Европски савет
| Овај чланак или један његов део није ажуриран. Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уредите га и ажурирајте га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података. |
- Не поистовећивати са Саветом Европе и Саветом Европске уније.
Европски савет (енгл. The European Council) је састанак председника држава или председника влада држава чланица Европске уније, министара спољних послова, као и председника Европске комисије. Министри спољних послова и председник Европске комисије имају само саветодавну функцију. Одлуке Европског савета су обавезујуће за институције Европске уније. Савет има моћ да одређује политички смер Европске уније.
Европски савет се развио из повремених састанака на врху (самита) председника држава и влада држава чланица Европске економске заједнице шездесетих година 20. века. Овакви састанци постали су од 1975. године редовна пракса два пута годишње на иницијативу тадашњег француског председника Валери Жискар д'Естена (први се одржао у Даблину за време ирског председавања Саветом Европске уније). Формално је признат 1986. године Актом о једној Европи (Single European Act).
Челници држава или влада земаља Европске уније састају се најмање два пута у години (мај, децембар, а по потреби још највише два пута како би расправљали на неформалним састанцима о појединим темама) заједно с председником Европске комисије како би расправљали о питањима битним за Унију, и дали политички подстицај за даље активности. То политичко тело има кључну улогу у усаглашавању интереса и ставова држава чланица.
Унутар Европског савета посебно је истакнута улога председника Савета. Ту функцију сваких шест месеци врши председник оне државе која председава Европском унијом.
Европски савет може да доноси правно обавезујуће акте, а тада се сматра да их је донео Савет ЕУ у саставу председника држава или влада будући да сам Европски савет није формално тело које може само да доноси одлуке. Он то ретко чини.
Ступањем Лисабонског споразума на снагу 1. децембра 2009, Европски савет је правно признат као једно од тела у институционаној структури Европске уније. Одбачени нацрт Устава ЕУ предвиђао је такође да ротирајуће председништво буде замењено функцијом Председника ЕУ са мандатом од две и по године; уместо овога, лисабонски уговор оставио је председника Европског савета са овим мандатом.
Европски савет не треба мешати са Саветом Европске уније (које се назива још и Саветом министара ЕУ) које је засебно тело Европске уније, нити са Саветом Европе, које је засебна међународна организација са седиштем у Стразбуру, одвојена од ЕУ.
Председништво у Европском савету [уреди]
| Председништво у Европском савету и у Савет Европске уније | |||||
| година, председник државе/владе земље (1. половина, 2. половина) | |||||
| 2007 | Немачка, Португал | 2008 | Словенија, Француска | 2009 | Чешка, Шведска |
| 2010 | Шпанија, Белгија | 2011 | Мађарска, Пољска | 2012 | Данска, Кипар |
| 2013 | Ирска, Литванија | 2014 | Грчка, Италија | 2015 | Летонија, Луксембург |
| 2016 | Холандија, Словачка | 2017 | Малта, Уједињено Краљевство | 2018 | Естонија, Бугарска |
| 2019 | Аустрија, Румунија | 2020 | Финска, ? | ||
Спољашње везе [уреди]