Портал:Историја/Слика 2009.

С Википедије, слободне енциклопедије

Изабране слике
[уреди извор]

01. недеља[уреди извор]

Прва постојана фотографија икада направљена, коју је 1826. израдио Жозеф Нијепс.
Прва постојана фотографија икада направљена, коју је 1826. израдио Жозеф Нијепс.


Прва постојана фотографија икада направљена, коју је 1826. израдио Жозеф Нијепс.


уреди

02. недеља[уреди извор]

Амерички војници за време битке за Хју током Вијетнамског рата.
Амерички војници за време битке за Хју током Вијетнамског рата.


Амерички војници за време битке за Хју током Вијетнамског рата.


уреди

03. недеља[уреди извор]

Римски мозаик у Рисну.
Римски мозаик у Рисну.


Римски мозаик у Рисну.


уреди

04. недеља[уреди извор]

Ричард Никсон напушта Белу кућу 9. августа 1974. након што је поднео оставку због афере Вотергејт.
Ричард Никсон напушта Белу кућу 9. августа 1974. након што је поднео оставку због афере Вотергејт.


Ричард Никсон напушта Белу кућу 9. августа 1974. након што је поднео оставку због афере Вотергејт.


уреди

05. недеља[уреди извор]

Индијански вигвам на почетку 20. века.
Индијански вигвам на почетку 20. века.


Индијански вигвам на почетку 20. века.


уреди

06. недеља[уреди извор]

Глинени ратници нађени у гробници првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга.
Глинени ратници нађени у гробници првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга.


Глинени ратници нађени у гробници првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга.


уреди

07. недеља[уреди извор]

Изглед бојиште пре и после битке код Пашендала.
Изглед бојиште пре и после битке код Пашендала.


Изглед бојиште пре и после битке код Пашендала.


уреди

08. недеља[уреди извор]

Фреска из 13. века из цркве Бојана која приказује бугарског цара Константина Асена и његову супругу Ирину.
Фреска из 13. века из цркве Бојана која приказује бугарског цара Константина Асена и његову супругу Ирину.


Фреска из 13. века из цркве Бојана која приказује бугарског цара Константина Тиха и његову супругу, никејску принцезу Ирину Ласкарис.


уреди

09. недеља[уреди извор]

Проглашење Немачког царства у Версају 1871. У белом оделу је Ото фон Бизмарк.
Проглашење Немачког царства у Версају 1871. У белом оделу је Ото фон Бизмарк.


Проглашење Немачког царства у Версају 1871. У белом оделу је Ото фон Бизмарк.


уреди

10. недеља[уреди извор]


Поглед на Смедеревску тврђаву.


уреди

11. недеља[уреди извор]


Опсада Београда, мађарска слика из 19. века. У средини је Јован Капистран са крстом у својој руци.


уреди

12. недеља[уреди извор]

Детаљ из Менине гробнице код Тебе.
Детаљ из Менине гробнице код Тебе.


Детаљ из Менине гробнице код Тебе.


уреди

13. недеља[уреди извор]

Зидине Константинопоља
Зидине Константинопоља


Зидине Константинопоља.


уреди

14. недеља[уреди извор]

Рељеф са Трајановог стуба
Рељеф са Трајановог стуба


Рељеф са Трајановог стуба.


уреди

15. недеља[уреди извор]

Руска војска под фелдмашралом Александром Суворовим прелази Алпе.
Руска војска под фелдмашралом Александром Суворовим прелази Алпе.


Руска војска под фелдмашралом Александром Суворовим прелази Алпе.


уреди

16. недеља[уреди извор]

Панорама Почитеља у Херцеговини, историјског града медитеранско-оријенталног карактера.
Панорама Почитеља у Херцеговини, историјског града медитеранско-оријенталног карактера.


Панорама Почитеља у Херцеговини, историјског града медитеранско-оријенталног карактера.


уреди

17. недеља[уреди извор]

Рушевине античког града Стоби у данашњој Македонији.
Рушевине античког града Стоби у данашњој Македонији.


Рушевине античког града Стоби у данашњој Македонији.


уреди

18. недеља[уреди извор]

Јапански самураји из клана Сацума из времена Бошинског рата.
Јапански самураји из клана Сацума из времена Бошинског рата.


Јапански самураји из клана Сацума из времена Бошинског рата.


