Јадранска лига у кошарци

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са НЛБ лига)
Јадранска лига у кошарци
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event 2023/24.
Лого АБА лиге ј.т.д.
СпортКошарка
Основана2001. год.; пре 23 године (2001)
Број тимова16
Држава Србија
 Хрватска
 Босна и Херцеговина
 Словенија
 Северна Македонија
 Црна Гора
 Уједињени Арапски Емирати
Нижи степенДруга Јадранска лига
Домаћи купСуперкуп Јадранске лиге
Међународна
такмичења
Евролига
Еврокуп
ФИБА Лига шампиона
ФИБА Куп Европе
Највише титулаПартизан (7 титула)
Тренутни
првак
Партизан (2022/23)
Веб-сајтwww.aba-liga.com

Јадранска лига (енгл. Adriatic League; позната и као АБА лига, енгл. ABA League) је регионална кошаркашка лига у којој се такмиче клубови из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Црне Горе, Македоније и Уједињених Арапских Емирата.[1] У прошлости су по специјалном позиву Јадранске кошаркашке асоцијације у лиги учествовали и тимови из Израела, Мађарске, Бугарске и Чешке.

Лига постоји упоредо са домаћим првенствима у свакој земљи. Сви тимови играју у АБА лиги и првенству своје земље. Јадранска кошаркашка асоцијација, која организује АБА лигу, је пуноправни члан УЛЕБ-а. Од сезоне 2017/18. постоји Друга АБА лига и Суперкуп АБА лиге.

Због спонзорских разлога Јадранска кошаркашка лига је позната као Гудјер лига (енгл. Goodyear League) у периоду од 2001. до 2006. године, НЛБ лига (енгл. NLB League) у периоду од 2006. до 2011. године и АБА лига ј.т.д. (енгл. ABA League JTD) од 2016. године.

Лига је инспирисала покретање сличних регионалних лига широм Европе као што су: Балтичка лига, Балканска лига и ВТБ лига.

Најуспешнији клуб је Партизан који је 7 пута освајао ово такмичење.

Систем такмичења[уреди | уреди извор]

Као и већина других кошаркашких лига и АБА лига се игра у два дела, регуларна сезона и доигравање.[2] У АБА лиги се такмичи 12 клубова.

Регуларна сезона[уреди | уреди извор]

Први део такмичења се одвија по двоструком бод-систему, свако са сваким игра по једну утакмицу на домаћем и једну на гостујућем терену.[2] Клубови играју 22 кола за поредак од 1. до 12. места. Последње пласиран клуб губи право наступа у АБА лиги и следеће године наступа у Другој АБА лиги, док претпоследњи клуб игра доигравање за опстанак у АБА лиги против вицепрвака Друге АБА лиге.

Доигравање[уреди | уреди извор]

Најбоља четири тима из првог дела такмичења пласирају се у доигравање. Тимови се у полуфиналу доигравања, на основу пласмана на табели, упарују по систему 1-4, 2-3. Полуфиналне серије се играју на две добијене утакмице, а предност домаћег терена одређена је по систему 1-1-1. Финална серија се игра на три добијене утакмице, а предност домаћег терена одређена је по систему 2-2-1.[2]

Победник АБА лиге обезбеђује место у наредној сезони Евролиге, док ће се поражени и полуфиналисти такмичити у УЛЕБ Еврокупу. [2]

Историја[уреди | уреди извор]

Оснивање лиге[уреди | уреди извор]

Јадранска кошаркашка лига је основана 2001. године од стране представника Босне, Будућности, Цибоне и Унион Олимпије у у коју су се укључили и други кубови из Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске. Прве сезоне се у лиги такмичило 12 клубова, а лига добија назив по спонзору Гудјер лига. Утврђен је систем такмичења по којем се регуларни део сезоне игра по двокружном бод систему, док се о победнику лиге одлучује на фајнал-фору. Формат завршнице је након 2004. године често мењан, али се такмичење у регуларном делу сезоне одвија по истом систему. У првој сезони Јадранске кошаркашке лиге титулу осваја Унион Олимпија. У другој сезони, као први представник Србије, учествује Црвена звезда. У овој сезони међу учесницима био је и израелски представник Макаби Тел Авив. Иако је Макаби био први фаворит за освајање наслова првака титулу је освоји Задар победом у финалу резултатом 91:88.

