Српска лична имена

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српска лична имена су имена која узимају и добијају припадници српског народа. Лично име се даје одмах по рођењу, неодвојиви је део човека, и најчешће га прати читавог живота. Име је једна од важнијих ознака посебности која појединца разликује од других људи и народа.

У српској традицији постоји веровање да име снагом значења може одредити својство онога ко га носи.[1] Српска народна имена су већином словенског порекла (нпр. Бранимир, Владислава, Весна, Вук).[2][3] Међу хришћанима су одомаћене варијанте грчких (нпр. Доротеја, Ђорђе, Дамјан) и јеврејских имена (нпр. Јован, Лазар, Тамара), док су међу српским муслиманима уобичајена арапска имена (Амир, Селма, Емина).

Историја[уреди]

Српски именски фонд су првобитно у потпуности чинила словенска народна имена, која су давана углавном по именима животиња и биљака, природним појавама или добрим и пожељним особинама. Некада су имена носила одређена магијска значења и веровало да одређују човекову судбину у времену и простору.[4]

Покрштавањем Словена и Срба у средњем веку и прихватањем хришћанства, прихваћена су и календарска имена хебрејског и грчког порекла, која су временом улазила у српски именски простор.[5] У Дечанским хрисовуљама (1330. године), 90 одсто имена на подручју Дечанског властелинства су још увек била народна.[3] Народна имена код Срба преовлађују и на почетку турскога доба, па је удео српских народних имена у 15. веку био 72,6 одсто.[3] Мешањем стране основе и словенског наставка настала су имена попут: Томислав, Петрослава, Павлимир, Ђурисав, итд.

Међу становницима Београда између 1900-1990. године су биле најбројније следеће основе имена: мил, рад, драг, љуб, жив, слав, вук, бор, мир.[6] Од 1990-их година расте број хришћанских календарских имена у односу на народна, па је међу најчешћих 10 имена новорођене мушке деце у Београду између 2003-2005. године само једно народно.[7]

Порекло имена[уреди]

Према пореклу, српска имена се могу поделити на изворна српска имена са словенском основом и страна имена (грчка, јеврејска, арапска и остала) која су временом, понајвише преко религије, улазила у српски именослов.

Словенска имена[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак словенских имена

Словенска имена су део српског словенског наслеђа, већ вековима позната и распрострањена по свим словенским народима. Препознатљива су по наставцима:

Грчка имена[уреди]

Покрштавањем Словена дошла су хебрејска и грчка имена
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак имена грчког порекла

Грчка имена су међу Србе дошла преко византијског хришћанства, у средњем веку. Препознатљива су по наставцима:

Јеврејска имена[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак имена хебрејског порекла

Јеврејска имена су међу Србе дошла преко хришћанства, и то су углавном имена апостола и библијских личности. Најпознатија међу њима су: Аврам, Адам, Гаврило, Давид, Данијела, Илија, Исак, Јеврем, Јеремија, Јелисавета, Јована, Јосиф, Лазар, Марија, Михаило, Наум, Сава, Сара, Тамара, Манасија итд.

Арапска имена[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак арапских имена

Арапска имена су у српски именски простор дошла преко ислама. Присутна су углавном међу муслиманским становништвом у Србији, док су се нека (нпр. Јасмина, Емина, Мајда) одомаћила и међу широм популацијом. Неретко су давана и у мешовитим браковима у бившој Југославији. Најпознатија међу њима су: Аиша, Амила, Азра, Елмира, Емир, Емина, Есма, Јасмина, Ламија, Лејла, Мирза, Надија, Сенад, Синан, Сафет, Селма, Фатима, Фахрета, Хана, Шабан, итд.

Новија имена[уреди]

Новија или „помодна“ имена су она која су последњих педесетак година ушла у српски именски простор и најчешће се дају по познатим јавним личностима, глумцима, политичарима итд. Нека од њих су: Елвис (по Елвису Преслију), Лењин, Стаљин (по руским комунистичким лидерима), Индира (име) (по Индири Ганди), Жаклина (по Жаклини Кенеди), Касандра (по лику из истоимене серије), Валентина (по Валентини Терјешковој), Силвана (по Силвани Мангано), Дајана (по енглеској принцези Дајани), и многа друга.[2] Међу нека од помодних имена спадају и она настала као израз „дивљења“ напретку и новим тековинама (Машинка, Тракторка, Петолетка итд.).

Грађење имена[уреди]

Код српских имена уочавамо две врсте имена, тј. проста и сложена.

Проста имена[уреди]

Проста су најчешће настала од основе коју чини именица, придев или глагол, а њима се додају и наставци. Наставци су у српском језику типски:

Примери ватрених имена су Ватрослав/а, Огњен/ка, Жарко

Проста имена могу бити и без наставака, користећи само именице из српског језика. Тако има пуно имена која за основу имају животињу или биљку, као нпр: Вук, Голуб, Лав, Змај, Вишња, Дуња, Јагода, Ружа, Јела, итд.

Сложена имена[уреди]

Сложена се састоје од две или више именица, придева или глаголских основа. У најчешће саставне делове ових имена спадају:

Девојчицама се често дају воћна имена, нпр. по вишњи.

Значење имена[уреди]

Имена су добар показатељ како је народ доживљавао свет око себе, чему се надао и како је одговарао на неприлике у којима би се нашао.[6] Многи верују у стару латинску пословицу Nomen est omen (име је знак), према којој име одређује човека.[8] Заштитна имена типа Вук, Вукашин, Вукан су давана јер се „зло плаши вука“, а исто тако Горчин да би злу био горак и да би га заобишло.[2] Доста имена се састоје од особина које родитељ жели детету, као што су срећа, здравље, лепота, доброта, власт, мир, памет, итд.

Такође се често дају цветна имена, нрп. по невену.

Пример значења неких имена:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Српска имена у 20. веку, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ а б в Priča o imenima, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ а б в Светозар Стијовић: Ален Милисавов, Катрин Милевина, Српско наслеђе бр. 13, 1999.
  4. ^ Osobna imena (antroponimi), Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Стара српска имена, Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ а б Именослов (Свевлад)
  7. ^ Najpopularnija imena u Srbiji, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Nomen est omen, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]