уреди

19. недеља[уреди извор]

Нереди на тргу Хејмаркет у Чикагу 4. маја 1886. у којима је убијено 8 полицајаца и непознат број штрајкача. Као успомена на овај догађај прославља се 1. мај као Међународни дан рада.
Нереди на тргу Хејмаркет у Чикагу 4. маја 1886. у којима је убијено 8 полицајаца и непознат број штрајкача. Као успомена на овај догађај прославља се 1. мај као Међународни дан рада.


Нереди на тргу Хејмаркет у Чикагу 4. маја 1886. у којима је убијено 8 полицајаца и непознат број штрајкача. Као успомена на овај догађај 1. мај се прославља као Међународни дан рада.


уреди

20. недеља[уреди извор]

Детаљ зида Инка у граду Куско.
Детаљ зида Инка у граду Куско.


Детаљ зида Инка у граду Куско.


уреди

21. недеља[уреди извор]

Припадник племена Нез-персе са почетка 20. века.
Припадник племена Нез-персе са почетка 20. века.


Припадник племена Нез-персе са почетка 20. века.


уреди

22. недеља[уреди извор]

Тутанкамонова посмртна маска.
Тутанкамонова посмртна маска.


Тутанкамонова посмртна маска.


уреди

23. недеља[уреди извор]

Искрцавање савезничких снага у Нормандији током операције Оверлорд.
Искрцавање савезничких снага у Нормандији током операције Оверлорд.


Искрцавање савезничких снага у Нормандији током операције Оверлорд.


уреди

24. недеља[уреди извор]

Савремена реконструкција изгледа римских војника.
Савремена реконструкција изгледа римских војника.


Савремена реконструкција изгледа римских војника.


уреди

25. недеља[уреди извор]

Амерички војници спаљују камп Вијетконга током Вијетнамског рата.
Амерички војници спаљују камп Вијетконга током Вијетнамског рата.


Амерички хеликоптери током Вијетнамског рата.


уреди

26. недеља[уреди извор]

Остаци Светског трговинског центра у Њујорку срушеног у Нападима 11. септембра 2001.
Остаци Светског трговинског центра у Њујорку срушеног у Нападима 11. септембра 2001.


Остаци Светског трговинског центра у Њујорку срушеног у Нападима 11. септембра 2001.


уреди

27. недеља[уреди извор]

Реплика Порт Роајала, једног од првих француских насеобина у Канади.
Реплика Порт Роајала, једног од првих француских насеобина у Канади.


Реплика Порт Роајала, једног од првих француских насеобина у Канади.


уреди

28. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 28 2009
уреди

29. недеља[уреди извор]

Карло V
Карло V


Тицијан, Карло V у бици код Милберга (1547)


уреди

30. недеља[уреди извор]

Краљ Милутин
Краљ Милутин


Ктиторски портрет српског краља Стефана Уроша II Милутина, настао око 1315, са моделом задужбине - Краљевом црквом при манастиру Студеница


уреди

31. недеља[уреди извор]

Ника са Самотраке
Ника са Самотраке


Ника са Самотраке, чувена хеленистичка статуа грчке богиње победе Нике, израђена између 220. и 190. године пре н.е. Статуа Нике вероватно је била део споменика у част победе македонског краља Антигона II Гонате у поморској бици код Коса 255. пре н.е. над флотом египатског краља Птолемеја II Филаделфа


уреди

32. недеља[уреди извор]

Формација копљаника и ратника наоружаних ватреним оружјем из Тридесетогодишњег рата
Формација копљаника и ратника наоружаних ватреним оружјем из Тридесетогодишњег рата


Формација копљаника и ратника наоружаних ватреним оружјем из времена Тридесетогодишњег рата. Реконструкција у Војном музеју у Стокхолму.


уреди

33. недеља[уреди извор]

Medvedev i Obama
Medvedev i Obama


Први сусрет руског председника Медведева и америчког председника Обаме 1. априла 2009. у Лондону уочи састанка Групе 20.


уреди

34. недеља[уреди извор]

Rembrant, Oslepljivanje Samsona
Rembrant, Oslepljivanje Samsona


Рембрант, Ослепљивање Самсона (1636)


уреди

35. недеља[уреди извор]

Насловница Тајмса са Дражпм Михајловићем
Насловница Тајмса са Дражпм Михајловићем


Насловница америчког недељника Тајм од 25. маја 1942. са идеализованом представом генерала Драгољуба Михаиловића


уреди

36. недеља[уреди извор]

Стилихон са породицом
Стилихон са породицом


Западноримски војсковођа Стилихон са супругом Сереном, братаницом цара Теодосија, и сином Еухеријом, на копији рељефа у слоновачи насталом око 395. године. Оригинал се данас чува у Монци.


