Пантелија Јуришић
| Пантелија Јуришић | |
|---|---|
 Пантелија Јуришић | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Панта |
| Датум рођења | 26. јун 1881. |
| Место рођења | Црна Бара, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 28. децембар 1960. (79 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
| Образовање | Војна академија у Београду |
| Војна каријера | |
| Служба | 1899 — 1940. 1941. |
| Чин |   Армијски генерал |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат Други светски рат |
| Одликовања | Орден Карађорђеве Звезде са мачевима Орден Светог Саве Орден Југословенске круне Орден светог Михаила и светог Ђорђа Орден Савоје |
Пантелија Панта Јуришић (Црна Бара, код Богатића, 26. јун 1881 — Београд, 28. децембар 1960) био је српски официр и армијски генерал Југословенске војске.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Црној Бари од оца Живка и мајке Маре.[2] Гимназију је завршио у Београду, а затим 30. класу Ниже школе 1897—1899 и 13. класу Више школе 1903—1905 Војне академије у Београду. Усавршавао се у Немачкој 1906. године, завршио је припрему за генералштабну струку 1910—1912. године.[3]
У чин генералштабног капетана унапређен је 1910. године. У чин пуковника 1. октобра 1915. године, дивизијског генерала 1923. и армијског генерала фебруара 1936. године.[3]
Био је командир вода Моравског артиљеријског пука у Нишу од 1905. до 1911. године, затим помоћник начелника Штаба Дринске дивизијске области у Ваљеву 1912. године. У Балканским ратовима био је помоћник начелника Штаба Дринске дивизије 2. позива у Штабу Приморског кора под Скадром, а затим начелник Штаба Дринске дивизије 1. позива у бици на Брегалници. После демобилизације 1913. године био је начелник Штаба Дринске дивизијске области у Ваљеву.[3]
Током Првог светског рата био је начелник Штаба Дринске дивизије 1. позива, начелник Штаба Моравске дивизије 1. позива 1916—1917, командант коњичке бригаде (1917), начелник Штаба Моравске дивизије.[3]
После рата је између осталог био начелник Обавештајног одељења Главног генералштаба од априла 1921. године и предавао Тактику на Нижој школи Војне академије до краја 1921. године, био војни изасланик у Италији 1921—1923, командант Дунавске дивизијске области у Београду 1929, командант 4. армијске области у Загребу од фебруара 1936. године. Пензионисан је марта 1940. године.[3]
У Априлском рату је реактивиран из резервног састава војске и постављен за команданта ратне 4. армијске области у Загребу. Усташе су га заробиле у Петрињи 10. априла 1941. године. Предат је немачкој војсци и одведен у заробљеништво у логоре Варбург и Нирнберг. Због болести је пуштен у лето 1942. године.[3]
Носилац је више одликовања међу којима су две Карађорђеве звезде са мачевима четвртог степена, Орден Таковског крста, Орден Белог орла, Орден румунске круне, Легије части, Орден италијанске круне и Орден југословенске круне.[4]
Био је ожењен Аном, ћерком Михаила Јовановића, државног саветника.[3] Имали су ћерку Олгу (1909—1993) и сина Михаила (1922—1991).[2]
Преминуо је у Београду 1960. године и сахрањен на Новом гробљу.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бјелајац 2004, стр. 177–178.
- ^ а б Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944, „Јуришић, Пантелија—Панта Ж.“, pp. 251—252, изд. Просвета, Београд 2009.COBISS.SR 170123788
- ^ а б в г д ђ е Српски биографски речник, том 4, одредница „Пантелија Ж. Јуришић“, pp. 765, Матица српска, Нови Сад, 2009. године
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 568.
- ^ „Јуришић Ж. Пантелија - Панта (voa.mod.gov.rs)”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2013. г. Приступљено 18. 07. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Фотографије Пантелије Јуришића из 1897, 1898 и 1908. године
- Редов је наредио ђенералу („Политика“, 12. септембар 2015)
