Портал:Медицина/Изабрани чланак 2011.
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Преглед вагиналног секрета је једноставна и безболна метода испитивања секрета узетог из вагине, са предње и задње усне и канала грлића материце. Од узетог узорка се прави цитолошки размаз који се фиксира на микроскопскоj плочици и боји специјалним бојама. После бојења врши се микроскопска анализа морфолошких особина секрета и ћелија у њему у току које се могу открити знаци запаљења вагине, грлића материце, узрочници инфекције, доброћудне и злоћудне ћелије и друге патохистолошке промене.
Фебруар[уреди извор]
Аспергеров синдром (енгл. AS или AD) један је од неколико поремећаја из аутистичког спектра (енгл. ASD) карактеризован потешкоћама у друштвеној интеракцији и ограниченим, стереотипним интересима и активностима. Такође се назива и Аспергеров поремећај или само Аспергер, мада, међу клиничким истраживачима нема пуно сагласности око тога да ли га треба звати синдромом или поремећајем.
Аспергеров синдром разликује се од осталих поремећаја из спектра аутизма по томе што код њега, уопштено, нема застоја у језичком и когнитивном развоју. Ипак, у стандардном дијагностичком критеријуму није споменута моторичка неспретност и атипична употреба језика, што се често јавља.
Синдром је добио име по аустријском педијатру Хансу Аспергеру, који је 1944. године описао децу која очигледно имају нормалну интелигенцију, али им недостаје вештина невербалне комуникације, физички су неспретна и не показују емпатију. Педесет година касније поремећај је ушао у међународну класификацију болести (енгл. ICD) и дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (енгл. DSM), али су ипак остала нерешена питања о његовим аспектима.
Март[уреди извор]
Катетеризација срца је инвазивна дијагностичка метода у кардиологији у току које се катетер (танка савитљива пластична цевчица) провлачи кроз претходно „пласирану“ канилу на улазу у артерију или вену у препони или руци, кроз крвни систем према срцу. Применом катетеризације могуће је; убризгавање лекова, директно мерење притиска у срчаним шупљинама, приказивање шупљина срца и коронарних (срчаних) артерија, контрастном бојом видљивом на рендгенском снимку (ангиографија), ширење крвних судова, (ангиопластика), узорковање ткива срчаног мишића (биопсија) итд. Катетер служи и као простор кроз који се до срца уносе електроде којима се испитује или регулише ритам срца. Катетеризација срца је једна од централних дијагностичких, терапијских и хируршких процедура у лечењу кардиолваскуларних болести. Захват изводи интервентни кардиолог едукован за ову врсту дијагностике.
Април[уреди извор]
Радијациона болест, радијациони синдром је скуп знакова и симптома који се јављају; у акутном облику у току шестонедељног периода после излагања зрачењу већем од 0,7 Gy (апсорбовано зрачење) у кратком временском периоду, неколико сати до 1-2 дана, и хроничном облику као последица кумулативног ефекта малих доза на два и више радиосензитивних ткива кроз дужи временски период (најмање пет година), без обзира да ли се ради о спољашњем или унутрашњем зрачењу. Смрт након зрачења може настати и без претходног развоја синдрома болести ако је доза зрачења преко 10.000 рема, јер тренутно оштећује централни нервни систем, дисање, циркулацију итд.
Према начину настанка радијациона болест може бити задесна (настала у току производње, примене, истраживања, манипулације или лечења радиоктивним материјалом) или намерна (након примене радиоктивног оружја у ратним или терористичким дејствима). На основу тежине клиничке слике и последица по здравље озрачених људи болест се дели на акутну и хроничну радијациону болест (синдром).
Сваки становник на земљи изложен је природном или „позадинском“ зрачењу и годишње прими количину до 3 mSv, (не рачунајући медицинске прегледе и радиотерапију), а особе професионално изложене зрачењу (они који се баве заштитом од зрачења, рендгенолози, инвазивни дијагностичари, запослени у нуклеарним електранама...), годишња не би требале да приме дозу зрачења већу од 20 mSv (..."мора се настојати да та доза буде значајно нижа"). Радијација се свакодневно акумулира у телу, али тело се свакодневно регенерише па излагање овој врсти радијације није опасно. Но када је тело изложено високој дози радијације у кратком временском периоду, процеси регенерације не могу санирати штету и настаје радијациона болест.