уреди

37. недеља[уреди извор]

Рафаело, Папа Лав X и кардинали
Рафаело, Папа Лав X и кардинали


Рафаело, Папа Лав X са кардиналима Ђулијом Медичијем и Луиђијем Росијем. Лав X био је син Лоренца I Величанственог, владара Фиренце, а кардинал Ђулио, будући папа Клемент VII, био је његов брат од стрица.


уреди

38. недеља[уреди извор]

Валкире
Валкире


Рекламни плакат из 1899. за Вагнерову оперу Валкира.


уреди

39. недеља[уреди извор]

Зид плача
Зид плача


Западни зид, како га Јевреји зову, или Зид плача, најсветије место јудаизма и једини остатак Другог јерусалимског храма (10. век пре м.е.) у Јерусалиму.


уреди

40. недеља[уреди извор]

Маглич
Маглич


Остаци средњевековног града Маглича у околини Краљева.


уреди

41. недеља[уреди извор]

Атинска школа
Атинска школа


Рафаел, Атинска школа. Рафаелова фреска настала 1509.-1511, налази се у Апостолској палати у Ватикану. Првобитни назив највероватније је гласио Филозофија.


уреди

42. недеља[уреди извор]

Атинска школа
Атинска школа


Руски цар Николај II (десно) у пруској униформи у друштву свог рођака, немачког цара Вилхелма II (лево) који носи руску униформу. Два владара су сликана 1905, девет година пре избијања Првог светског рата у којима су се њихове две државе бориле на супротним странама.


уреди

43. недеља[уреди извор]

Основе за Зевсове статуе
Основе за Зевсове статуе


Основе Зевсових статуа у Олимпији где су одржаване античке Олимпијске игре. Статуе су подизане од глобе које су морали да плате спортисти ухваћени у превари. Њихова имена била су на основи сваке од статуа које су служиле као упозорење.


уреди

44. недеља[уреди извор]


Петар II Карађорђевић, службени портрет малолетног југословенског краља из 1934. године.


уреди

45. недеља[уреди извор]

Кнежеви изборници
Кнежеви изборници


Кнежеви изборници бирају луксембуршког грофа Хенрика за цара Светог римског царства, минијатура из хронике посвећене Хенрику VII, Балдуинеј, израђене 1341. године


уреди

46. недеља[уреди извор]

Берлински зид
Берлински зид


Рушење Берлинског зида у новембру 1989, симболички крај Хладног рата.


уреди

47. недеља[уреди извор]

Грчка ватра
Грчка ватра


Грчка ватра, византијско тајно оружје, запаљива смеша која је могла да гори на води, приказана на минијатури ткз. Мадридског рукописа Хронике Јована Скилице из 12. века.


уреди

48. недеља[уреди извор]

Пећка патријаршија
Пећка патријаршија


Пећка патријаршија, српски средњевековни манастир на Косову и Метохији, на УНЕСКО-овој листи светске културне баштине од 2006. године.


уреди

49. недеља[уреди извор]

Август
Август


Римски цар Октавијан Август представљен у староегипатском стилу на рељефу у храму у Калабши, у египатском делу Нубије.


уреди

50. недеља[уреди извор]

Сунчев камен
Сунчев камен


Сунчев камен, познат и као Астечки календар, изложен у Националном музеју антропологије у Мексико Ситију.


уреди

51. недеља[уреди извор]

Погубљење Матије Гупца на тргу испред цркве Светог Марка у Загребу
Погубљење Матије Гупца на тргу испред цркве Светог Марка у Загребу


Слика Отона Ивековића која приказује погубљење Матије Гупца на тргу испред Цркве светог Марка у Загребу.


уреди

52. недеља[уреди извор]

Богородица из Присцилине катакомбе
Богородица из Присцилине катакомбе


Богородица са малим Христом, најстарија сачувана ликовна представа, из Прицсилине катакомбе у Риму, из 2. века нове ере.


уреди

53. недеља[уреди извор]

Јуриш Лаке коњице, катастрофални јуриш коњице који је предводио лорд Кардиган током битке за Балаклаву 25. октобра 1854. у Кримском рату.
Јуриш Лаке коњице, катастрофални јуриш коњице који је предводио лорд Кардиган током битке за Балаклаву 25. октобра 1854. у Кримском рату.


Јуриш Лаке коњице, катастрофални јуриш британске коњице који је предводио лорд Кардиган током битке за Балаклаву 25. октобра 1854. у Кримском рату. Литографија Симпсона и Вокера из 1855. године.


уреди