Географија Републике Српске
| Географија Републике Српске | |
 |
|
| Континент | Европа |
| Регија | Југоисточна Европа |
| Координате | 42°33′ и 45°16′ N 16°11′ и 19°37′ E |
| Површина | 25.053 км² укупно ? км² |
| Границе | Федерација Босне и Херцеговине Република Хрватска Република Србија Република Црна Гора |
| Највиша тачка | Маглић 2.386 метар надморске висине |
Република Српска се налази на Балканском полуострву (географском региону југоисточне Европе).
Садржај |
[уреди] Границе Републике Српске
Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).
| Географске координате крајњих тачака[1] | ||||
| Страна свијета | Сјеверена географска ширина | Источна географска ширина | Општина | Насељено мјесто |
|---|---|---|---|---|
| Сјевер | 45° 16‘ | 16° 56‘ | Козарска Дубица | Средина ријеке Саве- 1км сјевернозападно од Доње Градине |
| Југ | 42° 33‘ | 18° 27‘ | Требиње | 5км јужно од насеља Граб |
| Исток | 44° 03‘ | 19° 38‘ | Братунац | 4км сјевероисточно од мјеста Жлијебац |
| Запад | 44° 57‘ | 16° 13‘ | Крупа на Уни | Караново Брдо код Средњег Бушевића |
[уреди] Рељеф Републике Српске
[уреди] Географске регије Републике Српске
На западу Републике Српске се налази дио Босанске Крајине, односно Бањалучка или Врбаска крајина, а одатле према истоку ка Семберији се простиру Посавина, Требава и Озрен. Иза планине Мајевице оивичена ријекама Савом и Дрином, се простире панонска равничарска област Семберија. Од географске области Семберија ка југозападу у правцу Источног Сарајева се простиру географске области Бирач и Романија (Сарајевско-романијска регија), односно планинске висоравни: Власеничка висораван, Гласиначка висораван и Равна Романија. Од Семберије ка југу Републике Српске у правцу Фоче се простире географска област Доње Подриње, кроз које протиче ријека Дрина. Од Вишеграда према Фочи се простире област Горње Подриње, које је на западу оивичено планином Трескавицом, а на истоку Националним парком Сутјеска. Јужно од планинског превоја Чемерно на истоку, и Калиновика (Загорје) на западу, простире се географска област Источна Херцеговина.
Приједор | Бањалука (субрегије Градишка и Мркоњић Град) | Добој | Бијељина (субрегија Зворник) | Источно Сарајево (субрегија Фоча) | Требиње
[уреди] Планине Републике Српске
.svg){kind=spacer}
У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требовац, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске. Највећи планински врх у Републици Српској је Маглић, који се налази на 2.386 метара надморске висине на истоименој планини.
| Највише планине и планински врхови[3] | ||
| Планина | Врх | Надморска висина (m) |
|---|---|---|
| Маглић | Маглић | 2 386 |
| Волујак | Волујак | 2 336 |
| Лелија | Велика Лелија | 2 032 |
| Зеленгора | Брегоч | 2 014 |
| Клековача | Клековача | 1 961 |
| Црвањ | Зимомор | 1 920 |
| Јахорина | Огорјелица | 1 916 |
| Виторог | Велики Виторог | 1 906 |
| Бјелашница (Гатачка) | Бјелашница | 1 867 |
| Баба | Ђед | 1 735 |
| Романија | Велики Лупоглав | 1 652 |
| Јавор | Велики Жеп | 1 537 |
[уреди] Ријеке Републике Српске
Највеће ријеке Републике Српске су Сава и Дрина, које припадају црноморском ријечном сливу. Све мање ријеке у Републици Српској, осим оних на подручју Источне Херцеговине, припадају дринском и савском ријечном сливу. Све воде јужно од планинског превоја Чемерно, на подручју Источне Херцеговине припадају јадранском ријечном сливу. Поред Дрине и Саве, веће ријеке у Републици Српској су Врбас, Босна и Требишњица.
[уреди] Језера Републике Српске
 |
За више информација погледајте чланак Језера Републике Српске |
Највеће језеро Републике Српске је Билећко језеро. Билећко језеро је највеће вјештачко језеро на Балканском полуострву.
[уреди] Поља Републике Српске
Највећа поља на западу Републике Српске су Лијевче поље, Приједорско поље и Кнешпоље.
[уреди] Крашка поља Републике Српске
Крашка поља Републике Српске се налазе у југозападном дијелу, односно у географској регији Источне Херцеговине: Билећко поље, Љубињско поље, Гатачко поље, Дабарско поље, Невесињско поље, Планско поље, Попово поље и Фатничко поље.
[уреди] Пећине Републике Српске
|
За више информација погледајте чланак Пећине Републике Српске |
Најдужа пећина Републике Српске са укупном дужином свих подземних канала од 2.800 метара је Велика пећина. Једина пећина у Републици Српској која је оспособљена за туристичке посјете је пећина Орловача у општини Пале. Највећи ледени подземни објекат у Републици Српској је јама Ледана у општини Рибник. Станиште највеће колоније слијепих мишева у Републици Српској се налази у пећини Мишарица код Бањалуке. Једина пећина на територији Републике Српске која се користи као сакрални објакат, односно за службе Српске православне цркве је Павлова пећина.
[уреди] Национални паркови Републике Српске
|
За више информација погледајте чланак Национални паркови Републике Српске |
Република Српска има два национална парка. Национални парк Козара се налази на западу Републике Српске, а национални парк Сутјеска се налази на истоку Републике Српске у Горњем Подрињу. У Националном парку Сутјеска се налази Перућица, једна од посљедњих прашума у Европи.
Пољопривредно земљиште, као један од стратешких потенцијала, представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је веома различита. Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.
Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по становнику, а то је изнад светског просјека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, затим пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. Рационалним коришћењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктуирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућности производње значајних вишкова за тржиште.
Шумски комплекс је одувијек представљао национално богатство и један од основних потенцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100.000 ha, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и веома изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан приступ у искориштавању овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумски простори су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и у значају његовог екосистема, што само додатно утиче на захтјев што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.
Хидро-климатски услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат различитих географских фактора који се преплићу на геопростору Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских типова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална, континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће, индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће надокнадити интервенцијом човјека.
Својим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском, аграрном и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површина, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана са укупном инсталисаном снагом од око 1.340 MW, што је недовољно за потребе привреде и становништва.
Посебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне и термално-минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске, и то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама од 1000 до 3.000 m са температуром између 80° и 150°C. На бази тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице, Губер и Вилина Блас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког потенцијала би требало да услиједи тек у догледно вријеме.
Рудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина, могуће их је груписати на енергетске сировине (мрки угаљ и лигнит): Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина; метално-минералне сировине (руда гвожђа, боксита, олова и цинка): Љубија, Омарска, Милићи, околина Мркоњић-Града, Љубиње и Сребреница; неметалне минералне сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен): лежишта и локалитети експлоатације су просторно веома раширена.
[уреди] Галерија
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ http://www.rzs.rs.ba/PublikRSUBrojkamaCIR.htm
- ^ Просторни план Републике Српске. Приступљено на дан 17. 12. 2010
- ^ http://www.rzs.rs.ba/PublikRSUBrojkamaCIR.htm
[уреди] Извори
- Портал Републике Српске: Географија Републике Српске ((sr))
- Влада Републике Српске: Географија Републике Српске ((sr))
[уреди] Спољашње везе
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Заштита спелеолошких објеката Републике Српске ((sr))
- Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Језера у Републици Српској ((sr))
- Хидрометеоролошки завод Републике Српске: Језера у Републици Српској ((sr))
|
|||||