Мај[уреди извор]
Болничке инфекције, хоспиталне инфекције, кућне инфекције (енгл. Nosocomial infection), су све врсте инфекција које су настала у болници или некој другој здравственој установи . Назив за ову врсту инфекција потиче од грч. речи, νοσοκομείον-болница nosos -болест, komeo- да се брину о). Епидемиолози болничку инфекцију дефинишу и као:
„...локално или системско обољење (стање) које је резултат непожељне реакције организма на присуство инфективног агенса (једног или више) или његових токсина, а које није било присутно нити је пацијент био у инкубацији приликом пријема у болницу или неку другу здравствену установу“ .
Оне представљају значајан здравствени и општедруштвени проблем, са низом могућих последица медицинске, економске, етичке и законске природе. Учесталост болничких инфекција је различита у различитим болничким срединама. Тачна учесталост је непознаница, због непотпуног откривања и пријављивања ових инфекција, хетерогености података прикупљаних применом различите методологије у различитим временским периодима и земљама. Процењује се да је у развијеним земљама стопа инциденције болничких инфекција, код свих болнички лечених пацијената 5-10%, а на одељењима интензивне неге од 15 - 20%. Учесталост болничких инфекција, код свих болнички лечених, у неразвијеним земљама је значајно већа и креће се од од 10%-38,7%.
Јуни[уреди извор]
Балнеотерапија (лат. balneum - „купање“), је метода лечења која се заснива на примени минералне воде, лековитих гасова, и блата (пелоида). Ефекти балнеотерапије се базирају, пре свега, на хемијском и минералном саставу сатојака и њиховој апсорпцији. Минералне воде су природне воде температуре преко 20°C, које у себи садрже више од 1 g/l растворених минералних материја (силицијум, сумпор, селен, радијум итд) и имају мале количине материја са јаким физиолошким деловањем (радиоактивни радон, јод). Поред терапеутских учинака код разних болести и повреда, балнеотерапија помаже психофизичком опуштању и релаксацији њених корисника укључујући ту и промену климе, средине, дијететски режим исхране (редукциона исхрана), активни и пасивни психофизички одмор. Развој савремене технологије данас је омогућио да све већи број људи ужива у предностима балнеотерапије у својим кућама које су њени корисници опремили потребним системима и минералним водама.
Јули[уреди извор]
Етиологија хомосексуалности је учење о пореклу и узроцима сексуалне и естетске привлачности, као потребе укључења у сексуалну или емотивну везу са особом истог пола. Она се бави изучавањем фактора и механизама обликовања неких физичких или менталних карактеристика сексуалне наклоности према истом полу и сложене интеракције; биолошких, психолошких и социјалних фактора који у томе учествују. Када су се сазнања о хомосексуалности преселила из области психијатријске патологије у домен нормалног физиолошког људског сексуалног понашања, истраживања су започета у новим областима. Психијатрија је успела да дефинише хомосексуалност, али не и њену етиологију, тј. узроке. Зато је етиологија, у овом као и у другим психијатријским питањима везаним за сексуалност ушла у област неуробиологије.
Како би створили целовиту слику о хомосексуалности, о којој постоје бројне предрасуде, дилеме и опречни ставовови потребно је свеобухватно сагледати мултифакторијалност овог сексуалног опредељења људи, јер и до данашњих дана није доказан њена права природа настанка. Тренутно, су истополне особе укључене у бројна научна истраживање, чији је циљ да проуче како биолошке тако и психолошке узроке хомосексуалности и њене социолошке аспекте. Зато стално расте број објављених резулатата биолошких истраживања хомосексуалности, посебно у специјализованим часописима.
Међутим мудро је признати да наука може само да формира „климаву“ платформу као полазну основу на којој се мора изградити чврста грађевина права. Етиологија може да расветли и оповргне многе митове о полним разликама који понекад живе вековима. Она може да да објективне разлике, на пример, између сексуалне патологије на једној страни, и сексуалне оријентације у другој. Али, се не можемо ослонити на науку и од ње тражити да она обезбеди пун одговор на фундаментална питања хомосексуалности у вези људских права, људских слобода и толеранције међу људима.
Човек је леп само кад воли на хуман начин, јер онда постиже смисао и лепоту свог постојања. Нико у мозгу није пронашао „центар“ за љубав. Љубав је последица превазилажења биолошке зависности човека од сопствене анатомије и физиологије. Без тог искорака из телесности и сурове реалности која је оптерећена многим предрасудама нема ни манифестација слободне љубави. Оно што је угодно, што се воли, што испуњава осећањем задовољства, несумњиво се налази у мозгу и његовом неуронском сплету који регулише и емотивну везу са особом истог или супротног пола, само ту везу бројним истраживањима треба открити.
