Кратово
-
- За друго значење, погледајте чланак Кратово (вишезначна одредница).
| Кратово мк. Кратово |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Македонија |
| Општина | Кратово |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 6.924 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 655 m |
 Кратово
Кратово на мапи Републике Македоније
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1360 |
| Позивни број | (+389) 031 |
| Регистарска ознака | KU |
Координате: 42° 04′ 48" СГШ, 22° 10′ 49" ИГД
Кратово (мк. Кратово) је град и насеље у Републици Македонији, у североисточном делу државе. Кратово је седиште истоимене општине Кратово.
Кратово спада међу македонске градове са очуваном старом балканском архитектуром, посебно услучају градских мостова и кула.
Садржај |
Порекло назива [уреди]
Назив града везан је за његов положај, пошто се Кратово налази у кратеру замрлог вулкана. Назив је настао током византијске владавине Македонијом, када је град називан „Коритосом“ или „Коритоном“.
Природни услови [уреди]
Град Кратово је смештен у североисточном делу Републике Македоније. Од најближег града, Куманова град је удаљен 50 км источно, а од главног града Скопља 75 км источно.
Рељеф: Кратово се налази у историјској области Кратовско. Насеље је положено у узаној долини Кратовске Реке, некадашњем кратеру. Источно и јужно од града се издижу западни висови Осоговских планина, а западно и северно је брдска област средишње Македоније.
Клима у Кратову је умерено континентална.
Воде: Кроз Кратово протиче Кратовска Река, која кроз град има усечен ток, па су прве улице на „терасама“ 20-30 м изнад реке. На градском подручју у њу се улива 3 потока.
Историја [уреди]
Област Кратова је била насељена још у староримско време. Тада је град био познат као рударско средиште, под именом Кратишкара.
За време Византије град је познат како Коритос или Коритон. У то време Кратово је трговало са златом, сребром и бакром.
Године 1689. град је напуштен и рударска окна су затворена до 1805.
1912. Кратово је осободила српска војска, после чега је прикључено Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је оквиру независне Републике Македоније.
Становништво [уреди]
Почетком 20. века град је имао око 5 хиљада житеља, подељених на православну и муслиманску половину.
Кратово је према последњем попису из 2002. године имало 6.924 становника, следећег националног састава:
| Попис 2002. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Македонци | 6,724 | 97,11% | ||
| Роми | 151 | 2,18% | ||
| Срби | 27 | 0,38% | ||
| Турци | 8 | 0,11% | ||
| Власи | 1 | 0,01% | ||
| остали | 13 | 0,18% | ||
| укупно: 6,924 | ||||
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Знаменитости [уреди]
Кратово спада међу македонске градове са очуваном старом балканском архитектуром, посебно услучају градских мостова и кула.
Збирка слика [уреди]
-
Стара улица у Кратову
-
Црква Светог Јована Крститеља
-
Једна од градских кула, симбола Кратова
-
Градско приобаље
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Званична страница општине Кратово
- Туристички портал Републике Македоније - туризам
- Музеј града Кратова
| Насељена места општине Кратово | |
|---|---|
|
Кратово • Близанци • Вакуф • Горње Кратово • Димонце • Емирица • Железница • Живаљево • Каврак • Кетеново • Кнежево • Којково • Коњух • Крилатица • Куклица • Куново • Луково • Мушково • Нежилово • Пендак • Приковци • Секулица • Страцин • Талашманце • Татомир • Тополовић • Трновац • Туралево • Филиповци • Шлегово • Шопско Рударе |
 |