Улазак других клубова из Србије и владавина Партизана[уреди | уреди извор]

Финална утакмица између Цибоне и Партизана

У трећој сезони број клубова учесника повећан је на 14, а затим наредне сезоне на 16. У лигу улази и други српски клуб Рефлекс који у дебитантској сезони осваја прву титулу, док другу титулу осваја две године касније. Након прве титуле Рефлекса уследила је и промена у лиги фајнал-фор је замењен фајнал-ејтом, а тај формат завршнице остао је на снази и у наредној сезони у којој је титулу однео Хемофарм.

Прву од својих пет везаних титула Партизан осваја у сезони 2006/07. Те сезоне се на завршници играо плеј-оф у којем су учествовали осам најбоље пласираних екипа из регуларног дела сезоне. Четвртфиналне, полуфиналне и финалне играле су се до две добијене утакмице. Такође, у септембру 2006. лига је потписала спонзорски уговор са Новом љубљанском банком и променила назив у НЛБ лига. Нова промена у формату завршнице је уследила већ следеће сезоне комбинацијом плеј-офа и фајнал-фора у завршници. Осам најбоље пласираних тимова је у четвртфиналу играло серије до две добијене утакмице, а победници тих серија за титулу су се борили на класичном фајнал-фору, али је наредне сезоне укинут плеј-оф у четвртфиналу и систем такмичења враћен на првобитни. Фајнал-фор се играо одмах након регуларног дела сезоне. Овај систем остао је на снази све до сезоне 2014/15.

Финале сезоне 2009/10. остаће упамћено као најдраматичније у историји АБА лиге. Овај меч одигран је у Арени Загреб, 25. априлa 2010. Утакмица између Цибоне и Партизана одлучивала је победника лиге. Партизан је однео победу резултатом 74:75 после продужетка, чиме је четврти узастопни пут освојио регионалну лигу. Меч је упамћен по драматичној завршници у којој је Душан Кецман 0,6 секунди пре истека времена упутио лопту са више од пола терена и постигао победнички кош.

У претходном нападу кошаркаш Цибоне Бојан Богдановић такође је постигао тројку у последњој секунди утакмице, након чега су сви играчи и стручни штаб Цибоне почели славити ушавши у терен. Неколико тренутака потом Кецман, који се није истакнуо у дотадашњем току утакмице, примио је лопту с нешто више од пола терена и упутио је према кошу. Лопта се одбила од табле и ушла у кош. Следећег дана Цибона је службено уложила жалбу дисциплинској комисији НЛБ лиге, сматрајући како напад Партизана није могао отпочети док су стране особе на терену. Жалба је, међутим, одбачена као нерегуларна.

Сам Кецман је скромно прославио свој успех, али је постао звезда добивши и надимке попут Кецман 006. Највећа спортска телевизијска кућа у САД, ЕСПН, одабрала је у јуну 2011. године 10 најневјеројатнијих спортских завршница у историји које су забележиле телевизијске камере. Девет од десет догађаја одиграло се у Америци, а једини који није управо је ова Кецманова тројка која је заузела високо треће место.

Пету везану титулу Партизан oсваја у сезони 2010/11. Te сезоне се у лиги такмичи први и једини представника Чешке Нимбурк).

Нове промене и почетак Звездине владавине[уреди | уреди извор]

Утакмица Црвене звезде

Истеком уговора са НЛБ банком званични назив такмичење у сезони 2011/12. је АБА лига. Ту сезону је обележио и повратак Макабија из Тел Авива након осмогодишње паузе, али поново само на једну сезону. Макаби је те сезоне лако освојио титулу и то је једина титула коју није освојио клуб са простора бивше Југославије. Почетком наредне године проходност ка УЛЕБ-овим такмичењима је пребачена у потпуности на Јадранску кошаркашку лигу, до тада су националне лиге Словеније, Србије и Хрватске имале по једног загарантованог представника у Евролиги. Финалисти обезбеђују директно учешће у Евролиги, док трећепласирани у коначном пласману иде у квалификације. Клубови који су сезону завршили на позицијама 4, 5 и 6 учествују у УЛЕБ Еврокупу. Те сезоне се у Јадранској кошаркашкој лиги такмиче и клубови из Мађарске и Македоније, специјалне позивнице добили су Солнок Олај и МЗТ Скопље Аеродром. Наредне године су по први пут уведена награда за најбољег тренера године, као и избор идеалног тима сезоне.

