Берово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Берово
Berovo-monastery-church.jpg
Манастир Успења пресвете Богородице у Берову
Berovo-grb.svg
Административни подаци
Држава Македонија Македонија
Општина Виница
Географски подаци
Географске
координате
41° 42′ 11" СГШ
22° 51′ 28" ИГД
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 840 m
Становништво (2002)
број становника 7.002
Остали подаци
Поштански број 2330
Позивни број 033
Регистарска ознака KO
Macedonia location map.svg
Red pog.svg
Берово

 Берово на мапи Републике Македоније


Координате: 41° 42′ 11" СГШ, 22° 51′ 28" ИГД


Берово је град у Источној Македонији који је смештен на падинама Малешевске планине на површини од 595 km². Налази се 161 km од Скопља, 47 km од Струмице и 52 km од Кочана. У његовој близини се налази Беровско језеро. У општини Берово живи 13491 становник, од којих је 95,65% Македонаца, а има и Рома, Турака, Срба и Влаха.

Клима је умерено-континентална са одређеним карактеристикама планинске.

Садржај

[уреди] Географија

Градић Берово удаљен је 160 km од Скопља, 47 km од Струмице и 52 km од Кочана. Поред града налази се извор реке Брегалница, тај водоток се зове Рамна река. Берово се налази на надморској висини од 830-900 метара, и по свему је планински градић. Историјско је средиште Малешевског краја (сточарског краја) познатог по свом сиру и дрводељама. На удаљености од 7,1 km од Берова према бугарској граници у Малешевској планини на Беровској реци изграђена је земљана брана и тако добијено вештачко Беровско језеро. Оно служи за осигурање питке воде за оближња насеља; Берово, Пехчево и Радовиш.

[уреди] Историја

1621.-1622. године за Османског царства први пут се спомиње Берово, у Малешевском вилајету као насеље са јеврејским засеоком и укупно 55 џизија хане (кућа за порез, порезних обвезника, домаћинстава).[1].

На почетку 19. века Берово је било село са око двесто кућа и маленом трошном црквицом. Зато су сељани одлучили саградити већу цркву, тако су изградили Цркву свете Богородице од 1815. до 1818. године по нацртима Јоакима Крчовског. Она је касније остала црква манастира "Свети архангел Михаил", који је од 1848. године женски манастир.

У селу Разловци поред Берова, избио је 1876. године Разловачки устанак устанак словенског народа против Османског царства. На челу устаника био је Димитар Поп-Георгијев Беровски из Берова. У Берову је рођен Деда Иљо војвода (1805. - 1898.), хајдук, револуционар и национални јунак.

По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у Берову је живело 1.840 Бугара (Бугари Македонце нису признавали и водили су их у попису као Бугаре), верника Бугарске егзархије и 1.184 Срба, верника Цариградске патријаршије, а поред њих и 600 муслимана.[2]. У том, отоманском периоду, у Берову су радиле две српске и једна бугарска школа.

[уреди] Привреда

Малешевски крај познат је ратарски (планински кромпир) и сточарски крај (овце). У Берову од индустријских предузећа раде фабрика самољепљивих трака Белема, конфекција Датекс и рудник угља Брик.

[уреди] Референце

  1. ^ Турски извори за българската история, т. VII, София 1986, с. 286
  2. ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.

[уреди] Спољашње везе


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Берово
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици