Дебар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дебар
мк. Дебар

Поглед на Дебар
Поглед на Дебар

Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Берово
Становништво
Становништво (2002) 14.561
Положај
Координате 41°31′00″N 20°31′00″E / 41.51666669249461, 20.53333331088831
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 670 m
Дебар на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Дебар
Дебар на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1250
Позивни број (+389) 45
Регистарска ознака SU


Координате: 41° 31′ 00" СГШ, 20° 31′ 60" ИГД

Дебар (мк. Дебар, алб. Dibra) је град у Републици Македонији, у западном делу државе. Дебар је седиште истоимене општине Дебар, као и средиште историјске области Дебар.

Природни услови[уреди]

Град Дебар је смештено у западном делу Републике Македоније, близу државне границе са Албанијом - 5 км западно од града. Од најближег већег града, Тетова, град је удаљен 67 км северно, а од главног града Скопља 131 км југозападно.

Рељеф: Дебар се средиште истоимене историјске области Дебар. Насеље је положено у тзв. Дебарској котлини, на приближно 670 метара надморске висине. Јужно од града се издиже планина Стогово, југозападно планина Јабланица, а северно и источно Дешат. Западно се пружа поље.

Клима у Дебру, и поред знатне надморске висине, није планинска, већ је пре блажа, жупна клима.

Воде: Поред Дебра протиче река Црни Дрим, који је у овом делу преграђен и ту је образовано велико Дебарско језеро. Како се близу града налазило ушће речице Радике у Црни Дрим, то је у овом делу језеро веома широко. Његова северна страна је данас кеј на јужном ободу града.

Историја[уреди]

Подручје Дебра је било насељено још од праисторије. Први писан документ у коме се спомиње Дебар је Птолемејева мапа, направљена средином 2. век п. н. е. у којој се назива Deborus.

Значајније насеље на овом месту се јавља тек у време Византије, у 11. веку. У касном средњем веку у Дебру је било седиште епархије.

Током отоманског раздобља Дебар се развија у трговачко средиште краја. У ово време насеље добија мешовит етнички карактер, са две главне скупине: муслиманских Албанаца и православних Словена. У ово време цео крај је био познат по дрводељама. Посебно је између 17. века и 19. века дебарска дрворезбарија била веома развијена.

1912. године Дебар се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Поглед на Дебар са језера

У Дебру данас је више векова мешовито насеље. Данас ту живе: Македонци, Албанци, Турци, Македонци-муслимани, Роми,...

Према попису из 2002. године, град Дебар је имао 14.561 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.
Албанци
  
10,768 73,95%
Турци
  
1,415 9,71%
Роми
  
1,079 7,41%
Македонци
  
1,054 7,23%
Срби
  
22 0,15%
Власи
  
2 0,01%
Бошњаци
  
2 0,01%
остали
  
219 1,50%
укупно: 14,561

Већинска вероисповест је ислам (94%), а мањинска православље (5%). Православно становништво је раније било присутније, па је крајем 19. века чинило 1/3 становништва.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дебар