25. април 2014. у доигравању је Цедевита у Београду победила Партизан 81:79 тројком Нолана Смита уз звук сирене. Играло се кош за кош, а Партизан је имао један поен предности и напад до готово самог краја. Партизан није постигао кош, Нолан Смит је кренуо у контра напад и са осам метара уз звук сирене погодио. Тиме је осигурано хрватско финале у Београду, јер је претходно Цибона избацила Црвену звезду. Цибона и Цедевита изборили су наступ у Евролиги, али је Цибона одустала од учешћа у Евролиги и њено место заузела је Црвена звезда због бољег пласмана у регуларном делу сезоне у односу на Партизан. Партизан због пораза од Цедевите први пут након 12 година није наступао у Евролиги.

Прву, од за сада пет титула, Црвена звезда осваја у сезони 2014/15. Од ове сезоне је коначно дошло до промене система такмичења у завршници и дугогодишњи формат фајнал-фора заменио је плеј-оф. Обе полуфиналне, као и финална серија играју се на 3 добијене утакмице, а предност домаћег терена одређује се по принципу 2-2-1. Од сезоне 2015/16. укинуте су квалификације за Евролигу, тако да сада пласман у најјаче клупско такмичење обезбеђују само финалисти плеј-офа Јадранске кошаркашке лиге, док поражени полуфиналисти заједно са петопласираном и шестопласираном екипом играју у УЛЕБ Еврокупу. Уведено проглашавање најкориснијег играча месеца. Такође, у овој сезони је по први и једини пут у лиги учествовао представник Бугарске, специјалну позивницу добио је Левски из Софије. Наредне сезоне лига је првобитно требало да се смањи на 12 клубова, али је на скупштини лиге одржаној у Будви одлучено да ће лига ипак остати на 14 клубова. Правила такмичења остала су иста као и у прошлој сезони. Једина разлика је да учешће у наредној сезони не може да оствари само последње пласирана екипа у односу на прошлогодишње две. У сезони 2017/18 најважнија новина је увођење нова два регионална такмичења, Суперкуп АБА лиге и Друга АБА лига чији ће освајач бити сигуран учесник сада већ званично прве Јадранске лиге у сезони 2018/19.

Ол-стар утакмице[уреди | уреди извор]

Ол-стар лого

АБА лига је увела 2006. године Ол-стар утакмице које су се играле пред новогодишње празнике у дворани Тиволи. Играчи су били подељени у тимове Истока и Запада. За тим Запада играли су кошаркаши клубова из Словеније и Хрватске, а за Исток кошаркаши тимова из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.[3]

На првој Ол-стар утакмици АБА лиге 27. децембра 2006. на којој је славио тим Запада 134:118.

У првој петорци Истока наступали су: Саша Васиљевић (Босна), Горан Јеретин (Будућност), Милан Гуровић и Петар Поповић (Црвена звезда) и Зоран Ерцег (ФМП). На клупи су били: Александар Рашић (ФМП), Небојша Јоксимовић и Предраг Шупут (Хемофарм), Един Бачвић (Босна) Иван Опачак (Широки), Миленко Тепић и Никола Пековић (Партизан). Тренер је био Влада Вукоичић (ФМП).[3]

У првој петорци Запада наступали су: Давор Кус (Цибона), Тему Ранико, Манучар Маркоишвили и Марко Милић (Олимпија) и Смиљан Павич (Хелиос). На клупи су били: Карл Инглиш (Задар), Кристофер Ворен (Цибона), Милош Паравиња и Емир Прелџић (Слован), Анте Томић и Двејн Бројлс (Загреб) и Роберт Троха (Хелиос). Тренер је био Дражен Анзуловић (Цибона).[3]

Најкориснији играч првог Ол-стара је био кошаркаш Задра Канађанин Карл Инглиш

У брзом шутирању тројки су се такмичили: Милан Гуровић (Црвена звезда), Тему Ранико и Домен Лорбек (Олимпија), Роберт Троха (Хелиос), Давор Кус (Цибона), Иван Опачић и Синиша Штембергер (Широки), Бојан Крстовић (ФМП), Ненад Мијатовић (Будућност), Тодор Гечевски и Карл Инглиш (Задар).[3] Победио је Финац Тему Ранико.