Август[уреди извор]
Биргерова болест, (енгл. Morbus Büerger, лат. thromboangiitis obliterans, енгл. Morbus Winiwarter-Buerger), је неатеросклеротична васкуларна болест, која се карактерише минималном појавом атерома, сегментним васкуларним упалама, вазооклузивним променама, малих и средњих артерија и вена у горњим и доњим удовима.
Болест погађа 6 од 10.000 људи и повезана је са пушењем или жвакањeм дувана, а њена тежина и напредовање у уској је вези за наставком злоупотребе дувана. Болест се ретко јавља код деце, али зато може бити повезана са историјом болести у Рејноовом феномену и код аутоимуних болести.
Типична знаци болести су; учестали болови, понављајући исхемични чиреви (улцерације) и гангрена, почев од прстију на рукама и ногама па навише до припоја удова на труп. Како се болест развија, често се код ових болесника изврши и до неколико хируршких ампутација.
Септембар[уреди извор]
Морбили, мале богиње, оспице (лат. morbilli - „мала болест“) је вирусно, веома заразно обољење из групе осипних грозница, које углавном погађа децу. Болест се клинички манифестује општом слабошћу, малаксалошћу, грозницом, запаљенским променама на вежњачи, слузокожи дисајних органа и појавом оспе која се постепено шири по кожи од лица и врата, према трупу и удовима. Инкубација код морбила је устаљења и износи 10-11 дана и без икаквих је симптома, а у последњој трећини инкубационог периода болесник је инфективан. Клиничка слика болест протиче кроз три стадијума а у неким случајевима може се окончати и компликацијама као што су запаљење плућа и мозга.
Дијагноза морбила се поставља на основу клиничке слике и откривањем антитела у крви. Специфична терапија морбила не постоји. Њена појава и компликације могу се спречити, вакцинацијом деце од дванаестог месеца старости, захваљујући којој је велики број случајева у прошлости значајно смањен. У већини земаља болест подлеже обавезном пријављивању.
Октобар[уреди извор]
Ангина пекторис, стенокардија, стезање у грудима(од грч. речи, άγχειεν - стезати сузити и лат. речи pectus - прса или од грч. речи στενός - узак и χαρδία - срце) је скуп симптома, међу којима је водећи бол, који се карактерише; специфичном локализацијом, зрачењем, дужином трајања и провокативним факторима. Бол најчешће локализован у прекордијуму иза грудне кости, настаје као последица разлике између потреба за кисеоником у срчаном мишићу (миокарду) и немогућности коронарне (артеријске) циркулације срца да задовољи сопствене потребе. Механизам настанка бола у стенокардији или ангини пекторис није тачно познат, али се поуздано зна да се он јавља када је срчани мишић изложен хипоксији изазваној многобројним узроцима кад расту потребе миокарда за кисеоником. Уз бол у ангинозном нападу се могу јавити и неуровегетативни симптоми; тахикардија (убрзан рад срца), повишен крвни притисак, мучнина итд.
Особа који има ангину пекторис може водити нормалан живот, али мора бити упозната са својим стварним здравственим стањем и могућим ризицима, да редовно узима прописану терапију, редовно посећује лекара и истрајно до краја живота спроводи правилан и здрав начин живота.
Новембар[уреди извор]
Спавање је природно, периодично и физиолошки ревирзибилно стање које карактерише смањена перцепција и реаговање на спољашње дражи. Оно је праћено комплексним бихејвиоралним (хркање, мрмљање, окретање у кревету итд) и биолошким процесима (измена срчане фреквенције, дисања, секреције хормона итд).
Спавање је универзални облик понашања који се јавља код свих животињских врста, од инсеката до сисара. Иако спавање већ вековима фасцинира људе и предмет је константног истраживања од стране многих научних дисциплина, његове физиолошке функције нису сасвим познате иу великој мери се могу подвести под хипотезе, иако човек спавајући проведе приближно трећину живота. Оно је од посебне важности за психијатрију јер се готово све психијатријске болести између осталог манифестују неким обликом поремећаја спавања, па су ови поремећаји често у склопу стандардизованих дијагностичких критеријума за одређене психијатријске болести.
Децембар[уреди извор]
Венски чир, (лат Ulcus venosum), венски улкус, je промена на кожи које се јавља због неправилног функционисања залистака у венама, најчешће на ногама у пределу потколеница (Ulcus cruris venosum). Код 70% до 90% хроничних рана јавља се венски чир.