Неготино
-
- За остале употребе, погледајте чланак Неготин.
| Неготино мк. Неготино |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Македонија |
| Општина | Неготино |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 13.284 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 155 m |
 Неготино
Неготино на мапи Републике Македоније
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1440 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KA |
Координате: 41° 28′ 59" СГШ, 22° 05′ 32" ИГД
Неготино, такође архаично срп. Неготин на Вардару (мк. Неготино) је град у Републици Македонији, у средишњем делу државе. Неготино је седиште и највеће насеље истоимене општине Неготино.
Неготино има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу.
Садржај |
Порекло назива [уреди]
Име Неготино је словенизовано име античког насеља Антигонеа. Старији назив насеља је Неготин (на Вардару).
Природни услови [уреди]
Неготино је смештено у средишњем делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 10 километара североисточно.
Насеље Неготино се налази у историјској области Тиквеш. Село је смештено у долини реке Вардар, у средишњем делу Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 150 метара надморске висине, у равничарском подручју.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егеја (жарка лета). Оваква клима је веома погодна за узгој грожђа и за винарску индустрију.
Положај града је изузетно повољан пошто је на путу, који преко Београда моравском и вардарском долином повезује Панонску низију са источним Средоземљем, односно Солуном.
Историја [уреди]
Данашње насеље води порекло од античког насеља Антигонеа, које је настало у 3 веку п. н. е.. Данас на подручју општине Неготино постоји велики број археолошких локалитета.
Данашњи град Неготино је образован у касном средњем веку како занатско насеље.
Дан општине је 8. новембар, дан ослобођења Неготина од фашистичких окупатора 1944. године.
Становништво [уреди]
Неготино је према последњем попису из 2002. године имало 13.284 становника, следећег националног састава:
| Попис 2002. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Македонци | 12,994 | 97,81% | ||
| Срби | 117 | 0,88% | ||
| Роми | 74 | 0,55% | ||
| Турци | 46 | 0,34% | ||
| Власи | 11 | 0,08% | ||
| Албанци | 1 | 0,00% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,00% | ||
| остали | 40 | 0,30% | ||
| укупно: 13,284 | ||||
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Знаменитости града [уреди]
Земљорадња, а посебно виноградарство, представља главну економску делатност у општини Неготино. Општина Неготино има годишњу производњу од 20—25 милиона килограма грожђа.
Значајније манифестације које се одржавају у Општини Неготино су „Фестивалот на виното“ (Фестивал вина) који се одржава на Светог Трифуна, 14. фебруара, „Манастирска вечер“ и „Неготински панађур“ који се одржавају на Малу Госпојину, 20—23. септембра.
Види још [уреди]
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Насељена места општине Неготино | |
|---|---|
|
Неготино • Брусник • Вешје • Војшанци • Горњи Дисан • Доњи Дисан • Дуброво • Јаношево • Калањево • Криволак • Курија • Липа • Пепелиште • Пештерница • Тимјаник • Тремник • Црвени Брегови • Џидимирци • Шеоба |
 |