У такмичењу у закуцавањима такмичили су се: Бојан Крстовић (ФМП), Смиљан Павић (Хелиос), Иван Опачак и Карл Инглиш (Задар), Кристофер Ворен (Цибона), Никола Гарма (Загреб), Стеван Милошевић (Будућност), Дамјан Рудеж (Сплит), Дејан Чигоја (Слован) и Миха Зупан (Олимпија).[3] Победио је Словенац Миха Зупан.

Друга Ол-стар утакмица АБА лиге одиграна је 27. децембра 2007. и на њој је славио тим Истока 113:136.[4]

За Исток су наступали: Никола Пековић, Милтон Паласио и Миленко Тепић (Партизан), Омар Кук и Тадија Драгићевић (Црвена звезда), Небојша Јоксимовић, Горан Јагодник и Владимир Вукосављевић (Хемофарм), Владимир Голубовић (Војводина), Синиша Штембергер (Широки), Владимир Мицов и Немања Гордић (Будућност). Тренер је био Душко Вујошевић (Партизан).[4]

За екипу Запада наступали су: Марко Милић, Горан Драгић и Јасмин Хукић (Олимпија), Јаков Владовић и Анте Томић (Загреб), Тодор Гечевски, Кори Бруер и Јуре Лалић (Задар), Анте Стипановић и Дамјан Рудеж (Сплит), Роберт Троха (Хелиос) и Лукша Андрић (Цибона). Тренер је био Александар Петровић (Задар).[4]

Најкориснији играч другог Ол-стара је био кошаркаш Партизана Црногорац Никола Пековић, у такмичењу у закуцавањима победио је Србин Илија Павковић, а у брзом шутирању тројки Србин Тадија Драгићевић.


Клубови у сезони 2020/21.[уреди | уреди извор]

Држава Клуб Место Дворана Капацитет
Србија Србија Борац Чачак Чачак Хала Борца крај Мораве 4.000
Мега Сокербет Београд Хала спортова Ранко Жеравица 3.000
Партизан НИС Београд Штарк Арена 18.386
ФМП Београд Дворана Железник 3.000
Црвена звезда МТС Београд Хала Александар Николић 8.150
Словенија Словенија Крка Ново Место Спортска дворана Леон Штукељ 2.500
Копер Приморска Копар Дворана Бонифика 5.000
Цедевита Олимпија Љубљана Арена Стожице 12.480
Хрватска Хрватска Задар Задар Дворана Крешимир Ћосић 10.000
Сплит КО Сплит Спортски центар Грипе 3.500
Цибона Загреб Кошаркашки центар Дражен Петровић 5.400
Црна Гора Црна Гора Будућност ВОЛИ Подгорица Спортски центар Морача 6.000
Морнар Бар Бар Спортска дворана Тополица 2.625
Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина Игокеа Лакташи Спортска дворана Лакташи 3.050

Досадашња финала[уреди | уреди извор]

