Кавадарци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кавадарци
мк. Кавадарци

Мост на реци Луда Мара у Кавадарцима и део уређеног корита реке и шеталишта на кеју
Мост на реци Луда Мара у Кавадарцима и
део уређеног корита реке и шеталишта на кеју

Грб
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Кавадарци
Становништво
Становништво (2002) 29.188
Положај
Координате 41°25′00″N 21°59′00″E / 41.43333328246128, 21.9999999510268
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 320 m
Кавадарци на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Кавадарци
Кавадарци на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1430
Позивни број 043
Регистарска ознака KA


Координате: 41° 25′ 60" СГШ, 21° 59′ 60" ИГД

Кавадарци (мк. Кавадарци) су град у Републици Македонији, у јужном делу државе. Кавадарци су седиште истоимене општине Кавадарци, као и средиште историјске области Тиквеш, чувене по виновој лози и виноградарству.

Данас су Кавадарци савремени град са приближно 30 хиљада становника, махом етничких Македонаца.

Природни услови[уреди]

Панорама Кавадараца између два светска рата

Град Кавадарци је смештен у јужном делу Републике Македоније. Од Скопља, Кавадарци су удаљени је 105 km јужно, а први град у близини је Неготино (10 km северно).

Рељеф: Кавадарци су средиште историјске области Тиквеш, познате по виновој лози и виноградарству. Насеље је положено јужном ободу Тиквешкој котлини, на приближно 320 метара надморске висине. Јужно од града издиже се горје Витачево, а јужније високе планине Кожуф и Козјак. Северно се пружа поље.

Клима у Кавадарцима је измењена континентална са значајним утицајем Егеја (жарка лета). Температуре љети знају бити и +40 C, а зими се знају спустити и испод -10 C.

Воде: Кроз Кавадарце протиче речица Луда Мара, која се северније улива у Вардар. Река дели град на западни и источни део и преко ње постоји неколико градских мостова, намењених за пешаке и возила. Корито реке је током 2010. године у дужини од 2 километра уређено у виду кеја са шеталиштем и клупама.

Историја[уреди]

Споменик НОБ-у покрај Кавадараца

Први пут град се спомиње у османским списима из 1823. године као мала насеобина (касаба) са око 2000 становника.

Осамдесетих година 19. века, док је Македонија још увек била у саставу Османског царства, Кавадарци су постали седиште Тиквешке казе (општине).[1] У Кавадарцима је средином јула 1894. године основан један од првих револуционарних одбора организације ВМРО. Оснивач револуционарног комитета ове организације у Кавадарцима је био Даме Груев, а председник учитељ Пане Иванов.[2]

После Првог балканског рата Вардарска Македонија је према одредбама Лондонског уговора о миру припала Краљевини Србији. Бугарска је била незадовољна одредбама уговора о миру, јер је желела да прикључи себи читаво подручје Македоније. Стога је 15. јуна 1913. организовала групу припадника ВМРО у склопу припрема за Други балкански рат да уз подршку и учешће официра бугарске војске протерају представнике власти Краљевине Србије из Кавадараца, Неготина и Ваташе. Овај догађај је у Македонији углавном био третиран као бугарска врховистичка провокација све до краја 20. века, када је под називом „Тиквешки устанак“ почело да му се посвећује више пажње. Паравојне формације састављене од представника из Македоније, под командом Јована Бабунског и Јаје-аге су се убрзо сурово обрачунале са припадницима ВМРО и њиховим присталицама. Том приликом је погинуло 545 становника Тиквешке области.

1918. године Кавадарци су се припојили Краљевини СХС, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

По последњем попису становништва из 2002. године, град Кавадарци је имао 29.188 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.
Македонци
  
28,354 97,14%
Роми
  
368 1,26%
Срби
  
159 0,54%
Турци
  
151 0,51%
Власи
  
22 0,07%
Бошњаци
  
4 0,01%
Албанци
  
2 0,00%
остали
  
128 0,43%
укупно: 29,188

Већинска вероисповест становништва је православље.

Привреда[уреди]

историјске области Тиквеш, чувене по виновој лози и виноградарству.

Образовање[уреди]

У Кавадарцима постоји Гимназија „Добри Даскалов“, која носи име припадника ВМРО који је рођен у Кавадарцима. Гимназију је основала Бугарска егзархија 1897. године. Тада је имала само два разреда, али је у школској години 1907—1908. органозована настава и за трећи разред.

По завршетку Балканских ратова српска власт није дозволила да Бугарска егзархија настави са противправним образовним делатностима и гимназија је 1913. године престала са радом. Током Бугарске окупације у Првом светском рату је у децембру 1915. поново организована настава у гимназији. После завршетка Првог светског рата гимназија наставља са радом под различитим именима (Грађанска школа, Нижа гимназија, Јосип Броз Тито). После образовања Републике Македоније 1994. године гимназија мења име и уместо „Јосип Броз Тито“ бива названа „Добри Даскалов“.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 23, Кавадарци, 2002. године. ISBN 978-9989-9562-4-9.
  2. ^ Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 47, Кавадарци, 2002. године. ISBN 978-9989-9562-4-9.
  3. ^ [1] Интернет сајт Гимназије „Добри Даскалов“

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кавадарци