Српска државна стража

Српска државна стража
Време постојања	октобар 1941 - октобар 1944.
Држава	Србија
Команданти
Командант	пуковник Јован Тришић генерал Боривоје Јонић
Ангажовање

Српска државна стража скраћено СДС је била организациона полицијска јединица Министарства унутрашњих дела Владе народног спаса на чијем челу је био Милан Недић, која је била под непосредном контролом Војне команде Вермахта на територији окупиране Србије од октобра 1941. до октобра 1944. у Другом светском рату. Деловала је самостално обављајући класичан полицијски посао који је био у надлежности Министарства унутрашњих дела као што је одржавање јавног реда и мира, привођење преступника, разбојника, убица и других криминалаца. Током самог оснивања, у јесен 1941. била је ангажована у сукобима против партизана, након тога прелази у редовно стање све до јануара 1944. када је поново ангажована у сукобима против партизана. Током септембра и октобра 1944. део јединица прелази у састав ЈВуО, организовано се пробијајући са немачком војском преко Санџака у источну Босну. Од Сарајева, Немци су их у јануару 1945. пребацили железницом у Аустрију, одакле су распоређени у Словенију а потом у Истру, да би завршиле у Италији. Територија на којој су јединице СДС биле надлежне и имале искључиво оперативно деловање је била окупирана Србија.

Оснивање

Припадници Српске држвне страже стоје иза Стјепана Филиповића.

Организациона структура

Уредбом Министарског савета, на територији окупиране Србије полицијску и граничну службу вршили су органи Српске државне страже као и службеници Министарства унутрашњих дела. СДС су биле униформисане и наоружане формације, а делила се на градску државну стражу која је вршила службу у Београду, седиштима округа и градовима, пољску државну стражу која је вршила службу на целој територији окупиране Србије изузев подручја градских полиција и на граничну државну стражу која је обављала класичну граничарску службу. У састав СДС улазиле су и све ватрогасне јединице. На челу целокупне СДС стајао је командант који је са својим штабом чинио Команду СДС. Командант, сви официри, подофицири и стражари били су потчињени министру унутрашњих дела. Градска СДС се делила на градске одреде. Команда СДС Управе града Београда била је под надлежност управника града Београда. Градска државна стража делила се на одреде градске државне страже, а они на квартовске одреде с потребним бројем станичних одељења. Пољска СДС се делила на пољске одреде а они, такође, на среске, с потребним бројем станичних одељења, њихова територијална надлежност поклапала се са територијом округа и срезова. Гранична државна стража делила се на окружне и среске одреде, водове, станична одељења и одељке. Привремено и по потреби у састав СДС улазили су чувари шума, надзорници путева, општински чувари поља, општинске страже и остали државни и општински органи јавне безбедности. Уредбом су прописани и услови приступа СДС. Стражари и подофицири морали су да буду српске народности, стари између 20 и 30 година, телесно и душевно здрави, високи најмање 172 цм, беспрекорног владања и потребне школске спреме. По ступању у СДС споразумно су се обавезивали на службовање у трајању од три године. Кандидати за официрски кор СДС морали су да испуне услове: да су српске народности, стари између 18 и 30 година, да су телесно и душевно здрави, да су високи најмање 169 цм, да имају најмање завршену средњу школу и да су беспрекорног владања. Припремна служба за официре трајала је годину дана за факултетско образовање, а две године за кандидате са средњом школом. Испити су се полагали у школи СДС. Сви припадници СДС примали су месечне плате.

Стражарски и подофицирски чинови

• Стражар приправник
• Стражар
• Каплар
• Поднаредник
• Наредник
• Наредник-водник

Официрски чинови

• Потпоручник приправник
• Потпоручник
• Поручник
• Капетан
• Мајор
• Потпуковник
• Пуковник
• Генерал

1944

6. септембра 1944. СДС је стављена под команду генерала Драгољуба Михаиловића. У договору са генералом Мирославом Трифуновићем, Михаиловићевим командантом Србије, јединице Српске државне страже (СДС) и Српске граничне страже (СГС) 6. октобра 1944. окупиле су се у Јагодини. Ту је од тих јединица формиран Српски ударни корпус (СУК) са три дивизије. За команданта СУК-а именован је дивизијски генерал Стеван Стева Радовановић, за његовог помоћника бригадни генерал Боривоје Јонић (до тада командант СДС) а за начелника штаба мајор Данило Дача Стојановић; за команданта дивизије именовани су: Бранимир Брана Живковић (до тада начелник Оперативног одељења СДС), Драгутин Редић (до тада командант СДС Краљевачке области) и Људевит Погачар (до тада командант СГС), сви пуковници. СУК је тада бројао око 6.800 људи. Заједно са групацијом четника из Србије током новембра 1944. учествује у саставу „претходнице Шојерлен“ приликом пробоја Армијске групе Е кроз Санџак и источну Босну. У источној Босни ове снаге учествовале су у децембарској офанзиви Михаиловићевих снага против НОВЈ и нападу на Тузлу. Стално се осипајући у борбама против јединица НОВЈ, СУК се налазио у Санџаку и источној Босни са четничким јединицама све до краја децембра 1944, када су се његове поједине веће и мање групе одвајале и прикључивале разним транспортима немачких и других јединица, да би се крајем децембра 1944. нашле у Бечу. Касније су пребацивани у Словенију и Истру, где су били распоређивани по добровољачким или четничким јединицама под командом Вишег СС и полицијског вође јадранског приморја Одила Глобочника.

Литература

• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Петрановић, Бранко (1992). Србија у Другом светском рату 1939-1945. Београд: Војноиздавачки и новински центар. 
• Tomas, Nigel (1995). Axis Forces in Yugoslavia 1941-45. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-473-2. 

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Српска државна стража

• Српска државна стража