Архитектура деконструктивизма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Музеј Гугенхајма у Билбау по пројекту Френк Герија

Деконструктивизам је један правац у новијој историји архитектуре који се наставља на постмодерну архитектуру. У ослањању на деконструкцију Жак Дерид („Jacques Derrida“) ће се подробити једној новој конструкцији и техници.

Развој и настанак[уреди]

Витра дизајн музеј у Вајл на Рони из 1989. године
Волт Дизни концертна хала у Лос Анђелосу из 2003. године
Уфа-кристална палата из 1998. године

Појам деконструкција као један правац у развоју архитектуре има своје почетке са 1988. годинама од Филип Џонсона („Philip Johnson“) и Марк Виџлеја („Mark Wigley“) који су инсценирали у Музеју модерне уметности у Њујорку изложбу „Деконструктивичке архитектура“ у делима седам архитеката: Френк Гери („Frank Gehry“), Данијел Либескинд („Daniel Libeskind“), Рем Колхас („Rem Koolhaas“), Петер Аисенман („[Peter Eisenman“), Заха Хадид („Zaha Hadid“), Куп Химелбау („Coop Himmelbau“) и Бернард Чуми („Bernard Tschumi“). Развој је започео око 10 година раније са делом Френк Герија у Санта Моници са стамбеном зградом која се сматра првим делом у деконструктивистичкој архитектури.

У архитектури су у употреби увек чисте форме зграда једноставних геометријских форми коцке, купе, кугле, пирамиде, ваљка итд. за конструкцију и за одређивање стабилних карактера. Омекшавање и стварање хармоније јединство и стабилан карактер решено је стварањем одређеног орнамента.

Почетком 20. века у делима руске авангарде са класичним правилима композиције уз употребу косе композиције Наум Габо, Ел Лисицки, Казимир Маљевич, Александар Родченко, Владимир Татљин, Ласло Мохољи Нађ су покушавали остварити дела у геометријским облицима у сликарству, вајарству и архитектури у којој су ова дела која су остала нереализована предсказала појаву овакве архитектуре.

Између површне сличности у истоветности имена у филозофији и литератури деконструкције не постоји никаква стварна повезаност са њима и архитектуром овога стила.

Примери за деконструктивистичку архитектуру[уреди]

Слике[уреди]

Литература[уреди]

  • из истоименог чланка немачке Википедије

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам