Хронологија Другог светског рата

Из Википедије, слободне енциклопедије

1938.[уреди]

Март[уреди]

Септембар[уреди]

1939.[уреди]

Март[уреди]

Април[уреди]

  • 7: Италија анектира Албанију.
  • 13: Велика Британија и Француска дају гаранције Грчкој и Румунији.
  • 27: Велика Британија објављује општу војну обавезу.
  • 28: Немачка отказује немачко-пољски споразум из 1933. и немачко-британски споразум из 1935.

Мај[уреди]

Август[уреди]

Септембар[уреди]

Октобар[уреди]

  • 5: Совјетски Савез започиње преговоре са Финском око регулисања границе између две земље.
  • 6: Пољски отпор у пољској септембарској кампањи се окончава. Финска започиње мобилизацију своје војске. Хитлер говори пред Рајхстагом, израживши жељу за конференцијом са Уједињеним Краљевством и Француском да би се повратио мир.
  • 9: Хитлер издаје наређења да се започну припреме за инвазију Белгије, Француске, Луксембурга и Холандије.
  • 10: Немачка морнарица предлаже Хитлеру окупацију Норвешке.
  • 14: Британски бојни брод ХМС Ројал оук је потопила немачка подморница У-47 у луци у теснацу Скапа.
  • 19: Делови Пољске су званично уврштени у Немачку. Први јеврејски гето је основан у Лублину. Турска потписала војни пакт са Уједињеним Краљевством и Француском.

Новембар[уреди]

  • 3: У САД је донесен акт о неутралности, одредбе “плати и носи” за продају војних набавки као помоћ Уједињеном Краљевству и Француској.
  • 8: Не успева покушај да се бомбом убије Хитлер док држи говор; два британска обавештајна агента су ухваћена у Венло инциденту. Немачка именује Ханса Франка генералним гувернером Пољске и убрзава антијеврејске програме у Пољској.
  • 17: Чехословачки национални комитет је организован у Паризу.
  • 28: СССР отказао споразум о ненападању с Финском и прекинуо (29. новембра) дипломатске односе.
  • 30: После неуспелих преговора о територијалним захтевима СССР према финској ради заштите од евентуалног напада, Совјетски Савез напада Финску и започиње Зимски рат.

Децембар[уреди]

1940.[уреди]

Јануар[уреди]

  • 1: Регрутовање проширено у Уједињеном Краљевству; сви мушкарци између 20 и 27 година подлежу регрутацији.
  • 4: Херман Геринг је постављен на место шефа немачке ратне индустрије.
  • 5: Британска влада је реконструисана: Оливер Стенли преузима ратни кабинет, Џон Рит постаје министар информисања, а сер Ендру Данкан преузима сектор трговине.
  • 7: Генерал Семјон Тимошенко је постављен за заповедника совјетских трупа у рату против Финске.
  • 10: Масмехеленски инцидент: двојица немачих војника су се срушила у Вукту близу града Масмехелена у Белгији, носећи копије планова за инвазију Француске (операција Фал Гелб). Овај инцидент доводи до одлагања и ревизије инвазије.
  • 11: Расподеле меса започињу у Француској.
  • 14: Јапански премијер Абе Нобујуки и његов кабинет подносе оставку, a адмирал Мицумаса Јонаи је именован за премијера.

Фебруар[уреди]

  • 1: Јапански парламент усваја рекордни буџет са више од половине трошкова предвиђених за војску.
  • 5: Велика Британија и Француска одлучују да интевенишу у Норвешкој да би прекинули трговину гвозденом рудом - у очекивању немачке окупације и да би наводно отворили пут за помоћ Финској. Почетак операције је предвиђен за 20. март.
  • 9: Ерих фон Манштајн је постављен у команду немачког 33. оклопог корпуса, тиме је смењен са планирања инвазије на Француску.
  • 14: Британска влада позива добровољце да се боре у Финској.
  • 15: Црвена армија заузима Суму у Финској и тиме пробија Манерхајмову линију.
  • 16: Британски разарач ХМС Козак на силу ослобађа 299 британских ратних заробљеника са немачког танкера Алтмарк у територијалним водама неутралне Норвешке.
  • 17: Мајнштајн представља Хитлеру своје планове за инвазију Француске преко арденских шума.
  • 21: Генерал Николаус фон Фалкенхорст је постављен за команданта предстојеће немачке инвазије Норвешке; почињу радови на изградњи Аушвица.
  • 24: Арденски план за напад на запад је усвојен.
  • 25: Остале скандинавске државе прогласиле неутралност у совјетско-финском рату.