Сезона Датум и место одигравања Победник Резултат Финалиста Најкориснији играч
доигравања
2001/02. 24. март 2002.
(Љубљана)
Словенија Унион Олимпија (1) 73 : 59 Словенија Крка Словенија Јуриј Здовц
2002/03. 5. април 2003.
(Љубљана)
Хрватска Задар (1) 91 : 88 Израел Макаби Тел Авив Хрватска Марко Поповић
2003/04. 18. април 2004.
(Загреб)
Србија Рефлекс (1) 71 : 70 Хрватска Цибона Србија Огњен Ашкрабић
2004/05. 1. мај 2005.
(Београд)
Србија Хемофарм (1) 89 : 76 Србија Партизан Црна Гора Небојша Богавац
2005/06. 23. април 2006.
(Сарајево)
Србија ФМП (2) 73 : 72 Србија Партизан Сједињене Америчке Државе Вонтиго Камингс
2006/07. 14. април — 18. април 2007.
(Београд)
Србија Партизан (1) 2 : 0
(85 : 83, 94 : 82)
Србија ФМП Сједињене Америчке Државе Вонтиго Камингс
Србија Зоран Ерцег
2007/08. 26. април 2008.
(Љубљана)
Србија Партизан (2) 69 : 51 Србија Хемофарм Црна Гора Никола Пековић
2008/09. 18. април 2009.
(Београд)
Србија Партизан (3) 63 : 49 Хрватска Цибона Србија Новица Величковић
2009/10. 25. април 2010.
(Загреб)
Србија Партизан (4) 75 : 74 Хрватска Цибона Сједињене Америчке Државе Џамонт Гордон
2010/11. 21. април 2011.
(Љубљана)
Србија Партизан (5) 77 : 74 Словенија Унион Олимпија Аустралија Нејтан Џавај
2011/12. 30. април 2012.
(Тел Авив)
Израел Макаби Тел Авив (1) 87 : 77 Хрватска Цедевита Сједињене Америчке Државе Кит Лангфорд
2012/13. 27. април 2013.
(Лакташи)
Србија Партизан (6) 71 : 63 Србија Црвена звезда Србија Рашко Катић
2013/14. 27. април 2014.
(Београд)
Хрватска Цибона (1) 72 : 59 Хрватска Цедевита Хрватска Дарио Шарић
2014/15. 25. април — 30. април 2015.
(Београд, Загреб)
Србија Црвена звезда (1) 3 : 1
(68 : 59, 69 : 65, 62 : 72,
89 : 79)
Хрватска Цедевита Србија Бобан Марјановић
2015/16. 28. април — 2. мај 2016.
(Београд, Сремска Митровица)
Србија Црвена звезда (2) 3 : 0
(95 : 88, 93 : 74, 61 : 49)
Србија Мега Лекс Србија Стефан Јовић
2016/17. 10. април — 13. април 2017.
(Београд, Загреб)
Србија Црвена звезда (3) 3 : 0
(81 : 66, 84 : 73, 77 : 61)
Хрватска Цедевита Сједињене Америчке Државе Чарлс Џенкинс
2017/18. 9. април — 14. април 2018.
(Београд, Подгорица)
Црна Гора Будућност (1) 3 : 1
(80 : 76, 59 : 69, 78 : 77,
77 : 73)
Србија Црвена звезда Босна и Херцеговина Немања Гордић
2018/19. 12. април — 22. април 2019.
(Београд, Подгорица)
Србија Црвена звезда (4) 3 : 2
(91 : 72, 107 : 69, 72 : 80,
80 : 84, 97 : 54)
Црна Гора Будућност Сједињене Америчке Државе Били Барон
2019/20. Због пандемије ковида 19 такмичење је прекинуто 16. марта 2020. године, након одиграног 21 кола првог дела такмичења. Дана 27. маја 2020. године донета је коначна одлука о отказивању остатка сезоне. Није проглашен првак.
2020/21. 16. мај — 28. мај 2021.
(Београд, Подгорица)
Србија Црвена звезда (5) 3 : 2
(82 : 78, 85 : 79, 71 : 75,
80 : 81, 67 : 60)
Црна Гора Будућност Камерун Ландри Ноко
2021/22. 27. мај — 6. јун 2022.
(Београд)
Србија Црвена звезда (6) 3 : 2
(90 : 76, 85 : 81, 67 : 70,
84 : 112, 80 : 77)
Србија Партизан Србија Огњен Добрић
2022/23. 13. јун — 22. јун 2023.
(Београд)
Србија Партизан (7) 3 : 2
(88 : 80, 87 : 78, 78 : 91,
56 : 68, 96 : 85)
Србија Црвена звезда Сједињене Америчке Државе Кевин Пантер
2023/24. мај 2024.
— : —
(— : —, — : —, — : —)

Успешност клубова[уреди | уреди извор]

