Берово
| Берово | |
 Манастир Успења пресвете Богородице у Берову |
|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Македонија |
| Општина | Виница |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
41° 42′ 11" СГШ 22° 51′ 28" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 840 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 7.002 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2330 |
| Позивни број | 033 |
| Регистарска ознака | KO |
  Берово
Берово на мапи Републике Македоније |
|
Координате: 41° 42′ 11" СГШ, 22° 51′ 28" ИГД
Берово је град у Источној Македонији који је смештен на падинама Малешевске планине на површини од 595 km². Налази се 161 km од Скопља, 47 km од Струмице и 52 km од Кочана. У његовој близини се налази Беровско језеро. У општини Берово живи 13491 становник, од којих је 95,65% Македонаца, а има и Рома, Турака, Срба и Влаха.
Клима је умерено-континентална са одређеним карактеристикама планинске.
Садржај |
[уреди] Географија
Градић Берово удаљен је 160 km од Скопља, 47 km од Струмице и 52 km од Кочана. Поред града налази се извор реке Брегалница, тај водоток се зове Рамна река. Берово се налази на надморској висини од 830-900 метара, и по свему је планински градић. Историјско је средиште Малешевског краја (сточарског краја) познатог по свом сиру и дрводељама. На удаљености од 7,1 km од Берова према бугарској граници у Малешевској планини на Беровској реци изграђена је земљана брана и тако добијено вештачко Беровско језеро. Оно служи за осигурање питке воде за оближња насеља; Берово, Пехчево и Радовиш.
[уреди] Историја
1621.-1622. године за Османског царства први пут се спомиње Берово, у Малешевском вилајету као насеље са јеврејским засеоком и укупно 55 џизија хане (кућа за порез, порезних обвезника, домаћинстава).[1].
На почетку 19. века Берово је било село са око двесто кућа и маленом трошном црквицом. Зато су сељани одлучили саградити већу цркву, тако су изградили Цркву свете Богородице од 1815. до 1818. године по нацртима Јоакима Крчовског. Она је касније остала црква манастира "Свети архангел Михаил", који је од 1848. године женски манастир.
У селу Разловци поред Берова, избио је 1876. године Разловачки устанак устанак словенског народа против Османског царства. На челу устаника био је Димитар Поп-Георгијев Беровски из Берова. У Берову је рођен Деда Иљо војвода (1805. - 1898.), хајдук, револуционар и национални јунак.
По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у Берову је живело 1.840 Бугара (Бугари Македонце нису признавали и водили су их у попису као Бугаре), верника Бугарске егзархије и 1.184 Срба, верника Цариградске патријаршије, а поред њих и 600 муслимана.[2]. У том, отоманском периоду, у Берову су радиле две српске и једна бугарска школа.
[уреди] Привреда
Малешевски крај познат је ратарски (планински кромпир) и сточарски крај (овце). У Берову од индустријских предузећа раде фабрика самољепљивих трака Белема, конфекција Датекс и рудник угља Брик.
[уреди] Референце
[уреди] Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||