Март[уреди]

  • 3: Совјети започињу нападе на Випури, други највећи фински град.
  • 5: Финска говори Совјетима да се слаже са њиховим условима да се оконча рат.
  • 12: Финска потписује мировни споразум са Совјетским Савезом.
  • 16: Немачки ваздушни напад на теснацу Скапа проузрокује прве британске цивилне жртве.
  • 18: Бенито Мусолини се договара са Хитлером да Италија уђе у рад у „погодном тренутку“.
  • 21: Пол Рејно постаје премијер Француске након оставке Даладјеа претходног дана.
  • 28: Велика Британија и Француска постижу договор да ниједна земља неће тражити сепаратни мир са Немачком.
  • 30: Јапан успоставља марионетски режим у Нанкингу под Вангом Ђингвејом.

Април[уреди]

  • 1: Хитлер наређује да се крене у инвазију Норвешке и Данске.
  • 3: Винстон Черчил је именован председником министарског одбрамбеног комитета након оставке лорда Четфилда.
  • 5: Невил Чемберлен казује да је Хитлер „пропустио аутобус“.
  • 8: Покренуто савезничко минирање норвешких вода.
  • 9: Немачка напада Данску и Норвешку. Данска се предаје.
  • 10: Прва битка за Нарвик, британски разарачи и авиони успешно извели изненадни напад на већу немачку поморску силу. Други напад 13. априла ће такође бити британски успех.
  • 12: Британски војници заузимају данска Фарска острва.
  • 14: Британски и француски војници почињу да се искрцавају у Норвешкој.
  • 30: Британски и француски војници почињу повлачење из Норвешке.

Мај[уреди]

  • 5: Норвешка влада у изгнанству је успостављена у Лондону.
  • 9: Регрутација у Уједињеном Краљевству је проширена до 36. година.
  • 10: Немачка напада Белгију, Француску, Луксембург и Холандију. Винстон Черчил постаје премијер Уједињеног Краљевства након оставке Невила Чемберлена. Бритаљнске трупе заузеле Исланд
  • 11: Луксембург је окупиран.
  • 13: Холандска влада у изгнанству је основана у Лондону.
  • 14: Луфтвафе бомбардује Ротердам. Холандија, са изузетком Зеланда, се предаје. Ентони Идн објављује оснивање Месних одбрамбених добровољаца.
  • 17: Холандска провинција Зеланд се предаје.
  • 21: Немачке трупе избиле на канал Ламанш, чиме су савезничке снаге у Белгији су одсечене од Француске.
  • 26: Започиње операција Динамо, савезничка евакуација из Денкерка.
  • 28: Белгија се предаје. Немци евакуишу Нарвик.

Јун[уреди]

  • 3: Последњи дан операције Динамо. 224.686 британских и 121.445 француских војника је евакуисано. Немци бомбардују Париз.
  • 10: Италија објављује рат Француској и Уједињеном Краљевству. Норвешка се предаје.
  • 11: Француска влада прелази у Тур. Аустралија, Нови Зеланд и Јужноафричка Република објавили рат Италији.
  • 12:Објављен пакт о ненападању између Јапана и Тајвана.
  • 13:Шпанија се одрекла неутралности и прогласила незараћеном државом-
  • 14: Немачки војници заузимају Париз. Француска влада се опет премешта, овај пут у Бордо. Шпанија окупирала Тангер
  • 15: Пробој Мажино линије; совјетска војска ушла у Литванију, Естонију и Летонију.
  • 16: Филип Петен постаје премијер Француске након оставке Рејноове владе.
  • 17: Потонуће брода ХМТ Ланкастрија код Сен Назера док је коришћен као британски брод за превоз војника - највећа британска поморска несрећа још од Англо-холандских ратова. Петенова влада затражила примирје од Немачке и Италије
  • 18: Генерал Шарл де Гол оснива Комитет за национално ослобођење Француске, француску владу у игзнанству.
  • 21: Француско-немачки преговори о примирју почињу у Компјењу.
  • 22: Француско-немачко примирје је потписано.
  • 24: Француско-италијанско примирје је потписано. Југославија и СССР успоставиле дипломатске односе
  • 25: Француска се званично предаје Немачкој у 0:35.
  • 26: Совјетска влада затражила од Румуније повратак Бесарабије и Буковине.
  • 28: Велика Британија признаје генерала де Гола за вођу Слободне Француске. Румунија прихватила совјетске услове.
  • 30: Немачка напада Каналска острва.

Јул[уреди]

Август[уреди]

  • 2: Генерал де Гол је одсуству осуђен на смрт од стране француског војног суда.
  • 4: Италијанске снаге напале Британски Сомалиленд.
  • 17: Хитлер проглашава блокаду Британских острва.
  • 19: Италијани заузимају Берберу, главни град Британског Сомалиленда.
  • 25: Први британски ваздушни напади на Берлин.

Септембар[уреди]

  • 3: Операција Морски лав је предвиђена за 21. септембар.
  • 6: Краљ Карол абдицира са румунског престола у корист сина Михаила, док контролу над владом преузима маршал Антонеску.
  • 10: Операција Морски лав одложена за 24. септембар.
  • 13: Италија напада Египат.
  • 14: Операција Морски лав одложена за 27. септембар, последњи дан у месецу са погодним плимом за инвазију.
  • 16: Акт о селективном тренингу и служби из 1940. уводи прво мирнодопско регрутовање у историји САД.
  • 17: Хитлер одлаже операцију Морски лав до следеће објаве.
  • 24: Авиони вишијевске Француске бомбардују Гибралтар.

Октобар[уреди]

  • 7: Немачка напада Румунију да би смирила Румунску војску.
  • 12: Немачка инвазија Британије се одлаже најраније до пролећа 1941.
  • 28: Италија шаље ултиматум Грчкој. Италијанске снаге нападају Грчку.

Новембар[уреди]

Децембар[уреди]

1941.[уреди]

Јануар[уреди]

Фебруар[уреди]

Март[уреди]

  • 1: Бугарска приступа Тројном пакту.
  • 4: Британски командоси извели напад на нафтна постројења у Нарвику.
  • 11. Амерички председник Френклин Делано Рузвелт потписује Закон о зајму и најму што је омогућило Уједињеном Краљевству, Кини и другим савезничким државама да купују војну опрему и да одлажу плаћање до краја рата.
  • 25: Краљевина Југославија приступа Тројном пакту.
  • 27: У Југославији извршен државни удар и збачена пронемачка влада; краљ Петар бива проглашен пунолетним, Намесништво збачено, правно гледано-краљ узео власт у своје руке, а генерал Душан Симовић председник владе. Јапански шпијун Такео Јошикава стиже у Хонолулу и почиње да проучава америчку флоту у Перл Харбору.
  • 27 - 29: Битка код рта Матапан; британска поморска група поразила италијанску потопивши 5 бродова.
  • 30: Афрички корпус започиње немачку офанзиву у северној Африци.

Април[уреди]

  • 6: Немачке, мађарске и италијанске снаге нападају Југославију и Грчку. Италијанска војска у Етиопији се предаје.
  • 10: Сједињене Државе заузимају Гренланд.
  • 12: Немци улазе у Београд. Проглашена Независна Држава Хрватска. Почиње опсада Тобрука.
  • 13: Јапан и Совјетски Савез потписују пакт о неустралности. 60. коњички пук југословенске војске напао на Шабац, у намери да га ослободи од Немаца, али је био десеткован и повукао се. Начелник Оперативног одељења 2. армије Војске Краљевине Југославије пуковник Драгољуб Дража Михаиловић води борбе са Немачком оклопном групом код железничке станице Шеварлије и код Петровог Села, пробија се према Добоју.
  • 15: Последња седница Владе Краљевине Југославије на југословенској територији, у Никшићу - закључено је да Југославија неће капитулирати као држава, већ да само војска капитулира, док влада и краљ иду у иностранство да одатле наставе да се боре.
  • 17: Противправна, неважећа капитулација Краљевине Југославије, јер је капитулацију потписао старешина који је већ био у заробљеништву; у Лондону формирана Влада Краљевине Југославије у изгнанству. Сергеј Машера и Милан Спасић у Боки Которској потопили разарач „Загреб“.
  • 21: 223.000 хиљаде грчких војника се предаје.
  • 23: Грчка влада се повлачи на Крит.
  • 27: Немачки војници заузимају Атину.

