zločin protiv čovečnosti.[21] Zvaničnici Evropske unije pozvali su Izrael da omogući dopremanje humanitarne pomoći.[21]

5. januar 2009.[uredi | uredi izvor]

Izraelski borbeni avioni bombardovali su desetine tunela na jugu pojasa Gaze. Tokom tih akcija ubijeno je preko 50 Palestinaca od kojih je bilo 12 dece.[6] Palestinci pozvali Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da hitno usvoji rezoluciju kojom se traži hitan prekid vatre.[6] Izrael je izjavio da je potrebno ispuniti tri uslova za prekid vatre: obustava napada Hamasa, uništavanje dela organizacije koja kontroliše Gazu, stvaranje mehanizma koji će sprečiti naoružavanje Hamasa.[6] Takođe je odbacio predlog Evropske unije da se u pojasu Gaze rasporede međunarodni posmatrači posle prekida sukoba.[6] Do 5. januara u sukobima je poginulo preko 555 Palestinaca među kojima je i 87 dece.[6] Borbe se vode u predgrađima Gaze, a prema nekim izveštajima, izraelski tenkovi su krenuli i na jug pojasa Gaze, prema Kan Junisu i Rafi.[6]

„Tajms“ je javio da Izrael koristi hemijsko oružje - beli fosfor na civilima u svojim operacijama[30], dok su drugi mediji izjavili da Izrael koristi beli fosfor za stvaranje dimne zavese, što nije nelegalno.

6. januar 2009.[uredi | uredi izvor]

U prijateljskoj vatri poginula su tri izraelska vojnika, 24 je ranjeno (jedno smrtno i tri teško) u severnoj Gazi kada je izraelski tenk ispalio hitac u zgradu u kojoj su se nalazili izraelski vojnici. U drugom sličnom incidentu poginuo je još jedan izraelski vojnik.[31]

Uopšteno, borba između Hamasa i Izraela se iz reuralnih oblasti preselila u gusto naseljene oblasti. Izraelska kopnena vojska je ranije stigla nadomak grada.

7. januar 2009.[uredi | uredi izvor]

Međunarodna reakcija[uredi | uredi izvor]

Reakcije u svetu - plavo - podrška Izraelu, narandžasto - osuda Izraela, zeleno - neutralnost ili osuda obe strane i sivo - bez reakcije

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Operacija Liveno olovo na Vikimedijinoj ostavi.


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Barzak, Ibrahim; Federman, Josef (3. 1. 2009). „Israel blasts Hamas targets, diplomacy gains steam”. Gugl. Asošijejtid pres. Pristupljeno 3. 1. 2009. 
  2. ^ a b „ABC News: Israeli Troops Mobilise as Gaza Assault Widens”. Abcnews.go.com. Pristupljeno 28. 12. 2008. 
  3. ^ Sources: Gaza death toll from Israeli offensive exceeds 375 CNN.
  4. ^ www haaretz.com, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  5. ^ Jerusalim Post Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. januar 2012), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  6. ^ a b v g d đ e ž RTS: „Izraelska vojska opkolila Gazu“ 5. januar 2009.
  7. ^ סוכנויות הידיעות. „קצין מצרי נהרג מירי אנשי חמאס סמוך למעבר רפיח” (na jeziku: Hebrew). nana10.co.il. Pristupljeno 1. 1. 2009. 
  8. ^ Harel, Amos (27. 12. 2008). „ANALYSIS / IAF strike on Gaza is Israel’s version of ‘shock and awe’”. Ha’aretz. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 27. decembar 2008.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  9. ^ Buš krivicu za sukobe u Gazi pripisuje Hamasu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. januar 2009), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  10. ^ Egypt police repel Palestinians on tense Gaza border[mrtva veza], Pristupljeno 17. 4. 2013.
  11. ^ http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/7801662.stm, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  12. ^ Hamas poziva na intifadu[mrtva veza], Pristupljeno 17. 4. 2013.
  13. ^ Senior Jihad man, 14 others die in IDF strikes, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  14. ^ Gaza braces for all-out war, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  15. ^ VOA News - Izrael odbija primirje, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  16. ^ Izrael zrakoplovima i dalje bombardira Gazu[mrtva veza], Pristupljeno 17. 4. 2013.
  17. ^ Izrael odbacio primirje sa Hamasom[mrtva veza], Pristupljeno 17. 4. 2013.
  18. ^ U izraelskim napadima poginulo 420 palestinaca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. januar 2021), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  19. ^ Hamas će udariti na nuklearke: Jesmo li blizu kraja?, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  20. ^ Izraelci počeli Gazu gađati i teškom artiljerijom, Buš poručio kako je „za sve kriv Hamas“, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  21. ^ a b v g d đ e ž z i j RTS: „Izrael nastavlja ofanzivu“ 4. januar 2009
  22. ^ Izraelske kopnene trupe ušle u Gazu, Al Džazira na engleskom. 2009-01-04
  23. ^ Israel troops clash with HamasBBC Vesti
  24. ^ IDF deep in Strip: 50 terrorists killed Ynetnews. [2009-01-04], Pristupljeno 17. 4. 2013.
  25. ^ Israeli forces push deeper into Gaza; death toll rises CNN News. 2009-01-04.
  26. ^ Harel, Amos. „Palestinians: Mother, 4 children killed in IDF Gaza offensive - Haaretz Daily Newspaper | Israel News”. Haaretz.com. Arhivirano iz originala 10. 05. 2012. g. Pristupljeno 24. 06. 2010. 
  27. ^ IDF soldier dies of wounds sustained in Gaza mortar fire Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. januar 2012), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  28. ^ IAF kills 2 senior Hamas terrorists Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. januar 2012), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  29. ^ „Rockets fired at Ashdod, Ashkelon; top Hamas man killed”. YNET. 04. 01. 2009. Pristupljeno 04. 01. 2009.  Nepoznati parametar |Language= ignorisan [|language= se preporučuje] (pomoć)
  30. ^ Kalman, Matthew (5. 1. 2009). „Gaza death toll soars past 500 as Israel is accused of using banned phosphorus shells”. Daily Mail. 
  31. ^ http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3651434,00.html Ynetnews.com: Tank and infantry operations in Gaza investigated], Pristupljeno 17. 4. 2013.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Операција_Ливено_олово&oldid=27431721”