Берово
| Берово мк. Берово |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Македонија |
| Општина | Берово |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 7.002 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 840 m |
 Берово
Берово на мапи Републике Македоније
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2330 |
| Позивни број | 033 |
| Регистарска ознака | KO |
Координате: 41° 42′ 11" СГШ, 22° 51′ 28" ИГД
Берово (мк. Берово) је град у Републици Македонији, у источном делу државе. Берово је седиште истоимене општине Берово, као и средиште високопланинске области Малешево.
Садржај |
Природни услови [уреди]
Град Берово је смештено у источном делу Републике Македоније, близу државне границе са Бугарском - 12 км источно од града. Од најближег већег града, Струмице град је удаљен 47 км северно, од Кочана 52 км источно, а од главног града Скопља 161 км источно.
Рељеф: Берово се средиште историјске области Малешево, познате по сточарству и дрводељама. Насеље је положено у тзв. Беровској котлини, на приближно 850 метара надморске висине. Јужно и источно од града издижу се Малешевске планине. Северно се пружа поље.
Клима у Берову је планинска због знатне надморске висине.
Воде: Поред Берова налази се извор реке Брегалнице, који се у овом крају зове Рамна река. Кроз сам град протиче Беровска река, њена прва притока. На удаљености од 7 km од Берова према бугарској граници, у Малешевској планини, на овој речици изграђена је земљана брана и тако добијено вештачко Беровско језеро. Оно служи за осигурање питке воде за оближња насеља Берово, Пехчево и Радовиште.
Историја [уреди]
1621.-1622. године за Османског царства први пут се спомиње Берово, у Малешевском вилајету као насеље са јеврејским засеоком и укупно 55 џизија хане (кућа за порез, порезних обвезника, домаћинстава).[1].
На почетку 19. века Берово је било село са око двесто кућа и маленом трошном црквицом. Зато су сељани одлучили саградити већу цркву, тако су изградили Цркву свете Богородице од 1815. до 1818. године по нацртима Јоакима Крчовског. Она је касније остала црква манастира „Свети архангел Михаили“, који је од 1848. године женски манастир.
У селу Разловцима поред Берова, избио је 1876. године Разловачки устанак устанак словенског живља против Османског царства. На челу устаника био је Димитар Поп-Георгијев Беровски из Берова. У Берову је рођен Деда Иљо војвода (1805. - 1898.), хајдук, револуционар и национални јунак.
По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у Берову је живело 1.840 Словена, верника Бугарске егзархије и 1.184 Срба, верника Цариградске патријаршије, а поред њих и 600 муслимана.[2]. У том, отоманском раздобљу, у Берову су радиле две српске и једна бугарска школа.
Становништво [уреди]
Берово је према последњем попису из 2002. године имало 7.002 становника.
| Националност | Укупно |
| Македонци | 6.404 |
| Албанци | 0 |
| Турци | 91 |
| Цигани | 459 |
| Власи | 6 |
| Срби | 14 |
| Бошњаци | 3 |
| остали | 25 |
Већинска вероисповест становништва је православље.
Привреда [уреди]
Малешевски крај је традиционално познат ратарски (планински кромпир) и сточарски крај (овце).
У Берову од индустријских предузећа раде фабрика самољепљивих трака „Белема“, конфекција „Датекс“ и рудник угља „Брик“.
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Насељена места општине Берово | |
|---|---|
|
Берово • Будинарци • Владимирово • Двориште • Мачево • Митрашинци • Ратево • Русиново • Смојмирово |
 |