Мај[уреди]

Јун[уреди]

  • 1: Савезници комплетирају повлачење са Крита. Велика Британија збацила ирачку проосовинску владу.
  • 8: Аустралијске, британске, индијске и трупе Слободне Француске напале Сирију и Либан под контролом Вишијевске Француске.
  • 9: Финска започиње мобилизацију и ставља неке јединице под немачку команду.
  • 14: Сва немачка и италијанска имовина у Сједињеним Државама је замрзнута.
  • 16: Свим немачким и италијанским конзулатима у Сједињеним Државама је наређено да напусте земљу до 10. јула.
  • 22: Немачка напада Совјетски Савез.
  • 23: Мађарска и Словачка објављују рат Совјетском Савезу.
  • 26: Финска објављује рат Совјетском Савезу.
  • 28: Албанија објављује рат Совјетском Савезу.

Јул[уреди]

Август[уреди]

Септембар[уреди]

Октобар[уреди]

  • 2: Операција Тајфун - Немачка започиње офанзиву према Москви.
  • 8: Немачка осваја Мариупољ и избија на Азовско море.
  • 16: Влада Совјетског Савеза прелази у Кујбишев, али Стаљин остаје у Москви.
  • 17: Амерички разарач УСС Керни је торпедован и оштећен близу Исланда; у нападу је погинуло 11 морнара, који су прве америчке војне жртве у рату.
  • 18: Генерал Хидеки Тоџо постаје премијер Јапана.
  • 20: Пуковника Фрица Хоца, немачког заповедника Нанта, је убио француски покрет отпора; у одмазди је стрељано 50 талаца.
  • 30: Рузвелт одобрава милијарду америчких долара помоћи Совјетском Савезу кроз Закон о зајму и најму.
  • 31: Амерички разарач УСС Рубен Џејмс је торпедовала немачка подморница близу Исланда, при чему је погинуло више од 100 америчких морнара.

Новембар[уреди]

  • 6: Совјетски вођа Јосиф Стаљин је обратио становништву Совјетског Савеза тек други пут у својој тродеценијској владавини (први пут је било 2. јула исте године). Изјавио је да су, иако је 350.000 совјетских војника убијено у немачким нападина, Немци изгубили 4,5 милиона војника и да је совјетска победа близу.
  • 12: Битка за Москву; температура око Москве се спустила до -12 °C, а Совјетски Савез је послао војнике на скијама по први пут против промрзлих немачких војника у близини Москве.
  • 14: Носач авиона ХМС Арк Ројал се преврнуо и потонуо након што га је торпедовала немачка подморница У-81.
  • 17: Џозеф Гру, амерички амбасадор у Јапану, је телеграфисао Стејт Дипартменту да Јапан планира да покрене напад на Перл Харбор, али је његова порука игнорисана.
  • 18: Британски војници покрећу офанзиву у Либији.
  • 19: Аустралијска лака крстарица ХМАС Сиднеј и немачка помоћна крстарица Корморан су потопиле једна другу близу обале Западне Аустралије.
  • 22: Велика Британија шаље Финској ултиматум да оконча рат са Русијом или да се суочи са ратом против Савезника.
  • 24: САД одобравају Закон о зајму и најму Слободној Француској.
  • 26: Јапанска флота коју су чинила 33 ратна и помоћна брода, укључујући 6 носача авиона, је запловила из северног Јапана према Хавајским острвима. САД уручиле ултиматум Јапану.
  • 27: Битка за Москву - Немци стижу најближе Москви у рату. Касније су их зауставили хладно време и напади Совјета.

Децембар[уреди]

  • 5: Велика Британија објављује рат Финској, Мађарској и Румунији.
  • 7: Јапан напада Перл Харбор и објављује рат Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству. Ваздушни напади и на Хонгконг, Сингапур, Малају, Тајланд, Филипине и Шангај.
  • 8: Јапад напада Малају. Сједињене Државе и Велика Британија објављују рат Јапану. Холандија објављује рат Јапану.
  • 9: Кина званично објављује рат Јапану. [1]
  • 10: Британске бојне бродове ХМС Рипалс и ХМС Принц од Велса је потопило јапанско ратно ваздухопловство.
  • 11: Немачка и Италија објављују рат Сједињеним Државама, а САД узвраћају и објављују рат Немачкој и Италији. Америчке снаге одбијају јапански покушај искрцавања на острво Вејк.
  • 12: САД и Велика Британија објављују рат Румунији и Бугарској након што су оне објавиле рат Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству. Индија објављује рат Јапану. Сједињене Државе заплењују француски путнички брод Нормандију.
  • 13: Мађарска објављује рат Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству. САД и Велика Британија узвраћају и објављују рат Мађарској.
  • 16: Јапан напада Борнео.
  • 17: Почиње битка за Севастопољ.
  • 18: Јапански војници се искрцавају на острво Хонгконг.
  • 19: Хитлер постаје врховни командант немачке војске.
  • 23: Други јапански покушај искрцавања на острво Вејк је успешан, а амерички гарнизон се предаје након неколико сати борбе.
  • 25: Хонгконг се предаје. Британске снаге заузимају Бенгази.
  • 27: Британски командоси нападају норвешку луку Вагсо, што је натерало Хитлера да појача гарнизон и одбрану.
  • 28: Започиње операција Антропоид (убиство Рајхарда Хајдриха).

