Веселин Маслеша

Из Википедије, слободне енциклопедије
ВЕСЕЛИН МАСЛЕША
Веселин Маслеша
Веселин Маслеша
Датум рођења 20. април 1906.
Место рођења Бања Лука, Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 14. јун 1943. (37 год.)
Место смрти Долина хероја, код Тјентишта,
Хрватска НД Хрватска
Професија књижевник

Члан КПЈ од 1938.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а Члан Извршног одбора АВНОЈ-а
Служба НОВ и ПО Југославије

Народни херој од 20. децембра 1951.

Веселин Маслеша Весо (Бања Лука , 20. април 1906Долина хероја, код Тјентишта, 14. јун 1943), књижевник, новинар, револувионар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 20. априла 1906. године у Бањалуци. Детињство и своју рану младост провео је у Бањалуци где је завршио и гимназију.

Још у шестом разреду гимназије, ступио је у револуционарни омладински покрет, а истовремено се укључио и у акције радничког покрета Бањалуке. Прве основе марксистичког образовања стекао је у ђачко-литерарном друштву „Младост“.

Године 1925. године, Маслеша одлази на студије — најпре у Загреб, где је уписао Правни факултет, да би убрзо прешао у Франкфуркт, где је студирао економију, а потом у Париз, где је студирао политичку економију и социологију.

Због револуционарног рада међу југословенским студентима и радницима — исељеницима у Француској, био је изложен прогонима, и онемогућено му је даље настављање студија. Француске власти су га протерале у Југославију, а југословенске из Београда у Бањалуку.

У Бањалуци је наставио активност у радничком покрету. Потом одлази у Осијек, где се запошљава као уредник и коректор, у редакцији „Хрватски лист“. Али је убрзо ухапшен и поново протеран у Бањалуку. Године 1938. запошљава се у Београду, као скупштински новинарски репортер и коментатор у „Београдским новостима“. Исте године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије.

Маслеша се брзо укључује у друштвени и политички живот Београда, учествујући, поред илегалног партијског рада, и у легалним манифестацијама тадашње напредне интелигенције. Иступао је с натписима у многим листовима и часописима. У децембру 1928. године заједно с Отокаром Кершованијем покреће часопис „Нова литература“. Али после проглашења шестојануарске диктатуре, 1929. године, ухапшен је и после седам месеци проведених у затвору, протеран у Бањалуку.

У Бањалуци, у којој је остао нешто дуже од годину дана, имао је врло разноврсну политичку делатност: држиао је илегалне партијске курсеве, семинаре и предавања; писао је, али без потписа, у бањалучком листу „Нова Штампа“; бавио се преводилачким радом и наставио ванредне студије права у Загребу.

Године 1931. враћа се у Београд и запошљава се као публицист у Редакцији часописа „Народно благостање“. Посебно је био ангажован у остваривању политике Народног фронта и стварању легалне јединствене радничке партије, односно Странке радног народа, као секретар њеног Иницијативног одбора.

Поред партијско-политичке активности, Маслеша се интензивно бавио научно-истраживачким, публицистичким и преводилачким радом. Бавећи се темама из домена економских, политичких и књижевних збивања у земљи и иностранству, Веселин Маслеша је, као публициста, објављивао неколико студија, а најпознатије су „Млада Босна“ и „Светозар Марковић“.

Од 1927. до 1940. године Маслеша је десет пута хапшен, проводећи, за то време, у затворима укупно више од две и по године. После бомбардовања Београда, априла 1941. године, прешао је у Црну Гору и тамо учествовао у припремама устанка. Организовао је пропагандни рад Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Главног штаба за Црну Гору и Боку. Покренуо је и уређивао листове „Слобода“ и „Народна борба“.

У време похода пролетерских бригада у Босанску крајину, јуна и августа 1942. године, био је члан Политодела Четврте пролетерске црногорске бригаде. У другој половини 1942. године, у селу Дринићу, заједно с Мошом Пијаде и другим сарадницима, обнавља лист „Борба“, орган КПЈ, у којој објављује многе текстове, сарађује и у другим листовима: „Пролетеру“, „Војно-политичком прегледу“, „Народном ослобођењу“ и др.

На првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године, Маслеша је одржао главни реферат: „Народноослободилачка борба и стварање Антифашистичког вијећа“, у којем је изнео историјат антифашистичке борбе у свим крајевима Југославије од 1936. до 1942. године. Тада је изабран у Извршни одбор АВНОЈ-а.

Током четврте и пете непријатељске офанзиви био је с групом дивизија НОВЈ које су водиле борбе на Неретви и Сутјесци. Погинуо је (утопио се) 14. јула 1943. године када су ноћу прелазили Сутјеску да би се пробили из немачког обруча.

Одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]