Драгомир-Драги Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Драгомир-Драги Јовановић (1902 - 1946) шеф београдске полиције и управник града Београда за време окупације у Другом светском рату. После рата осуђен и стрељан због колаборације са окупатором.

[уреди] Биографија

Рођен је 27. јула 1902. у Пожаревцу

Мајка Вилма је била пореклом Немица, а отац Љубомир Србин. Гимназију је завршио у Великом Градишту, а права у Београду, где се запослио као полицијски чиновник Управе града.

Тридесетак година касније, када је пред посету краља Александра Загребу, открио усташку заверу, унапређен је у начелника Опшпте полиције Београда, мада су сви знали да је директно руководио другим политичким одељењем.

Након успостављања Шестојуануарске диктатуре, Драги Јовановић је прешао да ради на одсеку борбе против комуниста. У полицијском апарату је остао све до почетка окупације.

После привременог повлачења из службе на почетку Априлског рата, Драги Јовановић је одмах по формирању Владе националног спаса био постављен за управника града Београда, да би на том положају добио и широка овлашћења у ресору полиције. За кратко време Немци су Јовановића поставили за команданта жандармерије у Србији. Најзад је постављен за команданта Српске сраже са правом да производи и отпушта официре и издаје наређења са законском снагом.

Тако је Драги Јовановић био други човек у Србији за време окупације. Поред ових дужности, вршио је дужност председника општине Београд и изванредног владиног комесара за град Београд и за срезове врачарски и грочански.

Драги Јовановић је био управник, али и главни полицајац Београда, па и Србије све до 1944. године. Његови највернији агенти и истажитељи били су: Бошко Бећаревић, Космајац и Светозар Вујковић. Првенствени циљ Драгог Јовановића за време функције била је борба против комуниста и њихових симпатизера.

Тајна служба Драгог Јовановића је ухапсила и саслушала близу 1.500 комуниста, затим стрељала (по његовим тврдњама) 600 симпатизера КПЈ. Његови оперативци су били познати по тортури затвореника, а ове методе су преузели од Гестапоа, са којим је Јовановић сарађивао од 1936. Одељење специјалне полиције успело је да разбије организациону структуру Комунистичке партије у Београду и Србији.

У тренутку када се ближило партизанско освајање Србије, Драги Јовановић је 1944. побегао за Аустрију. Првог маја 1945. у Брегенцу су га ухапсили француски војници. Одатле је спроведен у Карлсруе, а 12. јула испоручен југословенским властима. Током хапшења покушао је прогута отровну капсулу, али је пребачен у болницу и спашен.

Драгом Јовановићу је суђено у процесу против Драже Михаиловића 1946. године у Београду.

Јовановић је оптужен да је наређивао масовне ликвидације симпатизера НОП-а за време окупације, да је руководио логором Бањица, да је сарађивао с Немцима у борби против НОП-а, да је преговарао са четничким покретом Драже Михаиловића и да је организовао тајни сусрет Михаиловића и Недића половином 1944.

Осуђен је на смрт и стрељан 17. јула 1946. у Београду.

[уреди] Спољашње везе

претходник
Милосав Стојадиновић
председник Београдске општине
11.9.1941. - 3.10.1944.
следбеник
Михајло Ратковић
као председник Скупштине града


Председници Београдске општине, председници Скупштине града Београда и градоначелници Београда Застава Београда

Чарапић | Богићевић | Жујовић | Делимирковић | Стојковић | Смиљанић | Г.Јовановић | Терзибашић | Николић-Чокојић | Ивановић | Чумић | Лукић Ђурић | Поповић | А.Стевановић | Карабиберовић | Ђорђевић | Богићевић | Николајевић | Пашић | Маринковић | Татић | Н.Стевановић | Пантовић | Стаменковић Главинић | Вуловић | Давидовић | Несторовић | Марјановић | К.Јовановић | Филиповић | Кара-Јовановић | Митровић | Кумануди | Савчић | Нешић М.Петровић | Илић | Ђуричић | Томић | Милићевић | Стојадиновић | Јовановић | Ратковић | Н.Петровић | Јојкић | Минић | Неоричић | Пешић | Ковачевић Б.Богдановић | Бакочевић | Унковић | Груден | Човић | Ђинђић | Михаиловић | Протић | Хрустановић | Н.Богдановић | Алимпић в.д. | Ђилас