1942.[уреди]

Јануар[уреди]

Фебруар[уреди]

  • 9: Највиши амерички војни заповедници одржавају своје први званични састанак на ком су расправљали о америчкој војној стратегији у рату.
  • 11: Операција Кербер: Флота бродова Кригсмаринеа из Бреста пролази кроз Ламанш до северних лука. Британци не успевају да потопе ниједан од њих.
  • 15: Јапанци заузимају Сингапур.
  • 19: Јапански авиони нападају Дарвин. Рузвелт потписује наређење 9066. које је омогућило америчкој војсци да одреди искључиве зоне, које су се односиле на Јапанце на Западној обали, и Немце и Италијане на Источној обали.
  • 22: Рузвелт наређује генералу Дагласу Мекартуру да са повуче са Филипина пошто је америчка одбрана те земље пропала.
  • 23: Јапанска подморница И-17 испаљује 16 зрна на рафинерију нафте поред Санта Барбаре.
  • 25: Принцеза Елизабета се пријављује за ратну службу.
  • 27: Почиње битка у Јаванском мору; УСС Ленгли, први амерички носач авиона, су потопили јапански авиони код обале Јаве.
  • 28: Јапанске копнене снаге нападају Јаву.

Март[уреди]

  • 10: Пад Рангуна.
  • 17: Даглас Мекартур стиже у Аустралију, након што је напустио свој штаб на Филипинима.

Април[уреди]

Мај[уреди]

  • 4: Почиње битка у Коралном мору.
  • 6: На Корегидору, последње америчке снаге на Филипинима се предају Јапанцима.
  • 8: Битка у Коралном мору се завршава. Ово је први пут у историји поморског ратовања да су се две непријатељске флоте сукобиле, а да се нису виделе.
  • 9: У ноћи између 8. и 9. маја, артиљерци на острву Хорбор (Кокосова острва) су се побунили. Њихова побуна је угушена, а тројица њих су погубљена и то су једини војници британског Комонвелта који су погубљени због побуне у Другом светском рату.
  • 12: Друга битка за Харков - у источној Украјини, Црвена армија је започела велику офанзиву. Током битке Совјети ће преотети Харков од Немаца, али ће бити опкољени и уништени.
  • 21: Инвазија Малте је одложена на неодређено.
  • 27: Операција Антропоид - атентат на Рајхарда Хајдриха у Прагу који су извели чехословачки падобранци.

Јун[уреди]

Јул[уреди]

  • 1: Почиње прва битка код Ел Аламејна.
  • 3: Јапанци заузимају Гвадалканал.
  • 9: Породица Ане Франк се скрива на тавану изнад канцеларије њеног оца у амстердамском магацину.
  • 16: По наређењу владе Вишијевске Француске, француски полицајци хапсе 13.000-20.000 Јевреја.
  • 18: Немачка први пут тестира Месершмит Ме-262 користећи само његове млазне моторе.
  • 19: Немачки адмирал Карл Дениц наређује последњим немачким подморницама да се повуку са атланстке обале Сједињених Држава као одговор на ефикасан систем америчких конвоја.
  • 21: Јапанци успостављају мостобран на северној обали Нове Гвинеје у зони Буна-Гона.
  • 22. Започиње систематска депортација Јевреја из Варшавског гета.
  • 27: Окончава се прва битка код Ел Аламејна.

Август[уреди]

Септембар[уреди]

  • 1: Немачке снаге комплетно опколиле Стаљинград.
  • 3: Аустралијске и америчке снаге поразиле јапанске снаге у заливу Милна, први велики пораз јапанских копнених снага током рата на Пацифику. Покушај Немаца да ликвидирају јеврејски гето у Лакви је довео до устанка.
  • 12: РМС Лаконија, која је носила цивиле, савезничке војнике и италијанске ратне заробљенике је торпедована и потопљена на обали западне Африке.