Пехар Јадранске лиге
Клуб Првак Вицепрвак
Србија Партизан
7
(2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2013, 2023)
3
(2005, 2006, 2022)
Србија Црвена звезда
6
(2015, 2016, 2017, 2019, 2021, 2022)
3
(2013, 2018, 2023)
Србија ФМП
2
(2004, 2006)
1
(2007)
Хрватска Цибона
1
(2014)
3
(2004, 2009, 2010)
Црна Гора Будућност
1
(2018)
2
(2019, 2021)
Словенија Унион Олимпија
1
(2002)
1
(2011)
Израел Макаби Тел Авив
1
(2012)
1
(2003)
Србија Хемофарм
1
(2005)
1
(2008)
Хрватска Задар
1
(2003)
Хрватска Цедевита
4
(2012, 2014, 2015, 2017)
Словенија Крка
1
(2002)
Србија Мега Лекс
1
(2016)

Учешће и пласман екипа по сезонама[уреди | уреди извор]

Клуб 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Број
сез.
Босна и Херцеговина Борац Бања Лука
11
13
2
Србија Борац Чачак
11
11
13
10
4
Босна и Херцеговина Босна
12
12
8
7
10
7
13
7
Црна Гора Будућност
9
5
14
5
6
6
5
4
4
5
5
3
3
4
1
2
пр
2
3
3
У
21
Србија Војводина Србијагас
6
9
14
3
Србија Вршац
1
4
4
2
3
3
6
12
8
Хрватска Загреб
6
11
12
13
12
11
13
6
5
9
10
Хрватска Задар
7
1
8
7
8
7
3
5
8
14
12
13
8
6
12
6
11
пр
10
12
7
6
22
Словенија Златорог
4
8
6
9
14
14
6
Босна и Херцеговина Игокеа
11
3
6
12
9
5
10
8
пр
4
5
9
7
13
Северна Македонија Карпош Соколи
10
1
Хрватска Кварнер
10
1
Словенија Копер Приморска
пр
14
2
Словенија Крка
2
7
7
11
3
11
9
7
9
12
14
10
пр
12
14
14
16
Бугарска Левски Софија
14
1
Црна Гора Ловћен
14
1
Израел Макаби Тел Авив
2
1
2
Србија Мега баскет
8
10
2
6
9
5
пр
6
10
6
У
11
Србија Металац
6
11
2
Северна Македонија МЗТ Скопље
7
9
13
10
13
12
14
7
Црна Гора Морнар Бар
8
4
9
пр
3
9
12
13
8
Чешка Нимбурк
8
1
Словенија Олимпија Љубљана
1
4
3
5
10
9
4
9
4
2
6
8
10
5
7
11
7
12
19
Србија Партизан
2
2
1
1
1
1
1
3
1
4
4
5
3
5
4
пр
7
2
1
У
20
Србија Раднички Крагујевац
11
10
8
4
11
5
Босна и Херцеговина Слобода Тузла
5
1
Словенија Слован
11
10
10
9
13
14
6
Мађарска Солнок Олај
13
12
7
3
Хрватска Сплит
8
10
9
15
14
10
10
14
13
13
10
9
12
Црна Гора Студентски центар
7
8
8
3
Црна Гора Сутјеска
13
1
Србија ФМП
1
4
1
2
7
8
12
9
8
6
пр
8
6
5
11
15
Словенија Хелиос
16
12
8
13
12
14
13
7
Хрватска Цедевита
7
7
2
6
2
2
4
2
3
3
10
Словенија Цедевита Олимпија
пр
5
4
4
5
5
Хрватска Цибона
3
5
2
6
5
3
8
2
2
12
7
11
1
11
8
7
11
7
пр
9
8
11
12
23
Србија Црвена звезда
3
4
3
3
6
5
4
9
13
10
2
3
1
1
1
2
1
пр
1
1
2
У
22
Словенија Шентјур
14
1
Хрватска Шибеник
11
1
Босна и Херцеговина Широки
6
9
12
13
11
11
12
10
9
5
10
14
12

Укупна табела лиге 2002—2024.[уреди | уреди извор]

Стање након сезоне 2023/24. Клубови који се такмиче у сезони 2023/24. су подебљани.

Позиција Клуб Сезоне Одигране
утакмице
Победе Порази % победа Бодови Најбољи
пласман
1. Србија Црвена звезда 22 633 455 178 .719 1.088 1.
2. Србија Партизан 20 567 404 163 .713 971 1.
3. Црна Гора Будућност 21 581 369 212 .635 950 1.
4. Хрватска Цибона 23 597 307 290 .514 904 1.
5. Хрватска Задар 22 567 262 305 .462 829 1.
6. Словенија Олимпија Љубљана 18 468 250 218 .534 718 1.
7. Србија ФМП 15 400 211 189 .528 611 1.
8. Словенија Крка 16 402 158 244 .393 560 2.
9. Босна и Херцеговина Игокеа 13 333 158 175 .474 491 3.
10. Хрватска Цедевита 10 279 180 99 .645 459 2.
11. Босна и Херцеговина Широки 12 308 117 191 .380 425 5.
12. Србија Мега баскет 11 282 131 151 .465 413 2.
13. Хрватска Сплит 12 308 99 209 .321 407 8.
14. Србија Вршац 8 226 136 90 .602 362 1.
15. Хрватска Загреб 10 260 100 160 .385 360 5.
16. Црна Гора Морнар Бар 8 200 89 111 .445 289 4.
17. Босна и Херцеговина Босна 7 180 63 117 .350 243 7.
18. Северна Македонија МЗТ Скопље 7 178 61 117 .343 239 7.
19. Словенија Хелиос Домжале 7 186 52 134 .280 238 8.
20. Словенија Цедевита Олимпија 5 137 88 49 .642 225 4.
21. Словенија Златорог 6 153 61 92 .399 214 4.
22. Словенија Слован 6 156 48 108 .308 204 9.
23. Србија Раднички Крагујевац 5 131 62 69 .473 193 4.
24. Србија Борац Чачак 4 104 34 70 .327 138 10.
25. Црна Гора Студентски центар 3 83 35 48 .422 118 7.
26. Србија Војводина Србијагас 3 79 31 48 .392 110 6.
27. Мађарска Солнок Олај 3 78 29 49 .372 106 7.
28. Израел Макаби Тел Авив 2 52 44 8 .846 96 1.
29. Србија Металац 2 52 23 29 .442 75 6.
30. Босна и Херцеговина Борац Бања Лука 2 48 14 34 .292 62 11.
31. Хрватска Шибенка 1 30 11 19 .367 41 11.
32. Чешка Нимбурк 1 26 12 14 .462 38 8.
33. Северна Македонија Карпош Соколи 1 26 10 16 .385 36 10.
34. Црна Гора Сутјеска 1 26 9 17 .346 35 13.
35. Босна и Херцеговина Слобода Тузла 1 22 12 10 .545 34 5.
36. Словенија Копер Приморска 2 47 12 35 .255 33 14.
37. Словенија Шентјур 1 26 7 19 .269 33 14.
38. Црна Гора Ловћен 1 26 5 21 .192 31 14.
39. Хрватска Кварнер 1 22 5 17 .227 27 10.
40. Бугарска Левски Софија 1 26 2 24 .077 27 14.

Рекорди[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Најбољи играчи свих времена по категоријама[уреди | уреди извор]

Стање након сезоне 2022/23.

Категорија Играч Вредност
Поени Босна и Херцеговина Немања Гордић 3257
Погоци за 3 поена Црна Гора Суад Шеховић 406
Скокови Хрватска Марин Розић 1327
Асистенције Босна и Херцеговина Немања Гордић 1110
Украдене лопте Словенија Небојша Јоксимовић 401
Блокаде Црна Гора Славко Вранеш 272
Индекс корисности Северна Македонија Тодор Гечевски 3212
Одигране утакмице Србија Бранко Лазић 385

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Интерни акти” (PDF). aba-liga.com. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 08. 2020. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  2. ^ а б в г Интерни акти
  3. ^ а б в г д „Ол-стар 2006.”. b92.net. Приступљено 18. 1. 2020. 
  4. ^ а б в „Ол-стар 2007.”. b92.net. Приступљено 18. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]