Неготино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Неготин.
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Неготино (село).
Неготино
мк. Неготино

Negotino plostad.jpg

Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Неготино
Становништво
Становништво (2002) 13.284
Положај
Координате 41°28′59″N 22°05′33″E / 41.48292197364234, 22.092349008017123
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 155 m
Неготино на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Неготино
Неготино на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1440
Позивни број 034
Регистарска ознака KA


Координате: 41° 28′ 59" СГШ, 22° 05′ 32" ИГД

Неготино, такође архаично срп. Неготин на Вардару (мк. Неготино) је град у Републици Македонији, у средишњем делу државе. Неготино је седиште и највеће насеље истоимене општине Неготино.

Неготино има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу.

Порекло назива[уреди]

Име Неготино је словенизовано име античког насеља Антигонеа. Старији назив насеља је Неготин (на Вардару).

Природни услови[уреди]

Неготино је смештено у средишњем делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 10 километара североисточно.

Насеље Неготино се налази у историјској области Тиквеш. Село је смештено у долини реке Вардар, у средишњем делу Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 150 метара надморске висине, у равничарском подручју.

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егеја (жарка лета). Оваква клима је веома погодна за узгој грожђа и за винарску индустрију.

Положај града је изузетно повољан пошто је на путу, који преко Београда моравском и вардарском долином повезује Панонску низију са источним Средоземљем, односно Солуном.

Историја[уреди]

Данашње насеље води порекло од античког насеља Антигонеа, које је настало у 3 веку п. н. е.. Данас на подручју општине Неготино постоји велики број археолошких локалитета.

Данашњи град Неготино је образован у касном средњем веку како занатско насеље.

Дан општине је 8. новембар, дан ослобођења Неготина од фашистичких окупатора 1944. године.

Становништво[уреди]

Неготино је према последњем попису из 2002. године имало 13.284 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.
Македонци
  
12,994 97,81%
Срби
  
117 0,88%
Роми
  
74 0,55%
Турци
  
46 0,34%
Власи
  
11 0,08%
Албанци
  
1 0,00%
Бошњаци
  
1 0,00%
остали
  
40 0,30%
укупно: 13,284

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Знаменитости града[уреди]

Земљорадња, а посебно виноградарство, представља главну економску делатност у општини Неготино. Општина Неготино има годишњу производњу од 20—25 милиона килограма грожђа.

Значајније манифестације које се одржавају у Општини Неготино су „Фестивалот на виното“ (Фестивал вина) који се одржава на Светог Трифуна, 14. фебруара, „Манастирска вечер“ и „Неготински панађур“ који се одржавају на Малу Госпојину, 2023. септембра.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]