Октобар[уреди]

  • 3: Прво успешно лансирање А-4 ракете у Пенеминдеу. Ракета је летела до удаљености од 147 километра и достигла висину од 84,5 километра и тако је постала први предмет који је направио човек који је стигао до свемира.
  • 4: Британски командоси напали Сарк и заробили једног немачког војника.
  • 11: Битка код рта Есперанца - На северозападној обали Гвадалканала, америчка морнарица је пресрела и поразила јапанску флоту која је ишла да појача трупе на копну.
  • 14: Немачка подморница потапа ферибот СС Карибу, убивши 137 особа.
  • 18: Хитлер издаје Наређење о командосима, наређујући да се сви заробљени командоси одмах погубе.
  • 22: Праг за регрутацију у Уједињеном Краљевству је смањен на 18 година.
  • 23: Друга битка код Ел Аламејна почиње масовним савеничким бомбардовањем немачких положаја.
  • 29: У Уједињеном Краљевству водеће црквене и политичке фигуре одржавају јавни састанак да би регистровали свирепост нацистичког прогона Јевреја.

Новембар[уреди]

  • 1: Започиње савезнички пробој код Ел Аламејна.
  • 3: Завршава се друга битка код Ел Аламејна - Немци под командом Ервина Ромела су приморане да се повуку током ноћи.
  • 8: Започиње операција Бакља, савезничка инвазија на Мароко који је контролисала Вишијевска Француска; Пуч француског покрета отпора у Алжиру, у којима је 400 припадника отпора неутралисало вишијевски 19. армијски корпус и вишијевске генерале, што је омогућило тренутни успех операције Бакља у Алжиру, а одатле и у целој Француској Северној Африци.
  • 10: Немачка напада Вишијевску Француску након споразума француског адмирала Франсое Дарлана о примирју са савезницима у северној Африци.
  • 12: Започиње поморска битка код Гвадалканала између америчких и јапанских снага.
  • 13: Британска Осма армија заузима Тобрук. Пилоти са носача УСС Ентерпрајз потопили јапански бојни брод Хиеи у бици код Гвадалканала.
  • 19: Совјети под комадном генерала Георгија Жукова покренули контранапад у бици за Стаљинград, преокренувши битку ток битке у корист Совјетског Савеза.
  • 22: Стање за Немце у Стаљинграду се чини безнадежном током совјетског контранапада, а фелдмаршал Фридрих фон Паулус шаље телеграм Хитлеру у ком поручује да је немачка 6. армија опкољена.

Децембар[уреди]

  • 2: Тим Енрика Фермија је изазвао прву самоодрживу нуклеарна ланчана реакција у спортској дворани Универзитет у ЧигагуУнивертитета у Чикагу.
  • 7: Британски командоси извели напад на бродове у луци Бордоа.
  • 24: Француски адмирал Франсоа Дарлан, бивши вођа Вишијевске Француске који је прешао на страну савезника након операција Бакља, је убијен у Алжиру.

1943.[уреди]

Јануар[уреди]

Фебруар[уреди]

Март[уреди]

  • 1: Хајнц Гудеријан је постао генерални инспектор оклопних трупа у немачкој војсци.
  • 2: Битка у Бизмарковом мору - Америчке и аустралијске снаге потопиле конвој јапанских бродова.
  • 8: Американци напали јапанске снаге на Брду 700 у Буганвилу у бици која ће трајати пет дана.
  • 13: Јапанци окончали свој напад на америчке снаге на Брду 700; Немци ликвидирали јеврејски гето у Кракову.
  • 22: Целокупно становништва Катина у Белорусији је живо спаљено од стране Немаца.
  • 26: Започела битка код Алеутских острва када је америчка морнарица пресрела јапански покушај да појачају гарнизон у граду Киска.

Април[уреди]

  • 7: Боливија објавила рат Немачкој, Јапану и Италији.
  • 13: Радио Берлин објавио откриће Вермахта о масовним гробницама Пољака које су убили Совјети у Катинском масакру.

Мај[уреди]

Јун[уреди]

Јул[уреди]

  • 4: Генерал Владислав Сикорски и још неколико чланова пољске владе у игзнанству су погинули у ваздухопловној несрећи код Гибралтара. Неки сумњају да је несрећа изазвана по Стаљиновом наређењу.
  • 5: Започела Курска битка; савезничка инвазиона флота плови према Сицилији.
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.