Tušt

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Tušt, Portulaca oleracea
Portulaca oleracea MHNT.jpg
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Caryophyllales
porodica: Portulacaceae
rod: Portulaca
Binomijalna nomenklatura
Portulaca oleracea
L.
Ekologija taksona

Tušt (lat. Portulaca oleracea) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Portulacaceae. Zovu je još i tušanj, tušac, tušnjak i portulak.

Izgled i cvetanje[uredi]

Tušt je niska, po zemlji prilegnuta, od podnožja razgranata biljka. Stabljika je okrugla, mesnata i sočna, svetlozelena ili crvenkasta i duga 5-30 cm. Listovi su debeli, mesnati i sočni, dugi 1-2 cm. Obrnuto su jajasti, lopatičasti, sedeći, sjajni i glatki, svetlozelene boje. Cvetovi su sitni, žućkasti, zvezdastog oblika i rastvoreni samo u sunčanim prepodnevnim časovima. Razvijaju se od jula do oktobra.

Rasprostranjenost[uredi]

Tušt potiče iz Kine i Indije, gde se koristio kao začin i povrće. Danas ga ima u svim delovima sveta. U Srbiji uglavnom raste kao samonikla biljka, uz kuće i puteve, po sunčanim mestima, kao korov po vrtovima i vinogradima, naročito po plodnom, peskovitom tlu. Uspeva samo do 800 metara nadmorske visine.

Hemijski sastav[uredi]

Listovi tušta sadrže 20-50 mg% vitamina C, karotina 1,5-5 mg%. Hranljivost tušta je relativno mala, jer zeleni deo sadrži 92-95% vode, količina belančevina je mala, 1-2,2%, masti 0,3-0,4, ugljenih hidrata 1,3-2,2%. Ima i gvožđa, kalcijuma i fosfora.

Upotreba[uredi]

Mladi listovi su blagog, kiselo-slanog i aromatičnog ukusa, pa se koriste u ishrani ljudi u obliku salate. Stariji listovi se pre upotrebe kuvaju. Ova biljka može da se koristi i kao začin jelima ili se od nje pripremaju supe. Sušenjem tušt gubi aromatičanost. Sitno, crno, bubrežasto seme se može samleti u hranljivo brašno.

Kao lekovita biljka tušt se upotrebljavao još u staroj Grčkoj. Pomaže u povišavanju krvnog pritiska, delujući slično adrenalinu. Ima najveći sadržaj omega 3 masnih kiselina od svih biljaka.[traži se izvor od 01. 2013.]

Literatura[uredi]

  • Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Ljubiša Grlić, Zagreb, 1986.

Spoljašnje veze[uredi]